Moć znanja - navike, sudbina

[divojarac]

Da, tačno je to što je rekao Lao Tzu.

Međutim, ima nešto što ide pre svake misli, pre svake reči, dela, navike ,
karaktera i pre svake sudbine.

To «nešto» se zove: «informacija-znanje».

Naime, ako naša subina proizilazi kao posledica našeg karaktera, a naš karakter
kao posledica naših navika, a navike kao posledica naših dela, a dela kao
posledica naših reći, a reči kao posledica naših misli, postavlja se pitanje iz čega
naše misli proizilaze kao posledica?

Naše misli proizilaze kao posledica naših znanja jer niko ne može misliti ono što
ne zna.

Pa tako, na kraju ispada da pre svake naše misli, reči, dela, navike, karaktera i
sudbine, prvenstveno treba da pazimo na naša znanja. Moramo dobro paziti šta
smemo, a šta ne smemo dozvoliti da u naše glave, umove i tela, preko naših čula,
uđe kao informacija i u njima se ukoreni kao znanje. Jer nije znanje sve ono što
nam ovaj veliki i široki svet nudi kao znanje. Mnogo od toga što nam se nudi kao
znanje obično je sranje,. pa ako nam se desi da umesto znanja, preko naših čula, u
naše glave, umove i tela uđe sranje, tada će i naše misli, reči, dela, navike,
karakter i cela naša sudbina, tj. ceo naš život da postane sranje.

Kao jedan od drastičnih primera «znanja-sranja» možemo uzeti demokratiju koju
je veliki i šroki svet ponudio narodima u Jugoslaviji (bivšoj, a nadam se i
budućoj) kao rešenje za izlaz iz ekonomske i političke krize. Koja (domokratija)
se nakon toga ugnezdila kao usrano znanje u našim glavama i kasnije
prouzrokovala naše usrane misli, reči, dela, navike i usranu sudbinu koja nas i
dan-danas prati

Ili, uzmimo još slikovitiji primer Hitlera i usranog znanja koje je on.ponudio
svojim sunarodnicima i celom svetu i setimo se kakve su posle toga usrane
postale misli sveta, reči, dela, navike, karakter i sudbina.

Uostalom, ne moramo takve drastične primere da navodimo da bi shvatili kakva i
kolika je moć znanja. Uzmimo za primer desetak različitih semenki bilo kojih
biljaka i bacimo ih na plodno tlo i čekajmo neko vreme da vidimo šta će da se
desi.

Naravno, semenke će da proklijaju i iz njih će nakon nekog vremena da izrastu i
razviju se deset različitih biljaka.. Kako je moguće da tako nešto može da se
desi?

Moguće je zato što su čestice tla na koje smo bacili semenke žive i svesne –
imaju sposobnost da opažaju, osećaju, pamte, misle i razumevaju, i naravno, da u
skladu sa svojim opažanjem, osećanjem, pamćenjem, mišljenjem i
razumevanjem deluju. A zatim, da u skladu sa tim delovanjem stvaraju svoje
navike i određuju svoju sudbinu. I naravno, moguće je zato što je svaka od deset
semenki u sebi nosila znanje o deset različitih biljaka i to znanje prilikom dodira
sa plodnim tlom prenela na čestice tla, koje su zatim, po načinu promišljanja tog
znanja i delovanja po njemu, samopreobrazilo se u dest različitih bljaka. Bez
znanja to ne bi bilo moguće.

Pa, šta mislite, na primer, kako i zašto dolazi do toga da neki ljudi postanu Srbi,
neki Hrvati ili Bošnjaci, neki pravoslavci, katolici ili muslimani? Ili, kako dolazi
do toga da neki čovek postane lekar, neki inženjer, neki zemljoradnik, neki
političar itd itd. Pa isto tako – što se čoveku silom i manipulacijom nabije u
glavu neko od usranih znanja koja nemaju nikakv pozitivan značaj za čovekov
život i sudbinu (kao na primer znanje o nacionalnoj, verskoj, političkoj ili
klasnoj pripadnosti) ili tako što čovek sam bira i uči neko od korisnih znanje
pomoću kojih se živi - kada je reč o biranju zanimanja kojim će čovek tokom
života da se bavi. (Mada, nisu ni sva znanja o zanimanjima dobra. Neka su usrana,
kao na primer znanje o tome kako postati političar, kako nametnuti svoju volju
drugima i vadati drugima, kako napraviti atomsku bombu i pobiti što veći broj
ljudi, kako opljačkati i prevariti druge, kako proizvesti alkohol, drogu i duvan
itd. itd.)

Iza alkohola, raznih vrsta droga i duvana, takođe stoje moćna negativa, tj. usrana
znanja, misli, reči i dela koja određuju usrane navike, karakter i usranu sudbinu
mnogih ljudi koji takva znanja imaju.

Usrano znanje je i to da u prirodi vlada zakon podele, mržnje i borbe svega i
svačega sa svim i svačim - da vlada zakon jačega, da samo jači preživljava i da je
pravo jačega njegovo prirodno pravo. Demokratija, kao novi svetski poredak,
temelji se upravo na ovom znanju. Ovo znanje je usrano zato jer ono za svoju
posledicu uvek ima haos i zlo. Čim su narodi bivše Jugoslavije uveli demokratiju
odmah su napravili haos i zlo. Kada bi ovo znanje večito vladalo u prirodi, haos i
zlo bi trajali večito, pa prirode ne bi ni bilo. Naprotiv, svedoci smo da u svemiru i
prirodi vlada visok stupanja jedinstva, harmonije i reda i da priroda večito teži i
ka harmoniji i redu. To je ono glavno što se podrazumeva pod rečju «evolucija»
prirode. Ako u prirodi uopšte postoji bilo kakav oblik podele, mržnje i borbe, to
je uvek borba između dobra i zla u kojoj haos uvek ima značenje zla, a harmonija,
značenje dobra. I kako bi onda podela, borba i mržnja mogli da budu osnovni
zakon razvoja, reda, napretka i dobra prirode kad podela, mržnja i borba uvek
podrazumeva haos, tj. nered i zlo?

Kad bi onih deset semenki različitih biljaka koje smo kao eksperiment bacili na
plodno tle u sebi nosile znanje o podeli, mržnji i borbi, iz tih semenki se nikada
ne bi mogla razviti niti i jedna biljka. Naprotiv, svaka semenka je u sebi
sadržavala znanje o jedinstvu, harmoniji, redu, uzajamnom pomaganju, saradnji i
ljubavi koji u telu biljke vladaju, koji čestice tla moraju da slede i poštuju da bi
mogle da sagrade biljku.

Sve što se u prirodi i svemiru dešava, pa čak i vetar kad duva, kiša kad pada ili
sunce sija, dešava se po informacijama, tj. po znanju o harmoniji i dobru i bez
tog znanja apsolutno ništa ne bi bilo moguće. I upravo zato, ako želimo svesno
da upravljamo svojom sudbinom, tj. ako želimo da nam ona bude dobra i srećna, a
ne usrana, prvenstveno moramo da znamo koja znanja su dobra, a koja usrana i i
biramo samo dobra, a nikako usrana.

Promeniti svoju usranu sudbinu = promeniti svoje usrano znanje. Staviti glavu u
kompjuter, potamniti u mozgu svo svoje usrano znanje i kliknuti «delete». A
zatim «formatovati» taj deo mozga i nakon toga u njega instalirati novo, valjano i
korisno znanje.

Informaciju o novom i za sve ljude sveta korisnom znanju dao sam u mom topiku
pod naslovom «Zakon postojanja».

 

[Milan Eternal]

"Pazi na svoje misli, one postaju reči. Pazi na svoje reči, one postaju dela. Pazi na svoja dela, ona postaju navika. Pazi na svoje navike, one postaju karakterne osobine. Pazi na svoj karakter, on postaje tvoja sudbina."

Lao Ce

) Izvinjavam se - tek sad videh ovu ogromnu sliku sa citatom.

 

[tmaks65]

Sve je ovo sto ti napisa-simpaticno, i rimuje se ono: "znanje-sranje".
Svet se ne menja tako sto pokusamo nametnuti svoju istinu/znanje/razmisljane/stavove ?
Promeni sebe i promenices svet ili svoju svest, i ako imas gomilu znanja o kojecemu, mozda ti nedostaje razumevanje, ono drvo u sumi koje ne vidimo od sume ?
Razumevanje ce ti pomoci da shvatis da je i crno i belo deo zivota, jin i jang, tako da se fokusiraj na Razumevanje i nacices smisao...

 

[divojarac]

Svet se ne menja tako sto pokusamo nametnuti svoju istinu/znanje/razmisljane/stavove ?

Nije tačno. Znanje menja svet i uvek su pojedinci donosioci novih znanja koja nameću svetu
Primeri: Mojsije, Buda, Hrist, Muhamed, Marks, Hitler, Tesla, Ajnštajn

Promeni sebe i promenices svet ili svoju svest, i ako imas gomilu znanja o kojecemu,
mozda ti nedostaje razumevanje, ono drvo u sumi koje ne vidimo od sume ?

U ovoj temi i jeste pitanje kako promeniti sebe. Ja sam o tome dao svoje mišljenje. Da li ti imaš svoje?

Razumevanje ce ti pomoci da shvatis da je i crno i belo deo zivota, jin i jang, tako da se
fokusiraj na Razumevanje i nacices smisao..

Šta je "razumevanje" - po tebi?

 

[tmaks65]

Otkrica menjaju svet, ne znanje, ono nema potvrdu u startu, potreban je konsenzus za njega !
Nabrojani pojedinci nisu oni koji su svoja razmisljanja nametali svetu, vernici su to uradili i zato danas religija pravi sranja, nabrojani su samo prenosili svoja licna iskustva onima koji su hteli i zeleli da ih cuju, ne znaci da su u pravu, mada je po mom misljenju Budin koncept najpriblizniji univerzalnoj etici.
Kako promeniti sebe ? zanimljivo pitanje , da se o njemu raspravljat, ali koliko ljudi toliko cudi, svako ima svoj stav o tome, ne ucitelj i ucenje, vec mozda, licna karma sa tom zeljom, ili poblize-namerom !
Razumevanje: svet nije ni crn ni beo, obe krajnosti su njegova sustina i postoje bez upliva morala sta je dobro il lose, jin-jang i nacin su prihvatanja ideje o evoluciji svesti pojedinca ponaosob.
Prihvatanjem ideje ili nacela, da je materjalno samo stepenica evolucije, ucenja, sazrevanja je premisa smisla zivota, sa planine gledano.
Doduse u nekim religijama, starim ovo je normalno razmisljanje i shvatanje, dok kod mladjih je ono iskrivljeno zarad moci i bicemo svedoci kako pojedine religije gube clanstvo i smisao jer nemaju odgovore.
Al se rasplinuh, ali treba upoznat razlicita shvatanja i razmisljanja da bi mogli donositi svoj sud, i uvek gledajuci sa planine, bolje se vidi ???

 

[divojarac]

TMAKS 65

Otkrica menjaju svet, ne znanje,

Praviš razliku između pojmova “otkriće” i “znanje”. Ja tu razliku ne vidim.

Po meni, sve što preko čula uđe u naš um je iskustvo. Svako zapamćeno iskustvo je znanje.
Sve što se podrazumeva pod pojmom «otkriće» takođe spada pod pojam «iskustvo», pa prema tome i
pod pojam «znanje»..Dakle, razlike između pojmova «iskustvo», «otkriće» i «znanje», nema. Prema
tome, ne možemo reći da samo «otkrića menjaju svet, a znanje ne», kad je i svako otkriće
istovremeno i znanje.

Naravno, svako otkriće je novo znanje, a ne staro i jedino je u tome razlika. I jedino u tom kontekstu
se može tvrditi da samo otkrića=nova znanja, menjaju svet, a stara ne

Nabrojani pojedinci nisu oni koji su svoja razmisljanja nametali svetu,

Nije reč o tome da li (ili ne) pojedinci svoja znanja nameću svetu silom i po tim znanjima silom
menjaju svet, već je reč o tome da su uvek pojedinci otkrovitelji novih znanja i da su uvek oni, u
skladu sa svojim novim znanjima, inicijatori svake promene.

Kako promeniti sebe ? zanimljivo pitanje , da se o njemu raspravljat, ali koliko ljudi toliko
cudi, svako ima svoj stav o tome, ne ucitelj i ucenje, vec mozda, licna karma sa tom zeljom, ili
poblize-namerom!

Da, u pravu si, pojedinac ne može promeniti sebe ako ne zna šta kod sebe treba da promeni. Tu,
takođe, ni jedan «učitelj» na svetu ne može pomoći, zato jer ni jedan učitelj, takođe, to ne zna. Jer,
kao što možemo reći «koliko ljudi, toliko ćudi» isto tako možemo reći «koliko učitelja toliko
ćudi», jer u svetu postoji jako mnogo različitih škola i učitelja koje žele svako na svoj način da
menja ljude. Zašto je stanje takvo? Zato, jer niko na svetu još uvek ne zna ISTNU o postojanju
materije života i prirode, niti istinu o zakonima po kojima u prirodi sve teče, po kojima bi se mogao
izgraditi jedinstven, univerzalni svetski moralni sistem,. u skladu s kojim bi trebalo obrazovati i
uskladiti sve ljude sveta. Bez takvoj jednog, univerzalnog moralnog sistema nikad ne možemo znati
da li smo, bilo kao pojedinci, bilo kao celo ljudsko društvo, dobri ili treba da se menjamo.

Ja sam otkrio i objavio ZAKON po kojem.postoji materija, život i priroda i po kojem teče njihova
evolucija i u skladu s njim sam dao predlog univrzalnog moralnog sistema koji bi najbolje
odgovarao svim ljudima sveta i prema kojem bi svi pojedinci sveta i njihove zajednice najlakše
mogle da se prilagode. Ali to je malo opširnija tema i ne može skraćeno da se prepričava.. To treba
u celosti da se pročita.

Razumevanje: svet nije ni crn ni beo, obe krajnosti su njegova sustina i postoje bez upliva
morala sta je dobro il lose, jin-jang i nacin su prihvatanja ideje o evoluciji svesti pojedinca
ponaosob. Prihvatanjem ideje ili nacela, da je materjalno samo stepenica evolucije, ucenja,
sazrevanja je premisa smisla zivota, sa planine gledano.Doduse u nekim religijama, starim ovo je
normalno razmisljanje i shvatanje, dok kod mladjih je ono iskrivljeno zarad moci i bicemo svedoci
kako pojedine religije gube clanstvo i smisao jer nemaju odgovore.Al se rasplinuh, ali treba upoznat
razlicita shvatanja i razmisljanja da bi mogli donositi svoj sud, i uvek gledajuci sa planine, bolje se
vidi ???

Ja sam ti postavio pitanje šta je razumevanje? Šta je ono po sebi kao čovekova umna sposobnost?
Mislio sam na definiciju. Izučavanje svetskih religija ili bili čega drugog, nije razumevanje, već
predmet razumevanja. Čak ne mora da bude ni predmet razumevanja, već samo predmet učenja i
pamćenja, jer razumevanje i pamćenje su dve različite čovekove umne sposobnosti. Hoću reći da
izučavati svetske religije, ideologije, filozofije, pa i svetsku nauku ili bilo šta trugo, moguće je i bez
razumevanja. Mi možemo u glavi imati i enciklopedisko znanje, kao kompjuteri, i za to svoje znanje
dobiti visoke ocene, diplome i priznanja, a da od svega toga ništa ne razumemo.

Ovo pitanje o razumevanju sam ti postavio jer mi se učinilo da si pokušao reći da ja o nekim
stvarima ovde pričam bez razumevanja. To sam zaključio iz ove tvoje dve rečenice:

“Promeni sebe i promenices svet ili svoju svest, i ako imas gomilu znanja o kojecemu,
mozda ti nedostaje razumevanje, ono drvo u sumi koje ne vidimo od sume ? Razumevanje ce ti
pomoci da shvatis da je i crno i belo deo zivota, jin i jang, tako da se fokusiraj na Razumevanje i
nacices smisao..”

Zato te ponovo pitam; šta je razumevanje?

 

[divojarac]

tmaks65

Nisi mi odgovorio:» šta je razumevanje»?
___________________________________________


Nisam ni očekivao odgovor jer to je pitanje na koje ne bi umeli da odgovore ni
najveći svetski autoriteti iz nauke i filozofije. Prosto iz razloga što je razumevanje jedna od
sedam sposobnosti svesti, čije postojanje još uvek nije objasnila ni nauka ni filozofija.

A pošto se ja u mojoj knjizi »Zakon postojanja» bavim upravo fenomenom zvanim
«svest», verujem da bi posetioce ovog forruma moglo zanimati moje objašnjenje
pojma «razumevanje».

Najkraće: razumevanje je jedna od sedam sposobnosti svesti koja omogućuje onu
oblast spoznanje koja obuhvata sve što spada pod pitanje zašto.

Naime, da b i svest spoznala istinu o bilo kojoj stvari ili pojavi, pa i o sebi samoj,
nužno je da zna odgovore na tri pitanja:

1. Šta je neka stvar ili pojava – kakva su joj fizička svojstva i oblik?
2. Kako neka stvar ili pojava postoji i kako se ponaša?
3. Zašto neka stvar ili pojava postoji i zašto se ponaša tako kako se ponaša?

Do odgovora na pitanje, šta, svest dolazi pomoću svojih sposobnosti opažanja,
osećanja i pamćenja.

Do odgovora na pitanje, kako, svest dolazi pomoću svoje sposobnosti mišljenja svih
onih podataka koje je o nekoj stvari ili pojavi prikupila pomoću sposobnosti opažanja,
osećanja i pamćenja.

Do odgovora, zašto, neka stvar ili pojava postoji ili zašto se ponaša tako kako se
ponaša, svest dolazi pomoću svoje sposobnosti razumevanja. Pa zato ponovo
postavimo pitanje:

Šta je razumevanje?

Prvo što o razumevanju treba da se zna je da postoje dva oblika raumevanja:
nagonsko i intelektualno. Prosto iz razloga što do odgovora na pitanja zašto – u vezi
postojanja ili ponašanja neke stvari ili pojave – možemo doći na dva načina: direktno i
indirektno. Nagonsko razumevanje je uvek direktno. A intelektualno je uvek
indirektno.

Intelektualno razumevanje je kada neko sa strane posmatra neku stvar ili pojavu i
njeno ponašanje i pokušava da dobije odgovor na pitanje zašto ona postoji ili zašto
se ponaša tako kako se ponaša? Intelektualno, indirektno razumevanje je, na
primer, kada jedan naučnik posmatra ovcu na livadi kako pase travu i želi da razume
zašto ona to radi, pa na kraju, naučnom analizom i raznim eksperimentima dođe do
saznanja da ovca svakodnevno mora da pase travu zato što tokom života troši
energiju svoga tela i da ne bi uginula kada je potroši, ona mora svakodnevno tu
energiju da obnavlja pomoću trave koju pase.


A nagonsko, direktno razumevanje je kada neka stvar i pojava samu sebe i pita i
odgovara sebi zašto ona postoji ili zašto se ponaša tako kako se ponaša? To u
primeru ovce i njenog paska trave bi značilo da bi direktno razumevanje tog njenog
ponašanja bilo kada bi ovca samu sebe pitala i sama u sebi pronalazila odgovor zašto
pase travu? I kada bi ona došla do sasvim drugačijeg odgovora od onoga do kojeg je
naučnik došao, koji bi glasio, da ovca pase travu zato što je gladna. Nagon u vidu
osećanja gladi je tera da pase travu. Pošto je glad za ovcu negativno psihičko stanje
kojeg ona po svaku cenu želi da se oslobodi i pošto ovca zna da to može da
postiogne samo ako pase travu, to ona zato uvek tako i radi. A nikako zato, kako je to
naš naučnik istražio i zaključio, što je trava energija koju njeno telo mora svakodnevno
troši i obnavlja da ne bi umrlo, jer ovca o svemu tome pojma nema.

Mi sada možemo samo da zaključimo da je za naše, ljudsko, potpuno razumevanje
neke stvari ili pojave, mnogo važnije, potpunije i istinitije nagonsko/direktno
razumevanje, nego sva naša intelektualna-indirektna, tj. čulna, naučna,
eksperimentalna objašnjenja i razumevanja postojanja i ponašanja stvari i pojava u
prirodi. To je razlog što svetska nauka do danas nije uspela do karaja da objasni
apsolutno niti i jednu stvar ili pojavu u prirodi. Naučnici ne znaju odgovor ni na jedno
važnije pitanje zašto, tako da je normalno tvrditi da još uvek potpuno razumnih ljudi
na svetu dotovo da i nema. To je zato što svaki čovek na svetu, pa makar on bio i
naučnik ili filozof, može imati uvida samo u nagone koji u njemu samome deluju i
teraju da tokom života čini sve ono što inače čini, a nikako i u nagone drugih stvari,
sila i pojava u prirodi. Koje – sve od reda – kako organske, tako i neorganske, postoje
i ponašaju se same po sebi, pokretane svojim vlastitim unutrašnjim, nagonskim silama,
koje su ujedno i odgovor na sva pitanja zašto.

U filozofiji, kao «ljubavi prema Istini», problem nemogućnosti spoznaje Istine o
postojanju ovoga sveta, upravo i jeste u tome što čovek kao pojedinac, od celog
svemira i svega iz čega se on sastoji, može do kraja razumeti samo sebe i ništa
drugo. Zato jer do kraja samo sebe može spoznati u sebi i ništa drugo. Ovim
problemom najviše se bavio i isticao ga kao veoma važan, nemački filozof
Šopenhauer, nazivajući ga imenom «stvar po sebi». Jer istina o nekoj stvari i pojavi
nije u tome da odgovorimo šta neka stvar i pojava predstavlja za nas, kada je iz vana
posmatramo čulno, već šta neka stvar ili pojava jeste sama za sebe u sebi, kao «stvar
po sebi».

Pogledajte ponovo gore u vrhu ovog topika kako je Lao Ce došao do razumevanja
istine o svojoj sudbini. To je školski primer nagonskog, direktnog razumevanja
ovog problema. To, da je čovekova sudbina posledica čovekovog karaktera, a
karakter posledica čovekovih navika; zatim, navike posledica čovekovih dela, a dela,
posledica reći, a reči posledica čovekovih misli, Lao Ce je mogao saznati i razumeti
samo u sebi, analizom svojih vlastitih misli, reči, dela, navika, karaktera i sudbine, a
nikako tuđih, jer u tuđe misli, reči, dela, navike, karakter i sudbinu on nema uvida. U
tuđe može da ima uvida samo indirektno, po načinu poređenja sebe sa drugim
ljudima, pretpostavljajući da to što on, Lao ce, jeste za sebe u sebi, da su to isto i
drugi ljudi za sebe u sebi.

Iintelektualno, indirektno spoznavanje, tj. upoređivanje drugih živih bića sa ljudima, da
bi se došlo do razumevanja njihovog ponašanja, donekle je logično i razumljivo.
Međutim, kako razumeti postojanje i ponašanje anorganske prirode, tj, prirode koju ne
snatramo živom? Kako razumeti zašto vetar duva, zašto kiša pada, zašto Sunce sija,
zašto se Zemlja okreće oko svoje ose i oko Sunca i još bezbroj drugih pitanja zašto?
Da li se i to sve dešava i odvija nagonski? Kako razumeti šta su uopšte nagoni i kako
oni nastaju i deluju. Šta je njihov uzrok?

Lao Ce je delimično odgovorio i na to pitanje, rekavši da su navike posledica naši
dela. Jer upravo ono što pomoću naših dela u nama postane naša navika, to ujedno
je postalo i naš nagon. Svi naši nagoni se u nama manifestuju kao naše želje da
činomo ovo ili ono, koje to postaju onog momenta kada naša dela postanu naše
navike. Koje pre toga se javljaju u nama u formi naših misl i reči. Pa zato i dolazimo
do zaključka i saznanja da, ako želimo da menjamo našu sudbinu, moramo menjati
naš karakter. Ako želimo da menjamo karakrer, moramo menjati naše navike (želje-
nagone). Ako želimo da menjamo naše navike moramo menjati naša dela. A pre toga,
menjati naše reči i misli.

U razumevanju ovog problema kojeg je Lao Ce postavio ja sam otišao još malo dalje,
pitajući se šta je uzrok naših misli i kako menjati naše misli? Pa sam došao do
zaključka da su misli posledica naših znanja (nije moguće misliti ono što se ne
zna), a da su znanja posledica naših psihičkih sposobnosti opažanja, osećanja i
pamćenja, odnosno, naših moralnih sistema i sistema obrazovanja pomoću kojih se u
naše umove, preko naših čula usađuju određena znanja, takoreći po želji i izboru. Pa
tako, na primer, ako želimo da sudbina jednog čoveka bude to da on postane lekar,
jednostavno mu kroz naš sistem obrazovanja usadimo u njegov um znanje o tome
kako se leče ljudi. Da bi kasnije to znanje on u svom umu pretočio u svoje misli, misli
u reči, reči u dela, dela u navike (nagonske želje), navike u karakter i karakter u
njegovu sudbinu da bude lekar. Na isti način ljudi postaju zemljoradnici, inženjeri,
pekari, mesari. Takođe i policajci, vojnici ili političari. Ali isto tako postajemo i Srbi,
Hrvati Nemci, Englezi ili Kinezi. Ili katolici, pravoslavci i muslimani. Pa čak i ubice,
narkomani, alkoholičari i prostitutke.

I ne samo to. Da li će naša sudbina da bude to da se rodimo kao čovek, kao životinja
– konj, ovca ili svinja - ili možda kao ovaj ili onaj insekt ili biljka, ili će sudbina da nam
bude da se manifestujemo kao kamen, voda ili vazduh, sve zavisi od informacije tj.
znanja koje će da se prenese i usadi u onu univerzalnu, umnu i svesnu tvar od koje je
sve napravljeno. Koje (znanje) će kasnije u umu te tvari da se manifestuje kao misao,
želja, delo, navika, karakter i sudbina.

Sve kad se sabere, dolazimo do zaključka sem te univerzalne, žive i svesne tvari i
njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti – naprezanja, kretanja, opažanja,
osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja – tj. tvari od koje je ceo svemir sagrađen
- ničega drugog nema. A u šta će ta univerzalna tvar da se pretvori i na koji način će
u stvarnosti da se manifestuje, sve zavisi koja i kakva znanja će ona kroz iskustvo, uz
pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti da stekne, a zatim d ih pomoću
misli i pretoči u svoja dela, navike i svoju sudbinu.

da bi na kraju izveli zaključak da:

MOĆ ZNANJA JE VELIKA.

Zato treba dobro da pazimo šta u vidu znanja dozvoljavamo da uđe u naše umove, jer
ta znanja ubrzo mogu da postanu naše misli, želje, naš karakter i naša sudbina.

 

[dumspirospero]

Upravo zato što neki ljudi lako dolaze do odgovora na pitanja: Šta?Kako? Zašto?, samim tim su u prednosti da svoje odgovore u vidu znanja prezentuju većini, a na većini je da li će se ta (sa)znanja prihvatiti.

Tačno, treba dobro razmisliti šta prihvatiti. Što je intelektualna izgrađenost na višem nivou, čovek daje otpor ''sumnjivim'' znanjima, stepen prihvatljivosti je viša sa nižom intelektualnom izgrađenošću.

Odnosno, svetom još uvek vlada neznanje, pa je lako nametnuti znanje

Jednostavno, ničije znanje se nije donelo ''dekretom'', svako od tih znanja je prethodno prošlo neki test.
Ono što je karakteristično za neka (sa)znanja, jeste da možda i nisu bila nikakva epohalna otkriće, kao što je Hitlerovo, ali jednostavno on je svoje prezentovao na način da bude razumljiv većini, a to je ono razumevanje koje ti pominješ. Prosto i način na koji se neko znanje demonstrira takođe određuje da li će nešto biti prihvaćeno ili ne.

Problem je kada se neznanje demonstrira na razumljiv način, pa bude prihvaćen od većine.

Džaba sva znanja sveta, ako neki naučnik svoje znanje ne ume ili nema način da prezentuje većini ili barem pokaže neku korist od toga.
Po meni, znanje i korist od istog su uzročno-posledičnog odnosa ...uglavnom...

E sada mi nije jasno, kako će neko znanje da utiče na moju sudbinu? Valjda sudbina nastaje kada i sam čovek, a on je vremenom menja ili ne...zavisi od čoveka?

Ti si protiv nametanja znanja, ali na neki način i ti svoje (sa)znanje promovišeš, zar ne? Prosto, da bi te neko ''čuo'', moraš delovati, dokazivati, pa i ubeđivati...ako ti je stalo da tvoje bude prihvaćeno, a isti takav put su birali i oni koje si u startu ''prozivao''. yes3

 

[divojarac]

dumpsirospe.

Ti si protiv nametanja znanja, ali na neki način i ti svoje (sa)znanje promovišeš, zar ne?
Prosto, da bi te neko ''čuo'', moraš delovati, dokazivati, pa i ubeđivati...ako ti je stalo da
tvoje bude prihvaćeno, a isti takav put su birali i oni koje si u startu ''prozivao''.

Ja nisam protiv nametanja znanja, već protiv nametanja neznanja.


To što je put, odnosno, način nametanja, kako znanja, tako i neznanja, nužno isti,
potpuno je nevažno. Važno je samo to da li neko nameće nekome znanje ili neznanje.

Po jedinstenom zakonu postojanja života i cele prirode, znanje je sve ono što život i
prirodu održava, unapređuje i osmišljava. Neznanje je sve što život i prirodu ugrožava,
unazađuje obesmišljava.

Tako na primer, ne možemo Isusa Hrista i Hitlera stavljati u isti koš zato jer su oba na isti
način svoje znanje/neznanje nametnuli svetu, imajući na umu da je Isus Hrist uz pomoć
svog znanja hteo da spasi svet, a Hitler, da taj isti svet do temelja sruši i uništi.

I ja sam upravo takve, poput Hitlera i “prozivao”. I evo, ponovo ću.

Sva svetska ideološko politička znanja, sistemi i političke podele sveta, kao i sva svetska
verska znanja, tj. dogme i verske podele sveta, pridodajući tome i sva svetska znanja o
nacionalnim i klasnim pripadnostima i podelama, nisu znanja, već neznanja, jer svi
svetski ratovi, veliki i mali, koji su vođeno tokom cele istorije čovečanstva, bili su ili
politički ili verski ili nacionalni ili klasni ili mešavina svega toga pomalo. I ja neću da
budem u pravu što “prozivam” takva znanja i one koji takva znanja nameću svetu, samo
u slučaju, ako su svi svetski veliki i mali ratovi kroz istoriju čovečanstva vođeni sa ciljem
da ljudske živote održavaju, unapređuju i osmišljavaju.

Ja živim podaleko od YU Balkana, ali čujem da se na tim prostrima živi podjednako
teško i loše, ako ne i lošije, nego u vreme “uvođenja demokratije”, od pre nekih
dvadesetak godina., tj u vreme velikog sudara YU balkanskih ideologija, nacija, vera, a
danas već i klasa. Uzrok tome je, svakako neznanje koje je silom nametnuto narodima
YU Balkana, koje i danas vlada. I ti narodi, tamo, neće izaći iz ekonomske, duhovne,
moralne i svake drge krize dok god se ne oslobode tog neznanja i svih onih koji su to
neznanje nemetnuli i koji i danas te narode vode i to neznanje nameću.

 

[dumspirospero]

Neznanje je sve što život i prirodu ugrožava,
unazađuje obesmišljava.

Slažem se. Ali ima jedna caka. Neznanje je komercijalno i ''pitko'' i kao takvo lako prihvatljivo.
Kako su nastali šund i kič?

Imaš dve vrsta (sa)znanja. Jedna vrsta je ona koja se zasniva na dokazima, a druga na teoretskim uverenjima. U tu drugu vrstu spada i religija i spoznaja Boga iako ga niko nikada nije video. I ja sam vernik takođe i ne moram ga ni videti da bih verovala u njegovo postojanje, zar ne?

Znači, sa (ne)znajem se može manipulisati. Ako (sa)znanje nije zasnovano na dokazima i ako je na ''klimavim'' nogama, onda onaj koji ga prezentuje radi to na način da bude lepo ''upakovano'' da bi ga ljudi lakše prihvatili, bez obzira da li je to znanje ili neznanje. On jednostavno ima ubeđenje da je to znanje i na tome deluje, osim ako nije neka prevara i namerno radi na prihvaćanju neznanja, radi ostvarivanja lične dobiti.

Pri tome moram ti reći da ne mislim da nisi baš u pravu. Dosta toga što si rekao ima smisla. Ali postoje neka ukorenjena saznanja, za koja se može ispostaviti da i nisu neka znanja, ali ih se ljudi teško odriču jer su im upravo takva (ne)znanja, postala navika i ne bi mogli prihvatiti kao nešto što nije vredno.

Mnogo toga utiče na uspostavljanje nečeg što se došlo znanjem. Nikada nije bilo lako dokazati nešto za šta se totalno suprotno verovalo do momenta dok se nije otkrila prava istina šta je u stvari ispravno. Naučnici su gubili glavu zbog saznanja do kojih su doši, jer su takva znanja bila teško prihvatljiva.(Setimo se ''Ipak se okreće'')

Ja živim podaleko od YU Balkana, ali čujem da se na tim prostrima živi podjednako
teško i loše, ako ne i lošije, nego u vreme “uvođenja demokratije”, od pre nekih
dvadesetak godina.

Ovo je nešto drugo. I nema veze baš sa znanjem, jer su ljudi svesni svoje pozicije, ali nemaju snage, a ni sredstava za borbu za bolje...bar ne za sada. I nije baš tema za diskusiju, bar ne ovde.