- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Mirjana Vuisić: Pavle je često cepao ono što napiše, spasavala sam njegova dela od njega samog
Interesovanje Pavla Vuisića za književnost bilo je duboko i ozbiljno. Pored prava, studirao je neko vreme i svetsku književnost i posvećeno pisao, ali je znao da će ga njegov oštar jezik više sputavati u pisanju i objavljivanju nego u glumi... Često je cepao i uništavao ono što napiše, a ja sam njegova dela, od njega samog, spasavala koliko sam mogla - rekla je Mirjana Vuisić, Pavlova udovica.
Ove godine se navršava 30 godina od smrti našeg glumačkog velikana, pa je Mirjana Vuisić odlučila da bude naročito darežljiva prema Udruženju "Adligat" - u okviru kojeg rade Muzej srpske književnosti i Muzej knjige i putovanja - čiji je osnivač, član Upravnog odbora te odan i delatan prijatelj.
Nova dokumenta u legatu Pavla Vuisića
U "Adligatu" je pre tri godine otvoren legat Pavla i Mirjane Vuisić koji je ovom donacijom petostruko uvećan. Voljom udovice velikog glumca, pretežan deo zaostavštine sada je preseljen iz njihovog stana u centru Beograda u prostorije "Adligata" na Banjici. I taj stan Mirjana Vuisić je zaveštala "Adligatu".
Neobjavljeni rukopisi, lična i porodična dokumentacija, albumi sa mnoštvom fotografija, kao i zanimljivi lični predmeti poput kolekcije lula, danas su stigli u "Adligat". Primila ih je i sortirala Gorica Lazić, potpredsednica "Adligata".
– Uživam pregledajući rukopise, dokumente, fotografije i drage predmete velikog Pavla Vuisića. Kao da, listajući papire i slažući kockice mozaika njegovog života, stičem bliskog prijatelja, iako ga nisam poznavala – kaže Gorica Lazić.
– Tu su pasoši, vozačka dozvola, dozvola za upravljanje čamcem, njegova duhovita molba za stan upućena Udruženju dramskih umetnika... Listam, listam, i iskrsne uverenje o učešću osamnaestogodišnjeg Pavla Vuisića na Sremskom frontu, posle kojeg se mladić preganjao sa državom, zato što ga je terala da služi vojsku uprkos ratnoj praksi! Sva ta dokumentacija je sada kod nas. Tu je i jedan njegov autoportret... Već je u legatu postojao jedan, ali je i ovaj veoma važan. Pavle je imao i likovni dar, zapravo bio je obasut Božijim darovima.
Naišla sam i na projekte za čamce i brodiće koje je gradio, te skice i pisma iz Kalifornije povodom gradnje. Uživao je, očito, u radosti stvaranja. Otkrila sam i da je bio član Veslačkog kluba "Grafičar". Tu su i naočare, lule, upaljači, češalj, ogledalo... No, za Muzej srpske književnosti su najvažnije njegove rukom pisane pesme, ali i niz prekucanih, potom jedna priča, dva filmska scenarija... Mnogo toga je neobjavljeno. Gledaćemo da "Adligat" priredi jedno izdanje pisane zaostavštine ovog velikana. Čast nam je da je takva ljudska i umetnička gromada sa nama - zaključila je Lazićeva.
(Blic Online)
Interesovanje Pavla Vuisića za književnost bilo je duboko i ozbiljno. Pored prava, studirao je neko vreme i svetsku književnost i posvećeno pisao, ali je znao da će ga njegov oštar jezik više sputavati u pisanju i objavljivanju nego u glumi... Često je cepao i uništavao ono što napiše, a ja sam njegova dela, od njega samog, spasavala koliko sam mogla - rekla je Mirjana Vuisić, Pavlova udovica.
Ove godine se navršava 30 godina od smrti našeg glumačkog velikana, pa je Mirjana Vuisić odlučila da bude naročito darežljiva prema Udruženju "Adligat" - u okviru kojeg rade Muzej srpske književnosti i Muzej knjige i putovanja - čiji je osnivač, član Upravnog odbora te odan i delatan prijatelj.
Nova dokumenta u legatu Pavla Vuisića
U "Adligatu" je pre tri godine otvoren legat Pavla i Mirjane Vuisić koji je ovom donacijom petostruko uvećan. Voljom udovice velikog glumca, pretežan deo zaostavštine sada je preseljen iz njihovog stana u centru Beograda u prostorije "Adligata" na Banjici. I taj stan Mirjana Vuisić je zaveštala "Adligatu".
Neobjavljeni rukopisi, lična i porodična dokumentacija, albumi sa mnoštvom fotografija, kao i zanimljivi lični predmeti poput kolekcije lula, danas su stigli u "Adligat". Primila ih je i sortirala Gorica Lazić, potpredsednica "Adligata".
– Uživam pregledajući rukopise, dokumente, fotografije i drage predmete velikog Pavla Vuisića. Kao da, listajući papire i slažući kockice mozaika njegovog života, stičem bliskog prijatelja, iako ga nisam poznavala – kaže Gorica Lazić.
– Tu su pasoši, vozačka dozvola, dozvola za upravljanje čamcem, njegova duhovita molba za stan upućena Udruženju dramskih umetnika... Listam, listam, i iskrsne uverenje o učešću osamnaestogodišnjeg Pavla Vuisića na Sremskom frontu, posle kojeg se mladić preganjao sa državom, zato što ga je terala da služi vojsku uprkos ratnoj praksi! Sva ta dokumentacija je sada kod nas. Tu je i jedan njegov autoportret... Već je u legatu postojao jedan, ali je i ovaj veoma važan. Pavle je imao i likovni dar, zapravo bio je obasut Božijim darovima.
Naišla sam i na projekte za čamce i brodiće koje je gradio, te skice i pisma iz Kalifornije povodom gradnje. Uživao je, očito, u radosti stvaranja. Otkrila sam i da je bio član Veslačkog kluba "Grafičar". Tu su i naočare, lule, upaljači, češalj, ogledalo... No, za Muzej srpske književnosti su najvažnije njegove rukom pisane pesme, ali i niz prekucanih, potom jedna priča, dva filmska scenarija... Mnogo toga je neobjavljeno. Gledaćemo da "Adligat" priredi jedno izdanje pisane zaostavštine ovog velikana. Čast nam je da je takva ljudska i umetnička gromada sa nama - zaključila je Lazićeva.
(Blic Online)