Šta je novo?

Mobing sve češća pojava

Učlanjen(a)
06.06.2011
Poruka
1
Želim da svi javno počnu da pričaju o ovoj temi jer je ona duboko ukorenjena u našem sistemu. Ljudi i zaposleni se masovno šikaniraju, vređaju, njihov rad i zasluga se pripisuje drugima- čitalj miljenicima direktora dok se vlasnicima i gazdama prezentuju apsolutno netačni podaci jer bože moj jedino direktor može dea priča sa gazdom ili vlasnikom firme i niko drugi. Takav slučaj je i u firmi Alubond Europe doo. gde je direktorka firme dotična sanja Uzelac koja je ranije radila u Tojoti i Mercedesu i naravno isti sistem rada i ponašanja primenjuje u novoj firmi. Sve bi to i izgledalo normalno da kojim slučajem se nije desio bliski susret sa zaposlenima iz predhodnih firmi koji su nam objasnili ko je zapravo ta Sanja. Služi se svim prljavim metodama kojima ni jedan pravi profesionalac tj. direktor ne bi ni pomislio pa sve do ucenjivanja ljudi da moraju da prodaju određene količine robe da bi ostali na poslu i zadržali radno mesto. U stanju je da stručne ljude eliminiše i svoju nesposobnost pravda otpuštanjem ljudi , ali sva krivica pripada njoj jer je nesposobna za to mesto koje je odgovorno a ona tome nije DORASLA. Naravno na svakom od poslova se kratko zadržala jer vlasnici ocene i shvate kako ona radi. Takav je slučaj i u ovoj firmi. Naravno pitanje glasi šta će biti kad odu svi stručni ljudi iz firme zbog njene nestručnosti?
To pitajte Sanju Uzelac direktorku Alubond Europe. ona sigurno zna odgovor
 

PYC

Član
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
11.512
Žalbe na mobing

Nema presuda za zlostavljanje na radu




Beta | 03. 07. 2011. - 12:45h

Prvi osnovni sud u Beogradu nije doneo nijednu presudu po žalbama građana na zlostavljanje na radu, iako je zakon o mobingu gotovo godinu dana na snazi, a na mobing se. kako pokazuje dosadašnja praksa, podjednako žale i žene i muškarci.

70746_1_f.jpg


Portparolka tog suda Gordana Vuković rekla je agenciji Beta da su od septembra 2010. godine, od kad je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu stupio na snagu, pa do aprila ove godine, gradjani podneli 38 tužbi, uglavnom protiv poslodavaca, ali da još nije doneta nijedna presuda.


"U 2010. godini podnete su 32 tužbe, od kojih je 12 odbačeno, a 20 ostalo nerešeno, dok je do aprila ove godine od šest podnetih tužbi, pet odbačeno a jedna spojena sa drugim predmetom", precizirala je ona.

Građani su uglavnom tužili poslodavce, u nekim situacijima poslodavce i kolege, rekla je Vuković i dodala da su se zaposleni najčešće žalili na međuljudske odnose.

Pravna savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović kaže da im se svakog dana, žaleći se na zlostavljanje na radu, obrati oko 10 zaposlenih, da je u dve trećine slučajeva reč o mobingu, dok su ostalo povrede drugih prava iz radnog odnosa.

Agenciji se podjednako javljaju zaposleni u državniim i privatnim firmama, navela je Kićanović i istakla da je u državnom i javnom sektoru izuzetno prisutan politički mobing.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
Mobing: Svaki treći lažno optužuje

[h=1]Mobing: Svaki treći lažno optužuje
[/h] Izvor: Večernje novosti


Beograd -- Godinu i po od stupanja na snagu Zakon o mobingu, malo ko je traži pravdu na sudu.

12661704114f7f5f163ff1b626174599_368x276.jpg
Zlostavljanja najviše u državnoj upravi i javnim preduzećima, trgovini i bankarstvu.
Priča o mobingu u Srbiji ostala je na nivou statističke greške. Tek se stotinak zaposlenih odvaži da presavije tabak i na sudu se obračuna sa svojim zlostavljačem, dok 300 "žrtava" godišnje zatraži pomoć lekara ili pokuša da se nagodi mirnim putem.
"Svakog dana na naša vrata pokuca bar jedan ili dvoje radnika koji zbog dugotrajnog zlostavljanja na poslu osećaju posledice po svoje zdravlje, ali je broj stvarnih žrtava neuporedivo veći", kaže dr Marjana Trkulja iz prve srpske Ambulante za mobing, koja već dve godine radi pri Institutu za medicinu rada u Beogradu.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Prema podacima Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, mobing je mnogo prisutniji nego što pokazuje zvanična statistika. Ipak, u poslednjih 18 meseci, od kada je na snazi Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, radnici češće skupe hrabrost i upru prstom u zlostavljača, a to je uglavnom - šef. Od 156 raznih zahteva za medijaciju, čak 102 su se odnosila upravo na mobing.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Mobing je u našoj zemlji veoma rasprostranjen, a takvom ponašanju svakako doprinose visoka nezaposlenost i besparica. Strah od gubitka posla razlog je što su žrtve u stanju da veoma dugo trpe kojekakva maltretiranja, šikaniranja, pretnje, ucene, omalovažavanja..."

Olga Kićanović, iz Agencije za mirno rešavanje radnih sporova primećuje da među onima koji prijavljuju zlostavljanje, skoro trećinu čine - manipulanti:

Dešava se da radnici pokušavaju da zloupotrebe Zakon o mobingu i da lažno optužuju svoje nadređene za zlostavljanje kako bi izvukli neku korist, a najčešće novčanu naknadu. U većini slučajeva oni budu razotkriveni i zato dobiju sankcije. Najčešće plate novčanu kaznu, budu udaljeni sa posla mesec dana, ali mogu da dobiju i otkaz. Uz sve to mogu da odgovaraju pred sudom.

Prema rečima dr Trkulje, da bi sud priznao mobing, neprijateljska komunikacija i emotivni teror moraju da traju najmanje šest meseci po dva puta nedeljno, tako da periodične svađe, podmetanja i čarke ne ulaze u ovaj koš.

"Iako se sve više radnika odvaži da reši svoj problem, većina ih ćuti", ocenjuje Kićanovićeva.

"Ipak, nesumnjivo je on najprisutniji u državnoj upravi i javnim preduzećima gde se radi o "mobingu pameti". Nekvalifikovani rukovodici najčešće maltretiraju obrazovane i stručne radnike. U ovim službama samo se podobnost smatra sposobnošću i zato je ova nova vrsta mobinga veoma opasana jer eliminiše stručnjake."

Direktor Republičkog inspektorata za rad Predrag Peruničić takođe smatra da je broj prijava tek kap u moru, ali se nada da će novi zakon osnažiti mnoge da se izbore sa ovom "modernom epidemijom":

"Najčešće se pritužbe čuju iz delatnosti trgovine, usluga i bankarstva, ali je činjenica da mobinga ima svuda. Prošle godine smo, na zahtev radnika, prekontrolisali 145 poslodavaca optuženih za zlostavljanje na radu. U 126 slučajeva je pronađen osnov zbog kojeg smo reagovali, bilo prijavama ili upozorenjem."

 
Učlanjen(a)
07.02.2010
Poruka
14.864
Ćute i trpe na poslu









Izvor:
rts.rs








Zbog straha od gubitka posla, većina o mobingu ćuti. Da bi izbegli zakonske obaveze pri otkazu, poslodavci maltretiraju radnike, dok zaposleni sami ne odluče da napuste posao, kažu u Agenciji za mirno rešavanje sporova.

Mada se sve češće događa da radnik odluči da reši problem na radnom mestu, većina i dalje ćuti. Za više od godinu i po dana, od kada je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu stupio na snagu, bilo je više od 300 tužbi zaposlenih. Strah od gubitka posla razlog je što žrtve dugo trpe maltretiranja na radnom mestu.


dru-mobing.jpg



Jedna žrtva mobinga kaže kako mesecima nije dobijala zadatke, a potom je dobila posao koji je ispod njene stručnosti sa obrazloženjem da je smanjem obim poslova u struci. Zbog stresa se razbolela, a tek posle pet godina borbe i šikaniranja napisala je žalbu Višem sudu. Odgovor još nije dobila.

"Sklonili su me iz zgrade gde su sve moje kolege. Bukvalno su me naterali da radim u podrumu i dve godine sam radila arhivarske poslove", dodaje žrtva mobinga i objašnjava da je radila sa predmetima starim 30 i 40 godina koji su bili "puni đubreta, fekalija i smrada".

Agencija za mirno rešavanje radnih sporova ima oko dvesta rešenih slučajeva. Čak 90 odsto zahteva odnosi se na mobing, što ukazuje na njegovu rasprostranjenost. U Agenciji problem rešavaju kompromisom pa niko nije ni prezadovoljan ni nezadovoljan.
"Kod ekonomskog mobinga, uglavnom su bili pred penzijom ili nisu kvalifikovani radnici, kojih poslodavac hoće da se oslobodi", kaže Olga Kićanović iz Agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Ona je rekla da ih u takvim situacijama poslodavac "maltretira do granica izdržljivosti", pa tada zaposleni odluče da odu sami. "Time ih oslobode onih zakonskih obaveza pri otkazu", kaže Kićanovićeva.

"Druga grupa mogu da budu vrhunski intelektualci i oni su u glavnom zastupljeni kod političkog mobinga", objašnjava Olga Klićanović.


Postupak tek na zahtev žrtve


Od kada je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu stupio na snagu, pristiglo je 305 zahteva zaposlenih za pokretanje postupka u slučaju mobinga.

Predrag Peruničić, direktor Republičkog inspektorata za rad kaže da postupak po zakonu počinje kada mobingovani podnese zahteva, zatim inspekcija rada dolazi kod poslodavca i obaveštava ga o podnetom zahtevu.

"Na kraju, postoje obaveze poslodavca da na određeni način uredi postupak posredovanja, odredi lice za posredovanje", kaže Petuničić i dodaje da "postoje rokovi u kojima treba da se izvrše određene radnje, kako bi se došlo do željene forme, a to je da mobing prestane, donošenjem pismenog sporazuma, gde neko ko je mobingovan, neće biti žrtva".

Međutim, ukoliko se postupak zlostavljanja na radu ne zaustavi posredovanjem žrtva bi mogla patiti mnogo više, zato je odgovornost velika i onaj ko to radi mora naučiti kako to da čini. Pre svega, potrebna mu je izražena osetljivost za probleme drugoga.

Mnogi koji su određeni u firmama za posrednike, su se hvatali za glavu kada su saznali da su određeni kao posrednici, prosto im nije ostavljena mogućnost da odbiju tako nešto", kaže Vera Kondić iz udruženja "No mobing".

Kondićeva objašnjava da su to "vrlo često lica za bezbednost zdravlja na radu, najčešće lica tehničke struke koja o komunikaciji imaju izuzetno malo informacija"

Do sada je doneta samo jedna prvostepena presuda protiv mobera. Tužbe obično budu odbijene kao nesnovane i neblagovremene.

 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.512
Radnici ćute i trpe, nose čak i pelene

Radnici ćute i trpe, nose čak i pelene

U pojedinim bankama u Srbiji poslodavci "nalažu" službenicima da u toalet idu pre posla, a u radno vreme koriste pampers pelene kako ne bi gubili ni trenutka na normalne fiziološke potrebe, tvrdi se na nekim internet forumima. Korišćenje pampersa na poslu "nalažu" i poslodavci megamarketa Lidl u Hrvatskoj, procurilo je iz više izvora.

1.jpg
U Srbiji više od 45 odsto zaposlenih izloženo maltretiranju na poslu

Prema tvrdnjama časopisa Štern, koji se poziva na interna dokumenta Lidla, ovaj trgovinski lanac, čije je sedište u Nemačkoj, u matičnoj zemlji i špijunira svoje radnike. Nadzorne kamere snimaju "kada ko ide u WC", "ko je sa kim u mogućoj emotivnoj vezi" i "ko je nesposoban, povučen i naivan". Veliki brat u toj kući snima čak i ko od zaposlenih ima tetovažu.

Na nedavnoj tribini Komisije za pravna pitanja, pravosuđe i zakonodavstvo Opštinskog odbora DS u najvećoj niškoj opštini Medijana stručnjaci su ukazali na to da je još pre više decenija švedski psiholog Hajnc Lajman ovakvu i sličnu šikanu, psihoteror ili zlostavljanje na poslu nazvao mobingom. Od tada do danas, rečeno je, evropske države su zakonski regulisale mobing, a zlostavljače zaposlenih kažnjavale od godinu dana zatvora do 300.000 evra. Srbija je, međutim, još daleko i od definisanja i od sankcionisanja mobinga. Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, dostavljen Skupštini, čeka na usvajanje od 17. februara prošle godine. Ne postoje ni sveobuhvatna istraživanja o mobingu. Ima samo pretpostavki da je "veoma raširen". I da se "neretko" završava samoubistvima.

Šta je to mobing?!

2.jpg
"Normalno" je, recimo, da poslodavac "podvikne"

- Pojedinačna i parcijalna istraživanja pokazuju da je u Srbiji više od 45 odsto zaposlenih izloženo maltretiranju na poslu. To je više nego u svim drugim zemljama u tranziciji, gde je šikaniranju izloženo 30 odsto zaposlenih, a daleko više nego u EU, gde to trpi u proseku 15 odsto radnika. Ključni razlog za ovoliku raširenost mobinga u Srbiji je strah od gubitka posla, zbog čega su mnogi "spremni" da ćute i trpe. Po Galupovom istraživanju, naši građani se najviše boje otkaza (60 odsto), daleko više nego bolesti (35 odsto) ili smrti (25 odsto). Osim toga, svaki peti zaposleni u Srbiji i ne zna šta je mobing. Najzad, ovde se zbog kulturno-istorijske tradicije mnoge
manifestacije mobinga smatraju normalnim.

"Normalno" je, recimo, da poslodavac "podvikne" ili da na poslu bude onoga što se u drugim zemljama smatra seksualnim uznemiravanjem - kaže za Danas Goran Dejanović, koordinator Departmana za zaštitu žrtava mobinga UGS Nezavisnost.

Naš sagovornik precizira da žrtve mobinga u Srbiji trpe pretnje otkazima, kao i nezakonita proglašavanja tehnološkim viškom, premeštanja na niža radna mesta ili umanjenja zarada. U državnim institucijama mobing se sprovodi i kroz stranački pritisak, a radnici vide "izlaz" u samoinicijativnom učlanjivanju u političke stranke. Zaposleni u malim radnjama, buticima i prodavnicama, često su prinuđeni na "rad na crno".

Ima i firmi koje kontrolišu radnike video nadzorom, uvidom u računare ili slanjem na poligraf. U posebno specifičnom položaju su žene, od kojih se prilikom zapošljavanja zahteva da ne rađaju u bliskoj budućnosti, a po dobijanju posla da rade duže od propisanog radnog vremena, zbog čega one i kod kuće trpe pritisak. Ipak, najstrašniji je takozvani "prazan sto", odnosno (ne)davanje zaduženja zaposlenima, što se kasnije koristi kao razlog za otkaz ili proglašenje tehnološkim viškom.

- Naš sindikat smatra da je potrebno što pre doneti zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu. Tačno je da predlog tog zakona ne reguliše problem celovito, ali je prvi korak. Predlog zakona, koji je inače radni, nalaže poslodavcu da disciplinski kazni mobere, a ukoliko to ne učini biće novčano kažnjen. Naš sindikat, međutim, insistira na tome da mobing bude sagledan i u krivičnom zakonodavstvu, odnosno definisan kao krivično delo za koje je propisana krivična sankcija, što su neke zemlje u Evropi uradile. Takođe, zalažemo se da mobing bude regulisan i kolektivnim ugovorima - objašnjava Dejanović i dodaje da uprkos tome što ovakvo zlostavljanje u Srbiji još nije regulisano zakonom, niti je krivično delo, ono može biti sudski gonjeno.

Žrtve mobinga mogu se pozvati na odredbe krivičnog zakona, kao i zakona o radu i zabrani diskriminacije. Prema dostupnim podacima, procese zbog mobinga pokrenulo je samo desetak radnika u Srbiji. Presude u svoju korist dobile su dve žrtve mobinga, od kojih je jedna novinarka iz Jagodine.

Irena Milić, neuropsihijatar u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici i član Departmana Nezavisnosti za zaštitu žrtava mobinga, precizira da žrtve ovakvog zlostavljanja uglavnom dobijaju dijagnoze "strah od gubitka posla", "stresogeni uslovi rada" i akutni ili hronični "postraumatski stresni sindrom".

- Ni suicid nije retkost. Ipak, to se najčešće otkriva mnogo kasnije, kada porodica, prijatelji i kolege počnu da govore o grču, napetosti i ličnoj drami kroz koje je samoubica prolazio zbog šikaniranja na poslu. I stručnjaci i država trebalo bi da se zamisle nad ovakvim podatkom i daju odgovor na problem - ocenjuje ona.

U Srbiji, za sada, ne postoje istraživački podaci o samoubistvima među žrtvama mobinga. Brojke iz sveta su, međutim, alarmantne. U Nemačkoj procenjuju da je šikana na poslu uzrok oko hiljadu samoubistava godišnje. U zemljama EU se zbog stresa na radnom mestu godišnje ubije 48.000 ljudi, a čak pola miliona pokuša da to učini. Najgore je u Japanu, gde, prema istraživanjima, čak 30 odsto zaposlenih koji trpe zlostavljanje izvrši samoubistvo.

Kolege okreću glavu

- Mobing je teško dokaziv. On predstavlja produženo, višemesečno šikaniranje od strane poslodavca (vertikalni mobing) ili kolega (horizontalni mobing), koji se dokazuje izjavama svedoka, lekarskim nalazima i drugim dokazima. Problem je što mnoge kolege žrtava mobinga nisu spremne da svedoče zbog bojazni da ne izgube posao. Umesto svedočenja, okreću glavu od žrtve. Najteže je kada joj leđa okrene i porodica, kojoj sve te priče sa posla postaju "dosadne". Tada žrtve počinju da vide "izlaz" u samoubistvu - kaže Dejanović.

Psihijatri za teže slučajeve

Kada se potencijalna žrtva javi Departmanu za zaštitu žrtava mobinga UGS Nezavisnost najpre se procenjuje da li je reč o ovoj vrsti zlostavljanja. Ukoliko se radi o lakšem obliku mobinga, predstavnici sindikata pokušavaju da ga reše kroz dijalog sa moberom. Ako je slučaj teži, uključuju se psihijatri, psiholozi i lekari različitih specijalnosti. Pravnici pri sindikatu žrtvi pružaju pravne savete i pomoć, a ukoliko ona hoće da pokrene sudski postupak, uključuju se i advokati. Žrtve mobinga mogu se javiti na telefone departmana u Beogradu (011 334 87 37) i Nišu (018 253 178), kao i na i- mejl [email protected].

Izvor: Danas




 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.512
Tri tužbe za mobing protiv direktorke: Tražila je da špijuniram kol

U Direkciji za oduzetu imovinu Ministarstva pravde

Tri tužbe za mobing protiv direktorke: Tražila je da špijuniram koleginicu

Aleksandra Ristić, službenica u računovodstvu, i Ljubiša Mandić, mlađi saradnik u finansijama, podneli su tužbe za mobing protiv Biljane Pavlović, direktorke Direkcije za oduzetu imovinu. Oni u tužbama navode šikaniranje, oduzimanje poslova, ponižavanje i od Ministarstva pravde traže odštetu od tri miliona dinara.

1.jpg
Prva tužila: Jelena Vujanac

Osim njih dvoje, tužbu za mobing protiv iste direktorke podnela je Prvom sudu u Beogradu i Jelena Vujanac, šef Odseka za računovodstvo Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom. Tužbe protiv direktorke Biljane Pavlović su gotovo identične.

“Jelenu i mene direktorka je pozvala u kabinet i rekla nam da će dati otkaze koleginicama Bojani Milenković i Đurđi Jovanović, a ukoliko kažemo šta planira, “nećemo znati šta nas je snašlo”. U novembru prošle godine bez ikakvog objašnjenja su mi oduzeti poslovi plaćanja koje sam do tada radila. Kada sam se protiv toga bunila, tražila poslove, zaprećeno mi je otkazom, uz reči da ne radim ništa. Dva meseca sam dolazila na posao i nisam dobijala posao. Zbog psihičke tenzije koja je nastala zbog pretnji o otkazu, otišla sam na bolovanje i godišnji odmor u trajanju od mesec dana”, piše u tužbi Aleksandra Ristić, koja traži odštetu od dva miliona dinara.

Kad se vratila na posao, šikaniranje i sindrom praznog stola su se nastavili, a zatim je došlo na red interno ocenjivanje zaposlenih.

- Od januara do septembra dobila sam ocenu “ističe se”, a zatim do kraja godine ocenu “ne zadovoljava”, bez ikakvog obrazloženja. Osećam se potpuno nezaštićemo, ugroženo, šikanirano. Posećivala sam psihijatra, osećam strah od otkaza - navodi Aleksandra Ristić.


Njen kolega Ljubiša Mandić u tužbi za mobing traži odštetu milion dinara.
- U decembru prošle godine dobio sam nalog od direktorke da motrim i špijuniram jednu od koleginica, dala mi je posao za pet radnika, objašnjavajući da ostali ne rade svoj posao. Osetio sam to kao pritisak. Ubrzo nakon toga, direktorka mi je odbila zahtev za parking mesto bez obrazloženja, iako putujem iz Putinaca i do tada sam koristio parking sasvim normalno. U januaru direktorka mi je zabranila da idem na kurs engleskog jezika koji plaća Direkcija - navodi Mandić.


I on je poput koleginice Ristić ocenjen sa “ne zadovoljava”.
- Pre toga sam imao ocenu “dobar”. Zbog ovakvog zlostavljanja došlo je do pogoršavanja psihičkog stanja, imao sam nesanicu, nervozu, što se odrazilo i na porodicu, zbog čega mi je određeno bolovanje i terapija sa antidepresivima - navodi Mandić.


Oba službenika Direkcije za oduzetu imovinu naveli su da je zlostavljanje na radu trajalo šest meseci, od septembra 2012. do marta ove godine, od kada je na mestu direktorke Biljana Pavlović.


Novo ocenjivanje kad dođu sa bolovanja

“Tužba za mobing podneta je zbog činjenice da je njihov rad negativno ocenjen, a ocena njihovog rada nije bila proizvoljna i lična, već zasnovana na konkretno izvedenim izveštajima i činjenicama”, piše Direkcija za oduzetu imovinu u odgovoru “Blicu”.
“Žalbena komisija Vlade je donela rešenja kojim se odbijaju žalbe na rešenja o ocenjivanju Aleksandre Ristić i Jelene Vujanac, dok je postupak za odlučivanje po žalbi na rešenje o ocenjivanju Ljubiše Mandića u toku. Aleksandra Ristić i Ljubiša Mandić nedolazak na posao pravdaju bolovanjem, pa je nemoguće sprovesti ponovni postupak ocenjivanja Mandića, odnosno vanredni postupak ocenjivanja Ristićeve.”

Izvor: Blic Online
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.512
Epidemija mobinga u Novom Sadu: Maltretiranje jeftinije od otkaza

Službi SOS telefon za žrtve nasilja, za nepuna dva meseca, 10 žena je prijavilo da su žrtve maltretiranja na poslu.

1_zps7667a5fc.jpg

Deset žena za dva meseca prijavilo da su žrtve maltretiranja na poslu


Stručnjaci kažu da ih je više jer žrtve mobinga najčešće ne prijavljuju poslodavce iz straha od otkaza. Na taj korak se odluče tek kada dobiju otkaz.

- Većina žena su žrtve psihičkog maltretiranja na poslu. One koje nas zovu su uplašene za egzistenciju, a u najvećem procentu zlostavljači su muškarci - kaže psiholog Đurđa Ćazić, predsednica Udruženja “SOS ženski centar”.

Predškolska ustanova “Radosno detinjstvo” treba da plati više od milion dinara radnici tog preduzeća Katici V. koju je, kako je utvrdio Viši sud, bivši direktor Borislav Samardžić seksualno uznemiravao. Tužbu je podnela jer je imala podršku porodice da to učini.


- Detalje šta sam preživljavala ne želim da iznosim. Samo ću reći da je moje psihičko i fizičko zdravlje trajno narušeno i trebalo mi je mnogo hrabrosti da se odlučim da podnesem tužbu. Udata sam, majka sam troje dece - kaže Katica V. koja je na bolovanju već dve godine.


Darija Dubrovački kaže da je mesecima trpela mobing, te da je morala da napusti posao zbog toga. Bivšeg poslodavca nije tužila jer nema novac za to, a iz straha da joj se nešto ne desi ne želi da pominje ime prodavnice.

2_zps08418f36.jpg

Žene su uplašene: Đurđa Ćazić


- Radila sam u jednoj prodavnici u tri smene. Osim što sam nosila gajbe i džakove morala sam da trpim uvrede od vlasnika radnje. Stalno je vikao na mene i govorio da sam neradnik, te da na birou ima takvih kao što sam ja milion i da će lako naći zamenu. Trpela sam nekoliko meseci i pila lekove za smirenje. Više nisam mogla da ostanem na poslu - kaže Darija.


Dejana Ivančić Spasojević, advokat za slučajeve radnog prava, kaže da je sve više građana koji traže pomoć zbog mobinga.


- Slučajevi su sve češći i drastičniji. Poslodavci na mobing gledaju kao na najjeftiniji način da otpuste radnika. Ukoliko mu daju otkaz, moraju da plate otpremninu. Ako pokrenu postupak zbog povrede radne obaveze, postoji opasnost da će sud vratiti radnika na posao i isplatu neisplaćenih zarada. Kada zaposleni sam da otkaz takvih opasnosti nema - kaže Spasojevićeva.


Jovanka Zlatković, koordinatorka u Udruženju “Strike”, kaže da poslodavci razvijaju modele prikrivenog mobinga. Banke se nepoželjnih oslobađaju tako što ih premeste na rad u filijalu koja je u drugom gradu.


- Perfidnija varijanta je kada banka mesec dana pre zatvaranja neke filijale u nju premesti nepoželjne radnike. Sa gašenjem filijale gase se i njihova radna mesta - kaže Zlatković.


Mobing kada se menja vlast

Dejana Ivančić Spasojević kaže da je predrasuda da mobinga ima samo u privatnim kompanijama. „ U javnim preduzećima su česti slučajevi mobinga kada se menja vlast, pa i uprava u preduzećima, kaže Spasojević.

Izvor: Blic Online
 
Top