Citala sam da je znacajno prvo secanje iz razloga što je ta scena,odnosno obrazac dogadjaja koji su u secanju,ili osecanje u njemu, nesto sto se ponavlja tokom citavog zivota ili ce neki detalj iz njega biti kljucan.Pri tome je bitno koje secanje neko dozivljava kao prvo,a ne objektivan hronoloski redosled (recimo,kad kasnije pitate mamu ili tatu jel to bilo pre ili kasnije od neceg drugog).I vizuelno i mirisi i,jednostavno,dogadjaji mogu lako dam vrate neke scene,drage ili ne,iz proslosti ali takodje i ali i "zvucni podrazaji".Postoje neke pesme koje,kad ih cujem,uvek me podsete ili na neki konkretni dogadjaj iz djetinjstva ili na nekakav neodredjeni osecaj (ugode,straha,bezbriznog decijeg zadovoljstva) koji bi me obuzimao tada...Neverovatno je kako ta secanja iz vrlo ranog detinjstva ostaju.To su obicno samo slike nekih scena ili kratke sekvence ali covek se seca neverovatno mnostvo detalja.Ne kazu uzalud da nas koraci proslosti prate ceo zivot.
Mislim da moje secanje pocinje negde od 4,5 godine,ali tu je sve nejasno i zbrkan
no cega se jasno secam,ili sam bar ja umislila da je bilo tako je vece kad smo tata i ja u bolnici cekali da dobijem brata ili sestru i koliko sam bila srecna kad su nam,najzad,rekli da je devojcica.Eto,toga se setim cesto,bez nekog "podsticaja",jednostavno naidje...
I,da.Cesto se setim kad vidim limenku soka kad smo,kao male,pile coca-colu i umislile (ili sam opet samo ja tad to umislila) da je ona progutala onaj metalni deo za otvaranje...Vec smo bile u krevetu,spremne za spavanje a ja razmisljala hoce li se ona ujutru probuditi.Sad mi je smesno ali tad...
.
