šta je molitva?
Koji je osnovni kvalitet molitve? Predanost, detinje poverenje, duboka otvorenost izvoru života. Kada je nesvestan, čovjek u onome što imenuje molitvom samo pokušava da isprosi manju ili veću uslugu s neba, neku metafizičku protekciju, iako sve to, gledano sa strane, podseća na molitvu. Zbog toga što ne zna, čovjek u dotičnoj situaciji misli da zna, pa se time produžava duboko neznanje.
Pogrešno imenuje čin koji mu, zauzvrat, stabilizuje nesvesnost, uljuljkujući ga u neraspoznavnje činjenica. Uviek je tako kad se duhovnost procenjuje vrstom čina, a ne svjesnošću činioca.
U igri na sebi nije bitan čin – to je vrlo važno da se razumije. Ti možeš da budeš odsutan sedeći u položaju za meditaciju i potpuno meditativan u samoposluzi. Kvalitet bića, ta zaboravljena ontološka celovitost je ono što čin određuje kao duhovan. Možeš da klečiš ili da se klanjaš, da udaraš glavom o Zid plača ili bilo koji drugi zid, da sediš prekrštenih nogu, sklapaš oči, vrtiš brojanice ili prinosiš oltaru skupocene darove – ako si nesvestan ništa ne pomaže. Ako si ti sam kao učesnik odsutan, nikakva tobožnja svetost čina neće ti pomoći. Naprotiv.
Duhovnost aktera prenosi se i na akciju, to jest čin. Kada si svestan, više nije važno šta radiš već kako to radiš, ne “kako” u smislu veštine, već “kako” u smislu potpune prisutnosti subjekta iza bilo kojeg dela. Ako si autentičan, potpuno je svejedno da li pereš čarape ili istjerujes bičem trgovca iz hrama. Kada iznutra nema podele, nema je ni spolja. Neomeđeno predrasudama, biće može slobodno da se izražava kroz sve, i kroz samoću i kroz međuljudske odnose.