- Učlanjen(a)
- 26.01.2014
- Poruka
- 3.875
Moja prijateljica lavica: Kako sam odgojio predatora
Mačka, pas, kornjača, zmija i slepi miševi kao domaće životinje odavno nisu više egzotika. A u malom stanu gajiti lava, to je već pravi izazov. Stanovnik Sankt Peterburga je za Sputnjik ispričao neverovatnu istoriju svog prijateljstva sa lavicom koju je podigao u sopstvenom domu.
To je bukvalno bilo kao udar groma, mladić iz Sankt Peterburga video je fotografiju malog lava kojeg je trebalo gajiti nekoliko meseci. Potpuno očaran lavićem, Artjom Martirosjan nije mogao mirno da spava, a onda su mu prijatelji priredili „najbolji poklon u životu“.
Na obalama Neve, u severnoj Veneciji, rodilo se prijateljstvo između čoveka i lava. Mala lavica koju su nazvali Legenda, a potom i dali nadimak Lega, počela je svoj novi život u skromnom stanu na jugoistoku Sankt Peterburga.
Još kao sasvim mala, Legenda je brzo opravdala svoje ime i postala je zvezda ne samo u kraju, već i u celom gradu. Učestvovala je u mnogim televizijskim emisijama i postala heroina mnogih reportaža.
„Mnogi nisu verovali svojim očima. Kada smo išli u šetnju, komšije bi stajale u redu kako bi se fotografisale sa Legendom“, seća se Martirosjan.
Kako gajiti lava u stanu
Vaspitavati lava u stanu nije jednostavno. Artjom je rekao da su mu majka i brat mnogo pomogli tokom tih osam meseci, koliko je Legenda živela kod njih, pre nego što su je poslali na Krim u safari park Tajgan.
„Tokom tih prvih 8 meseci nisam ostavljao malenu ni na tren samu. Ali, ipak joj je sve bilo strašno. U trenucima kada bi joj bilo teško, ona bi čitav stan postavila ’naglavačke‘ i bukvalno plakala. Teško mi je kada se sećam toga.“
Martirosjan je rekao da je bilo veoma teško podizati malog lava i da je to bilo nalik vaspitavanju deteta.
„U početku ju je trebalo hraniti mlekom i dečjom hranom na flašicu, masirati joj stomačić posle jela, kao novorođenčetu. Sve vreme smo bili pored nje. Zaboravili smo na posao, na odmor, na prijatelje. Samo najhrabriji su dolazili u goste. Kada je porasla i počela da jede konkretnu hranu, to je u početku bilo 3,5, pa i do 8 kilograma sirovog mesa dnevno.“
Peterburška Legenda — prava lavica
„Malena je veoma jaka i izdržljiva. Naučio sam je da se bori kao divlja zver“, govori Artjom i otkriva „male tajne“ roditeljskog vaspitavanja. Bez obzira na nežnost i želju za kontaktom, od prvih dana zajedničkog života, Legenda je pokazivala karakter prave lavice, kaže Martirosjan i dodaje da je bila nepogrešivo ljubomorna na žene, kao i da je instinktivno osećala ko joj se dopada, a ko ne.
„Ljudi koji joj se ne bi dopali, nisu imali nikakve šanse da joj priđu“, podvlači naš sagovornik.
Čekaj me i ja ću sigurno doći
Neizbežni rastanak se pokazao kao veoma težak za Martirosjana. Kada je Legenda napunila 9 meseci, morao da je pošalje u safari park Tajgan na Krimu.
„Ali nismo se rastali zauvek. Moji prijatelji i ja sećamo je se i pričamo o njoj svakog dana. Veoma nam nedostaje.“
Neutešni vaspitač ili čak možemo reći „tata“ lavice kaže da mu je oduvek bilo jasno da Legenda mora da se nalazi među drugim lavovima, kako bi živela normalno i ostvarila potomstvo. Sada ih hiljade kilometara razdvajaju, a Artjom putem video-klipova, koje mu vlasnici safari parka redovno šalju, pažljivo prati kako raste njegova „ćerka“. Sprema se da je poseti posle Nove godine.
sputniknews
Mačka, pas, kornjača, zmija i slepi miševi kao domaće životinje odavno nisu više egzotika. A u malom stanu gajiti lava, to je već pravi izazov. Stanovnik Sankt Peterburga je za Sputnjik ispričao neverovatnu istoriju svog prijateljstva sa lavicom koju je podigao u sopstvenom domu.
To je bukvalno bilo kao udar groma, mladić iz Sankt Peterburga video je fotografiju malog lava kojeg je trebalo gajiti nekoliko meseci. Potpuno očaran lavićem, Artjom Martirosjan nije mogao mirno da spava, a onda su mu prijatelji priredili „najbolji poklon u životu“.
Na obalama Neve, u severnoj Veneciji, rodilo se prijateljstvo između čoveka i lava. Mala lavica koju su nazvali Legenda, a potom i dali nadimak Lega, počela je svoj novi život u skromnom stanu na jugoistoku Sankt Peterburga.
Još kao sasvim mala, Legenda je brzo opravdala svoje ime i postala je zvezda ne samo u kraju, već i u celom gradu. Učestvovala je u mnogim televizijskim emisijama i postala heroina mnogih reportaža.
„Mnogi nisu verovali svojim očima. Kada smo išli u šetnju, komšije bi stajale u redu kako bi se fotografisale sa Legendom“, seća se Martirosjan.
Kako gajiti lava u stanu
Vaspitavati lava u stanu nije jednostavno. Artjom je rekao da su mu majka i brat mnogo pomogli tokom tih osam meseci, koliko je Legenda živela kod njih, pre nego što su je poslali na Krim u safari park Tajgan.
„Tokom tih prvih 8 meseci nisam ostavljao malenu ni na tren samu. Ali, ipak joj je sve bilo strašno. U trenucima kada bi joj bilo teško, ona bi čitav stan postavila ’naglavačke‘ i bukvalno plakala. Teško mi je kada se sećam toga.“
Martirosjan je rekao da je bilo veoma teško podizati malog lava i da je to bilo nalik vaspitavanju deteta.
„U početku ju je trebalo hraniti mlekom i dečjom hranom na flašicu, masirati joj stomačić posle jela, kao novorođenčetu. Sve vreme smo bili pored nje. Zaboravili smo na posao, na odmor, na prijatelje. Samo najhrabriji su dolazili u goste. Kada je porasla i počela da jede konkretnu hranu, to je u početku bilo 3,5, pa i do 8 kilograma sirovog mesa dnevno.“
Peterburška Legenda — prava lavica
„Malena je veoma jaka i izdržljiva. Naučio sam je da se bori kao divlja zver“, govori Artjom i otkriva „male tajne“ roditeljskog vaspitavanja. Bez obzira na nežnost i želju za kontaktom, od prvih dana zajedničkog života, Legenda je pokazivala karakter prave lavice, kaže Martirosjan i dodaje da je bila nepogrešivo ljubomorna na žene, kao i da je instinktivno osećala ko joj se dopada, a ko ne.
„Ljudi koji joj se ne bi dopali, nisu imali nikakve šanse da joj priđu“, podvlači naš sagovornik.
Čekaj me i ja ću sigurno doći
Neizbežni rastanak se pokazao kao veoma težak za Martirosjana. Kada je Legenda napunila 9 meseci, morao da je pošalje u safari park Tajgan na Krimu.
„Ali nismo se rastali zauvek. Moji prijatelji i ja sećamo je se i pričamo o njoj svakog dana. Veoma nam nedostaje.“
Neutešni vaspitač ili čak možemo reći „tata“ lavice kaže da mu je oduvek bilo jasno da Legenda mora da se nalazi među drugim lavovima, kako bi živela normalno i ostvarila potomstvo. Sada ih hiljade kilometara razdvajaju, a Artjom putem video-klipova, koje mu vlasnici safari parka redovno šalju, pažljivo prati kako raste njegova „ćerka“. Sprema se da je poseti posle Nove godine.
sputniknews