Moje drugo '' ja''!?

Član
Učlanjen(a)
12.09.2009
Poruka
511
Ja recimo, kada ustanem ujutru, u glavi samo čokoloda. Da imam malj, tukao bih sve koji mi se nadju na tom putu do kujne gde inače stoji čokolada. Inače sam jako fin i učtiv. Čak hoću i da delim. Čokoladu ne, nikako. Vrlo sam rad da pomognem. Al čokoladu jedem sam. Tako da čokoloda može dosta toga da probudi. I moje ja je grubo i nežno. Kada imam čokoladu, kao andjeo, ali, kada se probudim i toga nema...

Moje jedino ja se utrajano bori za sve što mi treba.
Razumem te u potputnosti. Kako se moje ja bori za jednu čokoladnu tablu viška.
Ne libi se glavom u najdeblji zid, ako ocijeni da je to ispravno.
Totalno istina, šta je to zid ili armatura, šta to može da me spreči od čokolade.
Ne libi se šakom u najtvrđu glavu kada ocijeni da me to brani i spašava.
Imamo nešto zajdeničko, mada nikada mi još nisu prilazili kada imam čokoladu.

Šalu na stranu :) (mada u svakoj šali pola je ozbiljnost, pa se ti rukuj samnom kada imam čokoladu)
Ja su maske. Svaki put kada provališ jedno Ja, drugo dolazi na njegovo mesto neprimetno, s tim što se sada to novo ja čuva svih onih instrumenata koje su doveli do pada predhodnika (kako ovo zvuči space:)). Jer ne moguće je živeti bez ego-mehanizama. Ceo jedan sistem, koncept, da kažem socijalno-psihološki profil jedne osobe jeste zabeležen u memoriji svakog pojedinca. Počev od identiteta (ime, prezime i poreklo) preko opštih kulturalnih crta (nacionalna svest, bonton, vaspitanje...). Hteli ne hteli, ego svako ima. Po prirodi.

Kao klinac bio sam strasno sebičan iako sam davao. Jer sam očekivao. Ako ti dam, onda moras i ti meni dati, tako sam mislio. Sujeta je prefinjen Ego (ego u smokingu) i često je bila prisutna (barem dok sam bio na prvim godinama studija). Čak i mogućnost okarakterisavanja nečijeg rada ili rezultata je proizvod koji proizilazi iz ega. To veličanje, likovanje. U nekih je čak i milosređe okarakterisano kao vrlo maskirani ego (ovo pokušavam da vidim i razumem u stvarnosti).

Mars68 sviđa mi se to što si primetila za borbenost-‚‚Lav" i nežnost-‚‚dete". U mnogim knjigama o samopomići stoji termin ‚‚Sudija" i ‚‚Sluga", ali oba termina su vezana za funkciju jednog dejstva aparata. Upravo otelovljenje ega, implicira sudiju (kada vidimo nepravdau, kada su naše postavke ugrožene, kada smo priterani uza zid) ali ujedno prezentuje i slugu (kada nešto pogrešimo, kada se kajemo, kada ne ispunjavamu nečiju normu). Kao novčić koji je sazdan sa dve svoje strane.

I žene voze kombajn i muškarci plaču. Mislim da je suvoparno oko toga se vraćati. Jer su sve emocije po priordi, kao i njihove reakcije bilo smeh i skakanje bilo plakanje i osećaj krhkosti i slabosti.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
20.12.2010
Poruka
892
Da li vam se čini, da imate jedno ''ja'' koje hrabro stoji na barikadama,
boreći se da zaštiti sve vaše drago i značajno ...
i ono drugo, nežno ''ja'', koje željno čeka pažnju i zaštitu?

Mislim na situacije kada se borimo kao lavovi i one druge,
kada bi se kao dete, sakrili i pustili da budemo zaštićeni.

Da. I ta dva 'ja' ponekad znaju strahovito ići na živce jedno drugom. :D
 
Član
Učlanjen(a)
03.12.2009
Poruka
5.036
Prvo da se ogradim. Možda griješim. Ali mi se čini da je ovo pitanje za žene.yes3
Budući da su neki dječaci već odgovarali prije mene, neću se osramotiti "probijajući led".smile3


Moj stav je vaki:

Imam samo jedno "ja". Nemam drugo "ja". I ono prvo i jedino mi je koji puta preveliko. Gdje bi još našao mjesta za drugo.
Nikada se nisam skrivao. Ne treba mi zaštita. I nikada je nisam poželio. Moje jedino ja se utrajano bori za sve što mi treba. Ne libi se glavom u najdeblji zid, ako ocijeni da je to ispravno. Ne libi se šakom u najtvrđu glavu kada ocijeni da me to brani i spašava.
Ali će i zaplakati kada vidi osakaćenu ili usmrćenu životinju.
Moje ja je i grubo i nježno. Prema situaciji. Može posebno grubo, posebno nježno. A može i istovremeno.

Dragi Erik, možda nije dovoljno "muški" reći nekad da si se umorio od licemerja, laži, spletki, večite borbe...
Ne brini, tema nije ženska!:acute:
Lepo je biti uvek jak i na visini zadatka... Ima li takvih koji se nikad ne umore?
Možda bi Jokshir ubio za čokoladu ili tražio utehu ako mu je otmu? Možda.:dntknw:
Mislila sam na onu tanku liniju između pravog, hrabrog borca (a svi smo borci hteli to ili ne)
i deteta koje bi ponekad da se neko drugi bije za loptu.
Na grubo, nežno i posebno nežno!;)
*******************************

Takođe, nisam mislila na "drugo ja" kao poremećaj.
 
Natrag
Top