Moć znanja - navike, sudbina

[divojarac]

dumspirospero

Slažem se. Ali ima jedna caka. Neznanje je komercijalno i ''pitko''
i kao takvo lako prihvatljivo. Kako su nastali šund i kič?

Ja ovde pokušavam objasniti pravila po kojima unapred prepoznajemo
znanje od neznanja, kako nam se ne bi dešavalo da neznanja usvajamo kao
znanja i dozvolimo da po neznanjima stvaramo navike, kojih kasnije teško
možemo da se oslobodimo jer su postale deo našeg života. Čak i kada smo
svesni da nas to naše (ne)znanje i navike vode u propast. Drastičniji primer
od “šunda i kiča” kojeg si naveo je narkomanija ili alkoholizam. Još
drastičniji primeri su ideološko-politička i verska znanja, podele i navike, tj.
politički i verski život koji za život, uopšte, nemaju nikakvu vrednost. Bez
ovih znanja, navika i podela čovečanstvo bi bilo mnogo srećnije, jer dok god
ih ima, politički i verski ratovi, teška razaranja, stradanja i siromaštvo će da
budu normalna stvar. Ono što tokom ovih ratova možemo da srušimo i
uništimo za godinu, ne možemo da popravilo i saniramo ni za pedeset. Sa
eliminacijom ovih pripadnposti i podela ljudski rod ne bi ništa drugo
izgubio, sem što bi naša zla istorija i sudbina prestala iz generacije u
generaciju da se ponavlja. Zašto svako ljudsko društvo, sem što je
ekonomska zajednica, bez koje ne bismo mogli da živimo, uporedo mora da
bude još i politička, verska i nacionalna, kad se od svega toga ne živi, kad je
to nešto što ne može da se jede, već zbog toga uvek mora da se uskudeva,
gladuje i strada? Zašto vera u boga mora da bude vezana za religiju, hram i
versku pripadnost, kad je vera u boga samo klimava ideja, bez dokaza i
pokrića u ljudskoj glavi i kad boga ni u jednom svetskom hramu nema. Ko i
na osnovu čega bi mogao da tvrdi da bi se bog ljutio kad bi došlo do
ukidanja svetskih religija, obzirom da one ionako nemaju nikakve veze sa
bogom. Ko i na osnovu čega bi mogao da tvrdi da bi ljudsko društvo postalo
slabije, neorganizovanije i siromašnije kad bi se sve političke svetske podele
i zajednice rasformirale, kad su one ionako samo paraziti koji ni o čemu
drugom ne misle i ne rade, do o tome kako da se održe na vlasti, kako da od
društva za sebe da otmu što veći deo društvenog kolača i kako će i gde
napraviti neko veliko zlo iz kojega bi mogli da izvuku što veću materijalnu
korist. Opšte je poznato, na primer, da tokom ratnih stanja verske institucije
mnogo više profitiraju, nego u vereme mira, zato jer tada ljudi više stradaju i
više im je potreban bog i crkve, nego u doba mira. Kao što i političke
institicije više profitiraju, jer zbog ekonomske koristi se ratovi uvek i vode.
Uostalom opšte je poznato da iza svakog političkog interesa uvek stoji
ekonomski interes.

Imaš dve vrsta (sa)znanja. Jedna vrsta je ona koja se zasniva na
dokazima, a druga na teoretskim uverenjima. U tu drugu vrstu spada i
religija i spoznaja Boga iako ga niko nikada nije video. I ja sam vernik
takođe i ne moram ga ni videti da bih verovala u njegovo postojanje, zar ne?

U boga nije više potrebno verovati, jer dokazi za to već postoje. Pročitaj o
tome moj post br. 36 u topiku “Genijalnost i ludilo”. Takođe, u istom topiku
pročitaj i moj post br. 50 da vidiš šta Tesla o tome kaže. Bog je svetlost i sva
svoja znanja za sva svoja otkrića iz oblasti elektronike Tesla je crpeo iz
svetlosti. Ja, takođe, iako sam do svoje 40-te bio atista, imam veliko,
petnaestgodišnje iskustvo mnogobrojnih kontakata sa bićima svetlosti. Moja
knjiga “Zakon postojanja” i svaka reč koju napišem na ovom forumu, imaju
svoj izvor i poreklo u mojoj komunikacije sa bićima od svetlosti. Svi veliki
proroci, začetnici velikih svetskih religija, takođe su sva svoja znanja dobili
od bića svetlosti. Kako izgledaju ta svetlosna bića pogledaj mnogobrojne
snimke na YuTube pod nazivom “Lightning ball”.

Znači, sa (ne)znajem se može manipulisati. Ako (sa)znanje nije
zasnovano na dokazima i ako je na ''klimavim'' nogama, onda onaj koji ga
prezentuje radi to na način da bude lepo ''upakovano'' da bi ga ljudi lakše
prihvatili, bez obzira da li je to znanje ili neznanje. On jednostavno ima
ubeđenje da je to znanje i na tome deluje, osim ako nije neka prevara i
namerno radi na prihvaćanju neznanja, radi ostvarivanja lične dobiti.

Manipulacija neznanjem je uvek prevara radi “ostvarenja lične dobiti”.

Pri tome moram ti reći da ne mislim da nisi baš u pravu. Dosta
toga što si rekao ima smisla. Ali postoje neka ukorenjena saznanja, za koja
se može ispostaviti da i nisu neka znanja, ali ih se ljudi teško odriču jer su im
upravo takva (ne)znanja, postala navika i ne bi mogli prihvatiti kao nešto što
nije vredno.

Da, u pravu si, “navika” je nešto čega se nikada nije lako osloboditi, bez
obzira da li ta navika ide u krist ili na štetu. Najdrastičniji primeri su
alkoholizam i narkomanija. Svi alkoholičari i norkomani rado bi se
oslobodili tih svojih navika, ali ne mogu. Biti pripadnik neke religije, nacije
ili ideologije i političke partije je takođe samo navika. I sva ta znanja iz
oblasti političkog i verskog života, kao i nacionalna pripadnost, se sa
generacije na generaciju takođe prenosi samo kao navika. Ratovi koji se
hiljadama godina s vremena na vreme ponavljaju su takođe samo navika.
Takođe i to što iz jajeta uvek iznova nastaje koka, a iz koke uvek iznova jaje,
je navika. To što iznova uvek vetar duva, kiša pada ili sunce sija, takođe je
samo navika. Biti čovek, biljka, insekt ili životinja, takođe je samo navika. I
sve drugo što se u svemiru dešava, dešava se tako što se uvek iznova,
periodično, ponavlja kao navika.

Da bi se ovo sve razumelo, treba prvo shvatiti da u svemiru ništa drugo ne
postoji do svest i da je od čestica svesti, ili pak, svetlosti, sve napravljeno. I
da su pravila i zakoni po kojima se u svemiru sve odvija, uvek pravila i
zakoni svesti. Odnosno, pravila i zakoni “nagona samoodržanja” jer svest
postoji u svojstvu sile i pojave zvane “nagon samoodržanja”. Suština svesti
je uvek informacija-znanje (kad ne bi ništa znala, svest ne bi mogla da bude
svest). I svest se uvek manifestuje i identifikuje sa znanjem koje u sebi nosi.
Ako nosi u sebi znanje o čoveku, ona će oblikom da se manifestuje i ponaša
kao čovek i ona će želeti (imaće naviku) da bude i ostane čovek i da se uvek
iznova ponavlja kao čovek. Isto tako, ako u sebi nosi znanje o nekoj biljci ili
životinji, ona će da se identifikuje sa tim znanjem i oblikom i svojim
ponašanjem i trudiće se po svaku cenu da se kao takva beskonačno održi, tj.
da kao navuku ponavlja sve one radnje koje su nužne za njeno održanje.
Jednostavno, svest se u vidu nagona samoodržanja uvek samoodržava u
skladu sa znanjem koje u sebi nosi, jer drugim znanjem i ne raspolaže. Zato
se uvek i dešava da onaj čovek, na primer, koji uči za lekara, on će tokom
života sebe da smatra lekarem, i svakodnevno će ponavljati sve one poslove
koje lekari inače i rade. To isto važi za sva ljudska znanja i zanimanja. Pa i
znanja o tome kako postati i delovati kao političar, sveštenik ili nacionalni
vođa (nacionalista).

Sve kad se sabere, zaključak je da je moć znanja velika. I da zato moramo
dobro paziti šta primamo u svoje umove i tela u vidu znanja. Jer ako se desi
da umesto znanja primimo neznanje i tom neznanju dozvolimo da u nama
postane navika sa željom da se svakodnevno ponavlja, može nam se desiti da
čitav naš život i naša sudbina bude zajebana.

Mnogo toga utiče na uspostavljanje nečeg što se došlo znanjem.
Nikada nije bilo lako dokazati nešto za šta se totalno suprotno verovalo do
momenta dok se nije otkrila prava istina šta je u stvari ispravno. Naučnici su
gubili glavu zbog saznanja do kojih su doši, jer su takva znanja bila teško
prihvatljiva.(Setimo se ''Ipak se okreće'')

lako je znati šta je znanje, a šta neznanje jer pravila znanja i neznanja su
prosta. Već sam ih rekao, ali mogu to i da ponovim.

Sve što život održava, unapređuje i osmišljava, ima značenje znanja. Sve
što ne održava, ne unapređuje i ne osmišljava, ili još gore, sve što
ugrožava, unazađuje i uništava, spada u kategoriju neznanja.

A ako nismo intelektuano dorasli tome da pravilno precenimo da li nešto
spada u kategoriju znanja ili neznanja, tada je nužno da to znanje ili
neznanje prktično sprovedemo u delo, pa ako to na kraju osetimo kao dobro,
tj. ako time nismo ugrozili ili unazadili sebe, svoje bližnje i celu svoju
okolinu, onda to ima značenje znanja. A ako smo time ugrozili ili unazadili
svoj životi svoju okolinu, tada to, zasigurno, ima značenje neznanja. To su
inače osnovna pravila i zakoni na kojima se evolucija, ne samo čoveka i
ljudskog društva, temelji, već i evolucija svih stvari i pojava iz kojih se
svemir sastoji. Upravo zato i postoji ona izreka: “Iskustvo je majka
mudrosti”.

 

[nikolajub]

Da bi ljudi stekli odredjeno znanje, trebalo bi prvo da iskuse sebe, odnosno da imaju vid samospoznaje.
Samospoznaja je kljucni faktor covekove psihologije i uopste rad mehanizma i funkcija u covekovoj psihologiji.
Samosposnaja je istina o sebi, svojim razmislanjima u najgorem slucaju nedoumica, koje usporavaju razvoj u saznanju sebe i svoga okruzenja, medjutim coveku je najlakse da se bavi iluzijom, odnosno da masta.
Dakle, covek mora da spozna rad unutrasnjeg mehanizma da bi stekao znanje o sebi, to je prioritet za sticanje svesti, jer covek ovakav kakav je sada, nema objektivnu svest, vec neki vid "naucene" svesti, sto nas navodi na cinjenicu da covek nije sposoban u pravom smislu da cini bilo sta, zapravo on samo plagijatizuje vec postojece sisteme, prirode i univerzuma.
Covek moze upoznati znatno lakse karaktere drugog coveka ili njegove sposobnosti, dok svoje sposobnosti poznaje dosta povrsno, upravo iz razloga sto ne poznaje rad svog unutrasnjeg sistema; ljudi se identifikuju i s toga on to lakse primecuje kod drugih nego kod sebe, on svoju identifikaciju ne prikriva, jer nije sposoban to da cini, vec samo u odredjenim okolnostima vrsi promenu svoje uloge u okruzenju, kao da glumi i kao da ima nekoliko licnosti integrisnih u mehanizmu, koje samo otezavaju stvar u spoznaji rada sopstvenog sistema.
S toga on ne pamti svoja razmisljanja, iluzije, osecanja, pokrete i ostalih stvari u mehanizmu, onda covek deluje kao poluuspavana zivotinja ili cak u potpunom snu.
Covek treba da proucava sebe, dakle ceo svoj sistem, intelekt, emocije, instikt i motoriku, to su krucijalne cetiri funkcije covekovog mehanizma, medjutim ono sto ga najvise sprecava u tome su negativna osecanja, covek je gotovo zaokupljen tim vrstom fenomena, koji mu ne da da se proucava i da isprva upozna funkcije ili da to pocne da cini.
Zaokupljenost negativnim osecanjima pocinje gotovo u ranoj mladosti (tada se taj vestacki fenomen uci), plagijatizujuci okruzenje starijih, jer okruzenje to postavlja kao pozitivno i kao znacajno u zivotu.
To su zaista velike prepreke za nekoga ko ne zna nista o sebi i ko misli da zna sebe, to je ono sto je jos gore i cini se sve teze za prevazilazenje osnovnog problema.
Ljudi misle da znaju, ili pak samo da poznaju sebe, medjutim iz cele "istorije covecanstva" se upravo vidi da ne znaju i zive u iluziji kao potpuno "svesni" da poznaju sebe, s toga covek kao bice postavlja sebe u prvi plan " objektivne svesti" nad ostalim bicima i ne vidi (tj. arogantno ne dozvoljavajuci sebi) svoje neznanje i nesvesnost, potcinjen faktorom zakona spoljnog sveta, misleci da je slobodan, a zapravo zarobljen depresijom (sopstvom negativnih osecanja).
Tako da i znanje koje ima nije objektivno, kakvo god ono bilo, istinito ili ne.
Dovoljno je za pocetak samo posmatrati sebe i svoja osecanja, da se uvidi, koliko je intelekt u odnosu na njih usporen i zapostavljen, s obzirom da sve funkcije imaju svoje podfunkcije, koje indirektno uticu na osnovne, koje takodje nisu uskladjene, vec rasprsene i prepustene same sebi.
Kao sto ni intelekt nije pravilno uskladjen, tako ni emocije nisu uskladjene vec im neznanjem dozvoljavamo da manipulisu nama, dovodeci nas u iluziju, mastanje ili negativna osecanja uopste.
Covek jednostavno treba da nauci sta je pozitivno, a sta negativno osecanje i da ih prouci na sebi...