Miodrag Mića Popović

[crvendac_011]

Miodrag Mića Popović



Miodrag Mića Popović, akademik, bio je slikar, pisac i filmski režiser. Rođen je 12. juna 1923. godine u Loznici, umro je 22. decembra 1996. godine u Beogradu.

Biografija

Završio je Gimnaziju u Beogradu. Na Akademiju umetnosti u Beogradu upisao se 1946, u klasi Ivana Tabakovića. Zajedno sa Batom Mihailovićem, Petrom Omčikusom, Miletom Andrejevićem, Ljubinkom Jovanović, Kosarom Boškan, i Verom Božičković, otišao je u Zadar, 1947, i formirao čuvenu „Zadarsku grupu“. Po povratku u Beograd, zabranjeno im je da se vrate na Univerzitet, jer su vlasti smatrale ovu grupu subverzivnom. Kasnije im je to dozvoljeno, ali je Mića Popović nastavio da studira sam, uz pomoć profesora Ivana Tabakovića. Za dopisnog člana SANU izabran je 1978, a za redovnog 1985.

Stvaralaštvo

Kao slikar, Popović je najpoznatiji po svom „enformel“ (francuski: informel, bez forme) periodu (1958-1968) i „slikarstvu prizora“ (od 1968).
Autor nekoliko filmova 1960−ih, od kojih su dva („Čovek iz hrastove šume“ i „Delije“) bila zabranjena ili 'stavljena u bunker'.

Samostalne izložbe

• 1950 Slike, akvareli, crteži, Umetnički paviljon na Kalemegdanu, Beograd​
• 1952 'Selo Nepričava', Muzej Vuka i Dositeja, Beograd, Galerie Barbizon, Pariz​
• 1953 Galerie Barbizon, Pariz​
• 1955 'Od magle, od kostiju', Umetnički paviljon na Kalemegdanu, Beograd​
• 1956 Muzej za umjetnost i obrt, Zagreb, Galerie Place, Hag​
• 1957 Atelje 212, Beograd, Tribina mladih, Novi Sad, Klub književnika, Zagreb​
• 1958 Galerie Barbizon, Pariz​
• 1960 Salon Muzeja primenjenih umetnosti, Beograd​
• 1963 Salon Moderne galerije, Beograd​
• 1971 'Slikarstvo prizora', Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd​
• 1972 Dečje pozorište, Zrenjanin, Izložbeni paviljon u tvrđavi, Niš​
• 1973 Galerija Grafičkog kolektiva, Beograd​
• 1974 Galerija Kulturnog centra, Beograd (izložba je bila zabranjena)​
• 1975 Galerie Milan, Berlin​
• 1976 Galerija Sebastijan, Dubrovnik, Galerie Lauterer, Minhen, Narodno pozorište, Scena u Zemunu, Zemun​
• 1977 Likovni samon grafičkog kolektiva 'Merkur', Apatin, Galerie Milan, Berlin, Mali likovni samon, Novi Sad​
• 1978 Galerija likovne jeseni, Sombor, Muzej na sovremenata umetnost, Skoplje​
• 1979 Galerija grada Zagreba, Zagreb, Mala galerija, Zrenjanin, Zavičajni muzej, Rovinj, Umetnički paviljon 'Cvijeta Zuzorić', Beograd​
• 1982 Salon knjižare 'Narodna knjiga', Beograd​
• 1983 Galerija AZ, Beograd, Galerija SANU, Beograd (retrospektivna izložba)​

Nagrade

• 1961 Nagrada za slikarstvo na 'II oktobarskom salonu', Beograd​
• 1962 Nagrada Matice srpske za slikarstvo na izložbi 'Deset godina umetničkih kolonija u Vojvodini', Novi Sad​
• 1963 Nagrada za slikarstvo na izložbi 'Salon 63', Rijeka​
• 1968 Nagrada za slikarstvo na izložbi 'Sedma decenija jugoslovesnog slikartsva', Sombor​
• 1969 Nagrada 'Zlatna paleta ULUS-a' na 'XLVIII izložbi ULUS-a', Beograd​
• 1975 I nagrada na 'International art exhibition committed figurative art', Slovenj Gradec​
• 1976 Otkupna nagrada na 'X Biennale internazionale d'arte', Campione d'Italia​
• 1977 Nagrada na 'Internacionalnoj izložbi originalnog crteža', Rijeka​
• 1978 Nagrada 'Zlatna batana', na izložbi 'Anale', Rovinj​
• 1983 Nagrada publike na izložbi 'Kritičari su izabrali', Beograd​

Literatura

• 1973 Lazar Trifunović, Crteži, Grafički kolektiv, Beograd​
• 1974 Dobrica Ćosić, Slikarski prizori Miće Popovića, priv. izd. Beograd​
• 1979 Miodrag Pavlović, Nove slikarske godine Miće Popovića, GRO 'Merkur', Apatin​
• 1983 Lazar Trifunović, Slikarstvo Miće Popovića, SANU, Beograd​
• 1994 Mića Popović, Crteži 1941-1988, Mrlješ, Beograd​
• 2005 Dobrica Ćosić, Prijatelji, Politika i Narodna knjiga, Beograd​

Dela Miće Popovića

Knjige

• 1954 Sudari i harmonije​
• 1957 Izlet​
• 1962 U ateljeu pred noć​
• 1989 Autobiografija​

Filmovi
Režirao je sledeće filmove:

• „Čovek iz hrastove šume“, Avala film, 1963​
• „Roj“, Avala film, 1966​
• „Hasanaginica“ (ili „Kameni despot“), Filmska radna zajednica, 1967​
• „Delije“, Kino klub, Beograd, 1969 (naziv na engleskom: The Tough Ones)​
• „Burduš“, Avala film, 1970​
• „Prirodna granica“, 1970 (naziv na engleskom: Natural Boundaries)​

Scenarija

Napisao je scenario za filmove: Prirodna granica, Delije, Hasanaginica, Roj, Čovek iz hrastove šume.

Nagrada za umetnosti 'Mića Popović'

Nagradu za umetnost "Mića Popović" dodeljuje Fond za afirmaciju stvaralaštva.
Biografski i stvaralački podaci o Mići Popoviću bili su podstrek da se osnuje nagrada koja će nositi njegovo ime a koja će ukazati na pojedince koji slede njegovu kritičku aktivnost i kao umetnika i kao angažovanog intelektualca. Pokretačima – Živoradu Stojkoviću, Borki Božović i Jovanu Despotoviću, ubrzo su se priključili Vida Ognjenović, Dušan Kovačević, Emir Kusturica, Radoslav Petković, Milo Gligorijević, Bata Knežević, Božo Koprivica, Đorđe Milojević, Branko Kecman, Bora Kavgić, Ljiljana Ćinkul, Aleksandar Kostić, Lana Đukić kao članovi Inicijativnog odbora, a potom i svi dobitnici ove nagrade. Za prvog predsednika Inicijativnog odbora izabran je Emir Kusturica na osnivačkoj sednici 17. decembra 1997. godine. Predsenik Fonda je Ljubomir Simović.
Nagrada se uručuje svake druge godine 12. juna, na dan rođenja Miće Popovića, u Galeriji Haos u Beogradu.
Nagrada se dodeljuje pod pokroviteljstvom Skupštine opštine Stari Grad - Beograd.

Dosadašnji dobitnici

• 1998 Predrag Koraksić Koraks i Danilo Bata Stojković (za životno delo)​
• 2000 Dušan Otašević​
• 2002 Dušan Makavejev​
• 2004 Jagoš Marković​
• 2006 Ljubomir Simović​
• 2008 Mira Stupica​
• 2010 Želimir Žilnik​

Izvor: Vikipedija

 

[crvendac_011]

 

[crvendac_011]

Zabranjeni Mića Popović: Ričard Titovog lika

Angažovanost izvrsnih umetničkih radova Miće Popovića je i danas tako aktuelna - kaže Miroslav Rodić, direktor Nacionalne galerije u kojoj će večeras (19) biti otvorena izložba slika našeg istaknutog umetnika pod nazivom “Suočavanja”. Povod velikom kulturnom događaju je jubilej - 90 godina od rođenja Miće Popovića.


Slika „Ričard Titovog lika“ objavljena u časopisu „Svet“

Kako je u programu istaknuto, zvanično ga je osporavao režima, nezvanično je omiljeni umetnik mnogobrojne publike, Mića Popović (1923-2013) je jedan od najznačajnijih srpskih slikara XX veka.

Od samih početaka bogate umetničke karijere, njegove izložbe bile su više nego događaj, a njegova izuzetna ličnost, kao i delo, trajno i moderno u isti mah, i dalje su prisutni.

- Za nas istoričare umetnosti vremenska distanca je važan momenat za valorizaciju. Jer ono što je u jednom trenutku označeno kao avangardno ne znači da će tako i ostati. Jubileji su snažan povod. Mića Popović je bez sumnje bio i ostao umetnički velikan čija su dela i danas aktuelna. Imao je kritički odnos prema kultu Josipa Broza Tita, predočavao je probleme s kojima se susretala radnička klasa u bivšoj Jugoslaviji. A pogledajte sa kakvim se tek danas političkim tzv. veličinama srećemo i u kakvoj su se situaciji obreli radni ljudi - kaže Miroslav Rodić.

Prema njegovim rečima i kako je navedeno u programu, slike koje publika ima priliku da uživo i u originalu vidi od posebne su važnosti za kulturnu istoriju našeg naroda.

U godini jubileja, kada se navršava devedeset godina od rođenja Miće Popovića, Nacionalna galerija priređuje izložbu slika velikog umetnika iz kolekcije “Atlas grupe”.

Ričard Titovog lika



Neke slike koje publika ima priliku da vidi na okupu u Nacionalnoj galeriji, uživo i u originalu, poslednji put su bile izložene na Popovićevoj izložbi 1983. godine u Galeriji SANU, dok “Ričard Titovog lika”, slika koja je činila deo postavke i predstavljala zapravo jedan od glavnih razloga za zabranu izložbe 1974. godine, nikada nije bila niti reprodukovana, niti javno izložena.

Izvor: Blic Online

 

[crvendac_011]

Izložba slika „Među prijateljima“ Miće Popovića

Mića je bio otporaš

Tvorac specifičnog otpora režimu - to je bilo jedno od lica umetnika Miće Popovića.

Izložba “Među prijateljima”, u Nacionalnoj galeriji u Beogradu, deo je projekta obeležavanja 90 godina od slikarevog rođenja. Mića Popović (1923-1996), za pet decenija rada, stvorio je 5.000 slika, crteža i grafika, režirao nekoliko filmova, napisao stotinu kritika i eseja.

Popovićevo stvaralaštvo delom prati burnu istoriju Jugoslavije i valjda je on baš zbog toga bio popularan kao provokativan slikar, ali i kontroverzan. Po povratku iz Zadra gde je sa kolegama otišao da slika u prirodi, jedini iz grupe nije primljen na beogradsku akademiju, ali je nastavio da uči uz podršku svog profesora Ivana Tabakovića i, nakon debitantske izložbe u Paviljonu „Cvijete Zuzorić“ 1950, dobio državnu stipendiju za Pariz. Prvi je srpski umetnik koji je sklopio ugovor s jednom francuskom galerijom, ali nije ostao u Parizu nego se vratio u Beograd gde je, sam je zabeležio, doživeo 120 napada u medijima na svoju ličnost i svoje delo.

Tvorac je specifičnog vida otpora režimu otelotvorenog u proleteru Gvozdenu koga je slikao realistički, a ne socrealistički. Kad je naslikao Tita u društvu holandske kraljevske porodice i taj grupni portret postavio u Kulturnom centru, uz sliku gastarbajtera u vozu za Nemačku, izložba nije doživela vernisaž. Ovo je valjda jedini primer izložbe u komunističkoj Jugoslaviji koja je zabranjena pre nego što je otvorena. Tokom devedesetih, Mića je bio harizmatična ličnost studentskog protesta. Protagonist njegovih slika - Gvozden - i danas je sveprisutan.

“Među prijateljima”

Deo izložbe „Među prijateljima“ čine portreti u prirodnoj veličini slikarevih prijatelja: Živorada Stojkovića, Borisava Mihajlovića Mihiza, Dobrice Ćosića, Lazara Trifunovića, Antonija Isakovića i autoportret. Osim njih, na izložbi su još portreti Peđe Neškovića i Mihajla Đurića...

Izvor: Blic Online

 

[crvendac_011]

Mića Popović - svedok tamnih prizora

Prošlo je dve decenije od smrti akademika Miodraga Miće Popovića (1923-1996), velikog umetnika, slikara, filmskog stvaraoca, pisca, angažovanog intelektualca. Nije podnosio politiku, naročito onu aktuelnu i svemoćnu

AKO bismo pravili neku zamišljenu anketu o tome ko je najznačajniji slikar na našem prostoru u periodu posle Drugog svetskog rata pa do danas, onda bi bez svake sumnje Mića Popović bio u najužem izboru, ako ne i na prvom mestu. Ovo, za "Novosti", tvrdi naš likovni kritičar i dugogodinji Popovićev prijatelj Đorđe Kadijević, a povodom dve decenije od smrti velikog umetnika, slikara, filmskog stvaraoca, pisca, akademika i angažovanog intelektualca.

- Lično ga smatram najvećim iz više razloga, od kojih je prvi: elementarni, prirodni talenat, koji se ne može steći, već se dobija od Boga ili prirode - objašnjava Kadijević. - Imao je tu najveću privilegiju pred sudbinom i zaista je mogao da bude podjednako autentičan, kreativan i produktivan u svim mogućim vidovima slikarstva, a to je obilato i koristio. Nema gotovo nijednog načina, žanra, problematike koju nije zahvatio svojim opusom i u njoj nije ostavio značajne tragove.

Rođen u Loznici, 12. juna 1923, Miodrag Mića Popović je osnovnu školu i gimnaziju završio u Beogradu, gde je posle rata (logora, prisilnog rada, mobilizacije, ratovanja na frontu, prijema i isključenja iz KPJ) upisao Akademiju likovnih umetnosti u klasi Ivana Tabakovića. Ubrzo je postao treći član studentske "sobe bez vrata", koju su delili Borislav Mihajlović Mihiz i Vojislav Đurić, u Siminoj 9a, a koja će kasnije postati poznata kao adresa slobodumnih, ili "kuća jeresi".

Sa Batom Mihailovićem, Petrom Omčikusom, Miletom Andrejevićem, Ljubinkom Jovanović, Kosarom Boškan i Verom Božičković (sa kojom će se kasnije oženiti i dobiti sina Jovana) u Zadru 1947. osnovao je prvu umetnička komunu u posleratnoj Jugoslaviji - čuvenu "Zadarsku grupu". Bili su izbačeni sa Akademije, a svima je kasnije dozvoljeno da nastave studije slikarstva, osim Popoviću. Rečeno mu je da je "svršen slikar, pa mu Akademija više nije potrebna". Učio je sam, ali i uz pomoć profesora Tabakovića. Ostalo je - istorija...

* Miodrag Mića Popović

- Prva značajna dela napravio je još kao student, u duhu poetskog realizma, koji je nasledio od svojih učitelja - priča Kadijević. - Kao i drugi umetnici njegove generacije, i Popović je pratio sve što se u svetu dešavalo i pokušavao da se sinhronizuje sa onim što se smatralo paradigmom vremena u vizuelnoj umetnosti. Okušao se u apstraktnoj umetnosti, enformelu, u svim oblastima koje su bile produkti jedne razbuktale avangardne imaginacije koja je cvetala u njegovo vreme. Njegovu poslednju i najplodniju fazu stvaralaštva, karakterističnu za poslednje dve decenije života, ipak, predstavlja takozvano slikarstvo prizora.

Popović je bio savremenik prve faze posleratnog socrealizma, čiju poetiku je, smatra naš sagovornik, na lucidan način uspeo da redefiniše, upravo u slikarstvu prizora:

* "Među prijateljima"

- Posle svega što je probao, došao na poziciju jedne vrste razgovetnog, realističkog slikarstva, koje je imalo potpunu analogiju sa socijalističkim realizmom, izuzev ideološke tencije - nastavlja Kadijević. - On nije podnosio politiku, naročito onu u to vreme aktuelnu. Govorio je da u slikarstvu prizora, slika ono što je socijalističko po duhu, a ne po političkoj intenciji, a realističko je onoliko koliko je umetnost oduvek bila vezana za postojeći svet, za našu autentičnu recepciju ambijenta u kome se nalazimo. Tako je nastala ta njegova zenitna i nedostignuta faza, koju sam imao čast da reprezentujem, otvarajući njegove izložbe i u Paviljonu "Cvjeta Zuzorić", u Nišu, na Kosovu, gde sve nismo putovali.

Predstavljanje stvarnosti u tamnom, zatvorenom koloritu, uprkos izvanrednom osećaju za boju koji je prikrivao, za Kadijevića je nešto što je bilo balast Popovićevom umeću, i na šta je, kaže, upozoravao umetnika sa kojim je bio blizak skoro tri decenije:

- Pitao sam ga zašto slika Gvozdena. Zašto aludira na stvarnost kada mu se ne sviđa i čemu njegov kriticizam? Zar misli da će na taj način, angažujući se kritički u sasvim neprilično vreme, uticati da se stvarnost promeni?

* Autoportret

Čudilo me da jedan slikar koji je toliko moćan kao on, koji može da slika šta mu padne na pamet, troši svoju energiju na ono baš što mu se ne sviđa, da slika Tita i Bartona u zoološkom vrtu na Brionima, ironišći na račun jedne globalne društveno-političke opcije, koja se njemu nije sviđala. Čemu uopšte udostojava takvo društvo, sistem, politiku, ideologiju? On je na to malo uzdržano, imajući obzira prema našem prijateljstvu, a i inače neagresivne prirode kakav je bio, odgovarao da, ipak, neko mora i da svedoči. Nije osporavao to što sam mu govorio da troši energiju na nešto što će se još za naših života promeniti, ali imao je tu strast, koja je bila jedino mesto nesporazuma između nas.

SEĆANjE U KINOTECI

Dve decenije od smrti Miće Popovića, minulog četvrtka, obeležile su samo njegova porodica, Jugoslovenska kinoteka i izdavačka kuća "Geopoetika". U Kinoteci su izložene njegove četiri slike ("Bavarska varijanta", "Nedelja 5 popodne u septembru", "Manipulacija" i "Otkrivanje Brojgela"), promovisana knjiga "Sveti Antun, Ratni dnevnik iz zatvora", koju je iz rukopisne zaostavštine priredio sin Jovan Popović i upriličena retrospektiva filmskih ostvarenja ("Čovek iz hrastove šume", "Roj", "Hasanaginica", "Delije" i "Burduš").

PRVI PUT BEZ NAGRADE

- I Mića Popović je među žrtvama jedne konstantne, kontinuirane depresije koja se kod nas događa u kulturi. Mi smo jedno malo, razbijeno, osramoćeno i obrukano društvo, koje je srušilo svoju teško stečenu državu, razbilo je u enklave bez budućnosti, koje se kompromitovalo samo pred sobom i celim svetom, pa kako onda da očekujemo da zemlja u kojoj se pominje samo neki budžetski prosperitet, a nikad kultura, ima respekt prema Mići Popoviću, velikom stvaraocu, koji će zauvek ostati kao neizbrisivi trag epohe u kojoj je živeo, nesrećnoj drugoj polovini 20. veka? Mića je na ivici, da po divnom našem tradicionalnom običaju, koji bujno raste u ovom trenutku, dođe na ivicu zaborava - zaključuje Kadijević, a, da podsetimo, ove godine prvi put neće biti dodeljena nagrada sa njegovim imenom, jer za nju dosadašnji pokrovitelj, opština Stari grad, nije imala sredstava.

(Novosti)

 

[crvendac_011]

Neugasli bunt Miće Popovića

Ovog leta se navršilo 95 godina od rođenja velikana naše savremene umetnosti. U istraživanjima društvenih anomalija, a i onim likovnim, nisu ga sprečavale ni zabrane izložbi

VELIKA umetnost uvek je bila moralni akt pre nego što je postala estetski faktor. Ova rečenica Miodraga Miće Popovića (jun 1923 - decembar 1996), slikarskog velikana rođenog pre 95 godina, možda najbolje sažima njegovo ukupno stvaralaštvo i javni angažman, kojim je kroz čitav život tragao za istinom o svojoj savremenosti.


Jubilarnu godinu, njegov legat iz rodne Loznice, obeležio je retrospektivom slika i crteža, održanoj u aprilu u valjevskom studiju "Radovan Trnavac Mića", a kompanija "Atlas grupa" najavila je juče kako namerava da državi i Srpskoj pravoslavnoj crkvi pokloni neka od njegovih atnologijskih dela - "Heksagonalni prostor" (uz slikarev autoportret čine ga studije velikih formata njegovih prijatelja i saboraca za slobodu javne reči, iz Simine 9a: Borislava Mihajlovića Mihiza, Lazara Trifunovića, Antonija Isakovića, Živorada Stojkovića i Dobrice Ćosića), portret profesora Mihajla Đurića, i čuvenu kompoziciju "1. maj 1986. ili Raspeće Đorđa Martinovića".

Osnovnu školu i gimnaziju Popović je završio u Beogradu, gde je posle rata (logora, prisilnog rada, mobilizacije, ratovanja na frontu, prijema u KPJ i isključenja iz nje) upisao Akademiju likovnih umetnosti u klasi Ivana Tabakovića. Ubrzo je postao treći član studentske "sobe bez vrata", koju su delili Mihiz i Vojislav Đurić, na čuvenoj adresi slobodoumnih, ili u, kako su je neki zvali, "kući jeresi".

- U Siminoj 9a nije bilo rezigniranih, već očajnih, ogorčenih, neumoljivih... Večerima smo se gušali u konstatovanjima, dok ne iskrsne neka prava reč kao otvoreni prozor. Sastajali smo se svako veče, kao na kakvom dežurstvu gde se po čitave noći ostaje otvorenih očiju da nešto ne propustimo, da se ne počnemo privikavati na očiglednost privida. Svi smo tražili kako da izađemo iz kože u kojoj nam je, kao savremenicima bivalo ne samo tesno, već i ponižavajuće da živimo - zapisao je kasnije u delu "Odgovor Miće Popovića".

Vera, Mića i Dobrica Ćosić

I svoj umetnički bunt pokazao je veoma rano, kada je sa Batom Mihailovićem, Petrom Omčikusom, Miletom Andrejevićem, Ljubinkom Jovanović, Kosarom Boškan i Verom Božičković (s njom će se kasnije oženiti i dobiti sina Jovana) u Zadru 1947. osnovao prvu umetničku komunu u posleratnoj Jugoslaviji - čuvenu "Zadarsku grupu". Bili su izbačeni sa Akademije, a svima je kasnije dozvoljeno da nastave studije slikarstva, osim Popoviću. To ga nije pokolebalo da delima i intelektualnim angažmanom nastavi hrabro da istražuje kako samu likovnost (od enformela do "slikarstva prizora"), tako i anomalije društva, u čemu ga nisu sprečile ni zabrane izložbi. I njegovo poslednje javno obraćanje bilo je upućeno pobunjenim studentima, pre nego što nas je napustio u decembru 1996. godine.

Portret profesora Mihajla Đurića

OBARAO REKORDE

Kultna predstava "Čekajući Godoa", koja je svoj život nastavila kao prvi komad na repertoaru Ateljea 212, tada "nastanjenog" u zgradi "Borbe", premijerno je izvedena u ateljeu Miće Popovića na Starom sajmištu. Šest njegovih igranih filmova, od kojih su "Čovek iz hrastove šume" i "Delije" bili "bunkerisani", pripada legendarnom crnom talasu jugoslovenske kinematografije. Potpisao je jednu pozorišnu režiju ("Viktor ili deca na vlasti", Atelje 212), mnoštvo scenografija, kostimografija, ilustracija, eseja... Njegova retrospektiva u Galeriji SANU 1982. oborila je sve rekorde, videlo ju je pola miliona ljudi.

(Novosti)

 

[Osrecena]

Izložba slika i crteža akademika Miće Popovića, jednog od najznačajnijih i najintrigantnijih umetnika prošlog veka u Srbiji, pred valjevskom publikom .