Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.978
Miroslav Tadić

1_zps843f12f7.jpg


Miroslav Tadić (1959) rođen je Tuzli, a svoju formalnu edukaciju završio je u SAD-u, nakon studija u Italiji i bivšoj Jugoslaviji. Izvodio je i snimao širok spektar muzičkih stilova, rangiranih od barokne glazbe klasičnog perioda, pa do bluza, džeza i roka.
Tadićevi nastupi i snimke uključuju projekte i saradnju s velikanima svjetske muzičke scene, kakvi su Terry Riley, Los Angeles Opera i Plasido Domingo, Dušan Bogdanović, Marija João, Jack Brus iz supergrupe Krim (Cream), bubnjar Mark Nauseef i naravno Vlatko Stefanovski te Rade Šerbedžija.
Urednici časopisa “Guitar player” u jednom svom izdanju Miroslava Tadića proglasili su jednim od 30 svjetskih, najradikalnijih i individualnih gitarista.

Izvor: Novovrijeme.ba

Miroslav Tadić, gitarista, kompozitor, aranžer i pedagog, jedan je od naših najpriznatijih, najangažovanijih, najraznovrsnijih i najproduktivnijih umetnika u svetu. Ovog majstora klasične i električne gitare urednici uglednog časopisa Guitar Player Magazine uvrstili su 1997. među 30 najoriginalnijih gitarista sveta.
Nastupa i snima ploče s velikanima svetske muzičke scene među kojima su ansambl Losanđeleske opere s Plasidom Domingom, zatim Dušan Bogdanović, Marija Žoao, Džek Brus iz rok grupe „Cream“, Vlatko Stefanovski, Teodosij Spasov, Djivan Gasparjan, Joakim Kun, braća Teofilović i mnogi drugi. Tadićev jedinstven pristup kompoziciji, aranžiranju i improvizaciji zasnovan je na osobenoj mešavini mnogobrojnih muzičkih stilova kao što su barok, klasika, džez, bluz, rok, balkanski folklor, flamenko, afrička i indijska muzika. Do sada je snimio preko trideset diskova za izdavačke kuće širom sveta („CMP“, „MA Recordings“, „Enja“, „Croatia Records“, „Sony BMG“) uz redovne pohvale publike i kritičara. Pisao je muziku za veliki broj eksperimentalnih i kratkometražnih filmova, kao i za, u svetu nagrađivani, film 72 dana Danila Šerbedžije. Rođen je u Tuzli, a danas živi u Sjedinjenim Američkim Državama. Od 1985. profesor je gitare na uglednom Kalifornijskom umetničkom institutu u Los Anđelesu.

Izvor: Muzickaomladina.org



 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.978
Интервју: Мирослав Тадић

Фасциниран људским гласом и гитаром

Свирајући песму „Она се буди” групе „Шарло акробата” открио сам да могу да је прикажем на нови начин, да из ње извучем неку димензију која се не види тако лако

1_zps2d9e5cb8.jpg

Браћа Теофиловићи и Мирослав Тадић Фото Н. Бабић

Када Мирослав Тадић, који већ деценијама живи и ради у Америци, допутује у Европу браћа Теофиловић искористе његово боравак на Старом континенту за неки нови концерт. Свестрани уметник који предаје гитару у Лос Анђелесу, наступа и снима са великанима светске музичке сцене, београдској публици познат по дводеценијској сарадњи са Влатком Стефановским, са Радишом и Ратком Теофиловићем прво ће 7. новембра наступити на Међународном џез фестивалу у Сарајеву а затим и пред београдском публиком три дана касније у Коларчевој задужбини.

Недавно сте са Влатком Стефановским одржали концерт на „Нишвилу”. Ових дана очекује вас београдска публика. За вас, изгледа, простор и време, не представљају препреку. Како успевате све да ускладите?

Од када сам почео да сарађујем са Влатком Стефановским крајем деведесетих година постао сам прави номад. Поред „Нишвила” овог лета смо свирали и у Мађарској, па у Осијеку, Сплиту, Скопљу, Новом Саду... Живим и предајем у Калифорнији а свирам често у Северној Америци и Европи, а поготово на Балкану, тако да сваке године пређем десетине хиљада километара, што ваздухом а што копном. Није лако све ускладити, а путовања су често заморна, али не жалим се. Велика је привилегија то што људи желе да чују моју музику и да нешто науче од мене.

Када сте, сасвим неочекивано, први пут наступили са Стефановским, да ли сте очекивали да ћете наићи на фантастичан одзив и код публике и код стручне јавности?

Нисам унапред размишљао о томе. Као и увек, концентрисао сам се на музику, комуникацију и добру заједничку енергију а одзив публике је, ево већ скоро 20 година, заиста изванредан и увек га прихватам са огромном захвалношћу.

Да ли сте тада могли да замислите да ћете са Влатком остварити плодну вишедеценијску сарадњу?

Имам велику срећу да се мој музички пут одвија веома природно и спонтано, без икаквог посебног планирања. Тако се и моја сарадња са Влатком Стефановским родила и траје већ дуго на наше обострано задовољство. Управо је изашао це-де „Balkan Fever” на коме свирамо са нашим дугогодишњим сарадником Теодосијем Спасовим уз пратњу Лајпцишког симфонијског оркестра – и то је један пројекат о коме нисмо могли ни да сањамо, а десио се сасвим спонтано.

Годинама уназад сарађујете са браћом Теофиловић. Издали сте и заједнички албум „Видарица” и удруженим снагама обрадили и неке старе песме инспирисане заједничким путовањима и концертима. Колико Вас подстиче и инспирише та сарадња. Коју поруку желите да пошаљете?

Много пажње, енергије и љубави улажем у сарадњу са браћом Теофиловић јер она ме инспирише и даје ми много простора да се изразим као свирач, аранжер и композитор. Већ одавно сам фасциниран људским гласом и улогом гитаре као пратећег инструмента тако да ми је сваки наступ са Теофиловићима велико задовољство и шанса да још нешто научим. Нашом музиком желимо да додирнемо људе на посебан начин и да их вратимо дубоким и суштинским емоцијама које сви носимо у себи али на које често, у метежу свакодневице, потпуно заборавимо.

Као класични музичар упловили сте и у воде традиционала. Свирате уз акустичну и електричну музику. Објавили сте и албум „Мирина”, са 12 песама, претежно далматинско медитеранске интонације... Колико то ви музичких живота живите?

Што више учим о музици све ми је јасније колико је она универзална и колико су стилови који су на изглед веома различити у ствари повезани. Зато све своје пројекте, који јесу разноврсни, ипак, доживљавам као део једне целине у којој се осећам комотно без обзира да ли у рукама држим електричну или класичну гитару.

На том албуму сте, уз обраде песама Арсена Дедића, Петра Граша, Зденка Руњића... извели и песму „Она се буди” „Шарла акробате”... Због чега баш њу и како се она уклопила уз остале песме?

Није ту било неког посебног плана. Већ одавно волим ту песму и сјајну енергију која зрачи из оригиналног снимка „Шарла акробате”. Свирајући је открио сам да могу да је прикажем на нови начин, да из ње извучем неку димензију која се не види тако лако и мислим да сам успео. То је мој процес код било које обраде или аранжмана који радим, укључујући и традиционалну балканску музику коју свирам са Теофиловићима или са Стефановским. Увек покушавам да пронађем и изразим неку емоцију или енергију која постоји у песми али је можда промакла другим музичарима.

Планирате ли каквим новим албумом да изненадите овдашње поклонике? Албумом на којем ће бити неки нови звук?

Управо завршавам први це-де са изванредном хармоникашицом Меримом Кључо на коме поред фолклорних тема са простора бивше Југославије свирамо и музику Бартока, Сатија и Мануела де Фаље. А ове године сам започео и сарадњу са Рамбом Амадеусом кога већ одавно изузетно ценим. Само нас двојица, unplugged – то је свакако нови звук и за њега и за мене...

С. Чикарић

Oбјављено: 02.11.2014.
Извор: Политика


 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.978
Miroslav Tadić: Privlači me muzika celog sveta

Gitarista i profesor na Univerzitetu „Cal Arts“ u Kaliforniji sprema nove muzičke projekte, između ostalih i sa Rambom Amadeusom.

1_zps9a3e60e3.jpg

U Americi je ozbiljnije pristupio muzici

- U pitanju je neobična saradnja. Veoma cenim to što radi Rambo, ali mislim da ga ljudi nedovoljno cene kao pesnika. Na ovom projektu sviram gitaru, a on recituje svoje stihove - kaže Miroslav Tadić koji je tokom osamdesetih u Americi počeo ozbiljnije da se bavi muzikom.
- Na univerzitetu u SAD imao sam ekipu fenomenalnih muzičara i bend smo nazvali „Bracha“. Godine 1986. snimili smo prvi album. U postavi su bile udaraljke, klasična gitara i flauta. Sledeća grupa sa kojom sam svirao zvala se „Dark“, tu sam svirao električnu gitaru. Saradnja sa „The Grande Mothers“ je bila prilika da sviram električnu gitaru sa grupom izvanrednih muzičara koji su radili sa Frenkom Zapom u bendu „Mothers of Invention“. Sarađivao sam sa dosta indijskih muzičara, sa El Šankarom, violinistom koji je svirao sa Meklafinom. Moj profesor je svirao sitar na albumu „Klub usamljenih srca narednika Pepera“ Bitlsa. Zanimljivo je da sam kao profesor na predavanjima imao sinove Karlosa Santane i gitariste Reja Kudera - priča poznati muzičar.

Proteklih dvadesetak godina je sarađivao s muzičkim velikanima poput tenora Plasida Dominga, britanskog rokera Džeka Brusa iz grupe „Cream“ i portugalske džez pevačice Marije Žoao. Osim toga, uticajni magazin „Guitar Player“ izabrao ga je za jednog od trideset najoriginalnijih gitarista na svetu, a magazin „Acoustic Guitar“ je njegov solo album „Window Mirror“ uvrstio među deset CD-a koje treba poneti na pusto ostrvo.

Kod nas je najpoznatiji po saradnji sa Vlatkom Stefanovskim i Teodisijem Spasovim, a nedavno su objavili album „Balkan Fever“ sa Simfonijskim orkestrom.

- Ideja je bila da se svira balkanska muzika, ali da se naprave i orkestarski aranžmani sa prostorom za improvizacije - zaključuje Tadić.

Umetnička porodica

- Rođen sam u Tuzli, gde je moja majka Nada tada glumila. Ona je rođena Osječanka, a studirala je u Zagrebu, u klasi profesora Branka Gavele, s Borisom Buzančićem i Vanjom Drahom. Prvi angažman nakon diplome dobila je u subotičkom pozorištu, gde je upoznala mog oca, lektora i pisca Zorana Tadića. Sestra i ja odrasli smo u Beogradu, gde je majka bila angažovana u ansamblu Dečjeg pozorišta „Boško Buha“ - kaže Tadić.

Izvor: Blic Online

 
Natrag
Top