Svaki roditelj zna koliko je čitanje značajno i da je ono temelj svakog budućeg samostalnog učenja. Nije potrebno dodatno ubeđivanje.
Često čujem rečenicu : "Moje dete ne voli da čita", koja može da ima mnogo značenja.
Ako dete ne može da nauči da dobro čita i zbog toga i ne voli čitanje, treba se odmah obratiti stručnjaku.
Rečenica može da znači da dete zna da čita, ali nerado čita uopšte, ili samo određenu literaturu, najčešće školsku lektiru.
Pošto sam i ja izgovarala ovu rečenicu, opisaću njeno značenje na primeru mog sina.
U predškolskom uzrastu se jako interesovao za brojeve, u petoj godini je na primer delio 500 dinara na 4 dela, ali ga slova uopšte nisu interesovala. Njegova sestra je sa 6 godina tečno čitala, a on je sa 7 godina poznavao 26 slova.
Vrlo brzo smo shvatili da ćemo morati dodatno da se potrudimo da kod našeg sina razvijemo naviku čitanja.
Slikovnice ga nisu privukle i uglavnom su mu služile kao igračke. Okružili smo ga dečjim enciklopedijama sa puno ilustracija i malo teksta. Zainteresovao se. Uglavnom je zaključke o pojavama i događajima donosio na osnovu ilustracija a kada mu one nisu bile dovoljne tražio je dodatna objašnjenja od nas. Mi smo uvek počinjali sa :"Ovde piše...", zatim pročitali tekst i razgovarali o značenju teksta.
Pošao je u školu i naučio da čita nešto teže nego što je naučio da računa, ali bez većih teškoća. Kada je tražio pomoć u učenju, prvo smo tražili da nam pročita tekst iz udžbenika koji mu nije jasan , a onda bi smo razgovarali o značenju. Nikada nismo čitali umesto njega i davali gotove zaključke.
Čim je naučio da čita, učlanili smo ga u Biblioteku, ali smo izbor knjiga prepustili njemu. Nije voleo da čita o "cveću i proleću", pa je osim obavezne školske lektire, uglavnom čitao enciklopedije i knjige koje su davale neke informacije. Voleo je istoriju, pa je za 10-ti rođendan tražio knjigu o I-vom svetskom ratu. U knjižari je sam izabrao dvotomnu knjigu Golgota i vaskrs Srbije. Kupovali smo dečje časopise, a redovno i sa zanimanjem je čitao Politikin zabavnik.
Redovno smo pratili čitanje školske lektire jer smo to smatrali obaveznim minimumom čitanja lepe književnosti. Interesovali smo se kako je tumačio pročitana dela. Taj deo je bio vrlo zanimljiv.
Kada je pročitao novelu Starac i more, Ernesta Hemingveja, glavni zaključak je bio da je starac otišao predaleko i da sam ništa nije mogao da uradi. Sva ta borba na pučini ga nije impresionirala i smatrao je posledicom nepromišljenog početnog postupka.
Čitanje romana Na Drini ćuprija, nobelovca Ive Andrića, smo zapamtili jer mu nije bilo jasno zašto se u romanu pominje srednji stub kad most ima 11 lukova, što znači da nema srednjeg stuba.
Moja ćerka je bila uporna da mu objasni smisao Hamletovog "biti ili ne biti", ali je za njega imao značaj samo krajnji ishod, pa je raspravu zaključio rečima:"Ma na kraju su se svi poubijali, i to je to."
Nisam se puno mešala u njegovo tumačenje pročitanih dela. Tumačio je po logici da postoji uzrok, povod i posledica. Sve između toga, za njega, nije imalo nekog značaja. Smatrala sam da je bolje da ima svoje mišljenje, po cenu niže ocene iz Srpskog jezika i književnosti, nego da uči napamet tumačenja književnih kritičara i da ih iznosi kao svoja.
Ocena iz Srpskog jezika i književnosti je bila 3 ili 4,ali mu je rečnik bio solidan, a pisao je i gramatički i pravopisno ispravno.
Završio je osnovne i master tehničke studije sa prosečnom ocenom 10, sada je na doktorskim studijama, ali i dalje ne čita lepu književnost. Osim stručne literature, redovno čita časopis Nacionalna geografija, istorijske i biografske knjige.
My child
Često čujem rečenicu : "Moje dete ne voli da čita", koja može da ima mnogo značenja.
Ako dete ne može da nauči da dobro čita i zbog toga i ne voli čitanje, treba se odmah obratiti stručnjaku.
Rečenica može da znači da dete zna da čita, ali nerado čita uopšte, ili samo određenu literaturu, najčešće školsku lektiru.
Pošto sam i ja izgovarala ovu rečenicu, opisaću njeno značenje na primeru mog sina.
U predškolskom uzrastu se jako interesovao za brojeve, u petoj godini je na primer delio 500 dinara na 4 dela, ali ga slova uopšte nisu interesovala. Njegova sestra je sa 6 godina tečno čitala, a on je sa 7 godina poznavao 26 slova.
Vrlo brzo smo shvatili da ćemo morati dodatno da se potrudimo da kod našeg sina razvijemo naviku čitanja.
Slikovnice ga nisu privukle i uglavnom su mu služile kao igračke. Okružili smo ga dečjim enciklopedijama sa puno ilustracija i malo teksta. Zainteresovao se. Uglavnom je zaključke o pojavama i događajima donosio na osnovu ilustracija a kada mu one nisu bile dovoljne tražio je dodatna objašnjenja od nas. Mi smo uvek počinjali sa :"Ovde piše...", zatim pročitali tekst i razgovarali o značenju teksta.
Pošao je u školu i naučio da čita nešto teže nego što je naučio da računa, ali bez većih teškoća. Kada je tražio pomoć u učenju, prvo smo tražili da nam pročita tekst iz udžbenika koji mu nije jasan , a onda bi smo razgovarali o značenju. Nikada nismo čitali umesto njega i davali gotove zaključke.
Čim je naučio da čita, učlanili smo ga u Biblioteku, ali smo izbor knjiga prepustili njemu. Nije voleo da čita o "cveću i proleću", pa je osim obavezne školske lektire, uglavnom čitao enciklopedije i knjige koje su davale neke informacije. Voleo je istoriju, pa je za 10-ti rođendan tražio knjigu o I-vom svetskom ratu. U knjižari je sam izabrao dvotomnu knjigu Golgota i vaskrs Srbije. Kupovali smo dečje časopise, a redovno i sa zanimanjem je čitao Politikin zabavnik.
Redovno smo pratili čitanje školske lektire jer smo to smatrali obaveznim minimumom čitanja lepe književnosti. Interesovali smo se kako je tumačio pročitana dela. Taj deo je bio vrlo zanimljiv.
Kada je pročitao novelu Starac i more, Ernesta Hemingveja, glavni zaključak je bio da je starac otišao predaleko i da sam ništa nije mogao da uradi. Sva ta borba na pučini ga nije impresionirala i smatrao je posledicom nepromišljenog početnog postupka.
Čitanje romana Na Drini ćuprija, nobelovca Ive Andrića, smo zapamtili jer mu nije bilo jasno zašto se u romanu pominje srednji stub kad most ima 11 lukova, što znači da nema srednjeg stuba.
Moja ćerka je bila uporna da mu objasni smisao Hamletovog "biti ili ne biti", ali je za njega imao značaj samo krajnji ishod, pa je raspravu zaključio rečima:"Ma na kraju su se svi poubijali, i to je to."
Nisam se puno mešala u njegovo tumačenje pročitanih dela. Tumačio je po logici da postoji uzrok, povod i posledica. Sve između toga, za njega, nije imalo nekog značaja. Smatrala sam da je bolje da ima svoje mišljenje, po cenu niže ocene iz Srpskog jezika i književnosti, nego da uči napamet tumačenja književnih kritičara i da ih iznosi kao svoja.
Ocena iz Srpskog jezika i književnosti je bila 3 ili 4,ali mu je rečnik bio solidan, a pisao je i gramatički i pravopisno ispravno.
Završio je osnovne i master tehničke studije sa prosečnom ocenom 10, sada je na doktorskim studijama, ali i dalje ne čita lepu književnost. Osim stručne literature, redovno čita časopis Nacionalna geografija, istorijske i biografske knjige.
My child
Poslednja izmena od urednika: