- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
"Misis Tolstoj" uskoro pred Beograđanima
V. STRUGAR | 04. maj 2011. 20:40 | Večernje novosti
Predstava „Misis Tolstoj“ priprema se na sceni Narodnog pozorišta. Drama Kokovkina zasnovana na dokumentarnim i istorijskim podacima
Sofija i Lav Tolstoj
JA sam se, sada kao stara bezuba budala, zaljubio - pisao je tetki Aleksandri 1862. godine slavni ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj. „Stara bezuba budala“ imala je samo trideset četiri godine, devojka sedamnaest i zvala se Sofija Andrejevna Bers. Njena majka bila je piščeva drugarica iz detinjstva, a otac lekar. Prvu deceniju bračni par Tolstoj proveo je u velikoj nežnosti i ljubavi, što se odrazilo i na njegov plodan književni rad. Sofija je rodila prvo od trinaestoro dece, a njihov sin Ilja posvedočio je da je uprkos velikoj porodici stigla da ocu sedam puta prepiše „Rat i mir“! Ipak, poslednje godine piščevog života obeležilo je udaljavanje i nerazumevanje...
Danas, stoleće nakon smrti gorostasa iz Jasne Poljane, svet se sve više interesuje za ženu koja ga je pratila iz duboke senke. Pre dve godine urađena je ekranizacija dela američkog pisca Džeja Parinija „Poslednja stanica“, na osnovu koje je nastao istoimeni film Majkla Hofmana sa Helen Miren i Kristoferom Plamerom u glavnim ulogama. To je priča o piščevim poslednjim danima iz 1910. godine, kada je zbog pritisaka nekih njegovih sledbenika, supruga trebalo da ostane bez autorskih prava na njegova dela, a samim tim i znatnih prihoda.
Uskoro će se i pred beogradskom publikom naći „Misis Tolstoj“, ali u pozorišnoj verziji: komad Sergija Kokovkina (prevod Novice Antića) za scenu Narodnog pozorišta priprema Radoslav Milenković. Najavljena je kao „drama sa elementima komedije“ i bavi se poslednjim sukobom velikog književnika i njegove žene...
Čini se da je o Tolstojevima sve već rečeno i napisano, ipak, šta je to što vek kasnije intrigira i inspiriše svetsku kulturnu javnost da se bavi sudbinom ruskog velikana, ali i njegove supruge Sofije?
- Otkrivaju se nove činjenice iz Tolstojevog bogatog i kontroverznog života: od pitanja vere, književnosti, filozofskih pogleda do porodičnih stvari - kaže Novica Antić, prevodilac Kokovkinove drame koja će biti izvedena u Narodnom pozorištu. - Sofija je imala značajnu ulogu u njegovom životu ne samo kao supruga i majka već i saradnik. Drama Kokovkina (koji je, inače, veoma poznati filmski scenarista) zasnovana je na dokumentarnim i istorijskim podacima. Tolstoj je bio legenda i mit. Kao sve legende i mitove u SSSR, pa i u Rusiji - dugo ga nije bilo poželjno rušiti. Niko ne može osporiti njegov izuzetan dar, ali se pojavljuju i nove činjenice. U pozadini tog genija, čitav život u njegovoj seni, bila je Sofija. Nesrećna žena koja je mnogo uradila za ono što je on bio, a s druge strane imala je svoj bogat unutrašnji svet koji je morala da sputava i koriguje kao „senka genija“. Komad „Misis Tolstoj“ je i priča o muško - ženskim odnosima“ . Jer, iza svakog uspešnog muškarca obično stoji jedna nesrećna žena...
OBOSTRANA LjUBOMORA
Što je Tolstoj više postajao svetac u očima okoline, sve je lošiji odnos imao sa ženom. Želeo je da svoje bogatstvo razdeli, ona mu to nije dopuštala, pa je nastao kompromis - Sofija je zadržala prava na njegova dela pre 1881. godine. Savremenici su bili svedoci obostrane ljubomore supružnika, koji su se vremenom sve više udaljavali. Pri kraju života napustio je kuću i ženu. Od posledica upale pluća, njegov burni život ugasio se 1910. godine na maloj seoskoj železničkoj stanici Astapovo...
KAO KITI I LEVIN
U vreme završetka „Rata i mira“ (1868) odnosi supružnika bili su izuzetno bliski i harmonični. Ona ga je oslobodila svih briga i poslova osim pisanja, pa se mogao posvetiti i svom drugom velikom delu „Ani Karenjini“ koje je takođe veoma dobro primljeno. Roman je zasnovan na istinitim događajima sa susednog imanja, ali sadrži i neke prikrivene, autobiografske detalje - posebno u odnosima Kiti i Levina.
V. STRUGAR | 04. maj 2011. 20:40 | Večernje novosti
Predstava „Misis Tolstoj“ priprema se na sceni Narodnog pozorišta. Drama Kokovkina zasnovana na dokumentarnim i istorijskim podacima
Sofija i Lav Tolstoj
JA sam se, sada kao stara bezuba budala, zaljubio - pisao je tetki Aleksandri 1862. godine slavni ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj. „Stara bezuba budala“ imala je samo trideset četiri godine, devojka sedamnaest i zvala se Sofija Andrejevna Bers. Njena majka bila je piščeva drugarica iz detinjstva, a otac lekar. Prvu deceniju bračni par Tolstoj proveo je u velikoj nežnosti i ljubavi, što se odrazilo i na njegov plodan književni rad. Sofija je rodila prvo od trinaestoro dece, a njihov sin Ilja posvedočio je da je uprkos velikoj porodici stigla da ocu sedam puta prepiše „Rat i mir“! Ipak, poslednje godine piščevog života obeležilo je udaljavanje i nerazumevanje...
Danas, stoleće nakon smrti gorostasa iz Jasne Poljane, svet se sve više interesuje za ženu koja ga je pratila iz duboke senke. Pre dve godine urađena je ekranizacija dela američkog pisca Džeja Parinija „Poslednja stanica“, na osnovu koje je nastao istoimeni film Majkla Hofmana sa Helen Miren i Kristoferom Plamerom u glavnim ulogama. To je priča o piščevim poslednjim danima iz 1910. godine, kada je zbog pritisaka nekih njegovih sledbenika, supruga trebalo da ostane bez autorskih prava na njegova dela, a samim tim i znatnih prihoda.
Uskoro će se i pred beogradskom publikom naći „Misis Tolstoj“, ali u pozorišnoj verziji: komad Sergija Kokovkina (prevod Novice Antića) za scenu Narodnog pozorišta priprema Radoslav Milenković. Najavljena je kao „drama sa elementima komedije“ i bavi se poslednjim sukobom velikog književnika i njegove žene...
Čini se da je o Tolstojevima sve već rečeno i napisano, ipak, šta je to što vek kasnije intrigira i inspiriše svetsku kulturnu javnost da se bavi sudbinom ruskog velikana, ali i njegove supruge Sofije?
- Otkrivaju se nove činjenice iz Tolstojevog bogatog i kontroverznog života: od pitanja vere, književnosti, filozofskih pogleda do porodičnih stvari - kaže Novica Antić, prevodilac Kokovkinove drame koja će biti izvedena u Narodnom pozorištu. - Sofija je imala značajnu ulogu u njegovom životu ne samo kao supruga i majka već i saradnik. Drama Kokovkina (koji je, inače, veoma poznati filmski scenarista) zasnovana je na dokumentarnim i istorijskim podacima. Tolstoj je bio legenda i mit. Kao sve legende i mitove u SSSR, pa i u Rusiji - dugo ga nije bilo poželjno rušiti. Niko ne može osporiti njegov izuzetan dar, ali se pojavljuju i nove činjenice. U pozadini tog genija, čitav život u njegovoj seni, bila je Sofija. Nesrećna žena koja je mnogo uradila za ono što je on bio, a s druge strane imala je svoj bogat unutrašnji svet koji je morala da sputava i koriguje kao „senka genija“. Komad „Misis Tolstoj“ je i priča o muško - ženskim odnosima“ . Jer, iza svakog uspešnog muškarca obično stoji jedna nesrećna žena...
OBOSTRANA LjUBOMORA
Što je Tolstoj više postajao svetac u očima okoline, sve je lošiji odnos imao sa ženom. Želeo je da svoje bogatstvo razdeli, ona mu to nije dopuštala, pa je nastao kompromis - Sofija je zadržala prava na njegova dela pre 1881. godine. Savremenici su bili svedoci obostrane ljubomore supružnika, koji su se vremenom sve više udaljavali. Pri kraju života napustio je kuću i ženu. Od posledica upale pluća, njegov burni život ugasio se 1910. godine na maloj seoskoj železničkoj stanici Astapovo...
KAO KITI I LEVIN
U vreme završetka „Rata i mira“ (1868) odnosi supružnika bili su izuzetno bliski i harmonični. Ona ga je oslobodila svih briga i poslova osim pisanja, pa se mogao posvetiti i svom drugom velikom delu „Ani Karenjini“ koje je takođe veoma dobro primljeno. Roman je zasnovan na istinitim događajima sa susednog imanja, ali sadrži i neke prikrivene, autobiografske detalje - posebno u odnosima Kiti i Levina.