LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Министри под лупом критике
Шефови ресора одбране у Немачкој и Аустрији пред сменом или оставком због огољења одбрамбене моћи земље у оквиру професионализације војске
Каријере два европска министра одбране стављене су под знак питања. У Немачкој се ломе копља око о(п)станка Карла Теодора фон Гутенберга. У Аустрији све парламентарне странке, осим владајућих социјалдемократа, траже од министра Норберта Дарабоша да преузме одговорност за неправилности до којих је дошло, наводно, његовом кривицом.
Директни поводи расправама у оба случаја су занемарљиви: министрима се замера да су под притиском булеварске штампе донели указе о смени високих официра. У Немачкој је министар Гутенберг под притиском „Билд цајтунга” сменио капетана школског брода морнарице „Горч Фок”, на коме су питомци приређивали оргије. У Аустрији је министар Дарабош сменио шефа генералштаба Едмунда Ентахера због јавне критике професионализације, наводно под притиском „Кронен цајтунга”.
Истински разлози су озбиљнији: министрима се ставља на терет да безобзирно спроводе професионализацију војске (укидање војног рока, уз ослонац на плаћене војнике), угрожавају одбрамбену моћ земље. У официрским круговима јавно се истиче да министри, практично, воде земљу у тоталну зависност од Северноатлантске алијансе.
Могло би се сматрати парадоксом да се немачки и аустријски министар одбране сврставају у исту категорију. Карл Теодор фон Гутенберг је доказани присталица војне традиције – резервни подофицир потиче из лозе племића који су титуле стицали на бојном пољу. Градишћански Хрват Норберт Дарабош противник је концентрације силе (како назива НАТО под утицајем САД) и пацифиста. Одбио је да служи војни рок са пушком у рукама.
Ипак, концепти неједнаких министара се подударају. Професионализацијом, уз смањење броја војника за трећину у Немачкој, односно за више од половине у Аустрији, стварају се војске које не би биле способне да се самостално супротставе непријатељу. Наум је стварање ударних батаљона који би у склопу међународних снага, или НАТО формација, саучествовали у заједничким подухватима. Остатак би се ангажовао на очувању војне традиције – за случај да се у некој будућности, ипак, укаже потреба за ревитализацијом сопствене армије.
С обзиром на то да је реформа војске у Немачкој пред реализацијом, од евентуалне оставке министра Гутенберга не очекује се превише. У војним круговима се гаји нада у минимални компромис који би допринео дизању борбене готовости за случај потребе самосталног дејства.
Ситуација је другачија у Аустрији. Расправа о професионализацији је у току. Коначну одлуку не би требало очекивати у догледном времену. Тим пре што се већина странака залаже за то да се та одлука препусти бирачима – требало би да буде расписан референдум који захтева период припрема.
Професионализација, у складу са садашњим концептом, захтевала би и одступање од начела вечите неутралности: са радикално смањеним војним кадром, Аустрија би у случају опасности била принуђена да се ослони на помоћ НАТО-а, односно да претходно приступи војном савезу. Управо ту је реч узео ватрени присталица неутралне Аустрије – председник републике Хајнц Фишер. Минуле среде је у функцији врховног команданта војске цитирао министра Дарабоша и наложио му да преиспита досадашње одлуке.
Жељу председника републике и врховног команданта, све је извесније, испуниће Дарабошев наследник. Правници су већ саставили листу министрових „греха”. Смена шефа генералштаба због јавно испољеног мишљења у супротности је са одредбама аустријског устава и европских одредби о праву на слободу изражавања...
Установљено је, такође, да је министар наложио „корекцију” висине трошкова војног буџета реформисане армије – не би ли тако показао економичност свог модела. Ова интервенција сматра се – покушајем преваре.
(Не)радо иде Европљанин у војнике
Минулих неколико година, у 22 од 27 чланица ЕУ, односно у 24 од 28 чланица НАТО, укинута је обавеза служења војног рока – одбрана земље поверена је плаћеним војницима.
Упркос повољним, општим условима запошљавања - обезбеђеним приходима на вишегодишњи период, са могућношћу продужења уговора, бројним повластицама заинтересованих далеко је мањи од потреба војске. У шведској, примера ради, ове године је регрутована само половина од тражених 5500 регрута – више их се није јавило. Белгија се већ годинама равна према британском моделу – одређени број професионалних војника врбује у иностранству, пре свега у бившим колонијама.
Најдраматичнија је ситуација у Шпанији где је изузетно наћи способног војника: Тако је генералштаб прибегао корекцији критеријума врбовања војника. Примера ради, чак је снижен захтевани минимум интелигенције коју би будући војник морао да испољи. Уместо тражених 90 (доња граница просека), од војника се тражи да поседују квоцијент од најмање осамдесет, што је близу граници ступидности (71).
Милош Казимировић
Politika
Шефови ресора одбране у Немачкој и Аустрији пред сменом или оставком због огољења одбрамбене моћи земље у оквиру професионализације војске
Каријере два европска министра одбране стављене су под знак питања. У Немачкој се ломе копља око о(п)станка Карла Теодора фон Гутенберга. У Аустрији све парламентарне странке, осим владајућих социјалдемократа, траже од министра Норберта Дарабоша да преузме одговорност за неправилности до којих је дошло, наводно, његовом кривицом.
Директни поводи расправама у оба случаја су занемарљиви: министрима се замера да су под притиском булеварске штампе донели указе о смени високих официра. У Немачкој је министар Гутенберг под притиском „Билд цајтунга” сменио капетана школског брода морнарице „Горч Фок”, на коме су питомци приређивали оргије. У Аустрији је министар Дарабош сменио шефа генералштаба Едмунда Ентахера због јавне критике професионализације, наводно под притиском „Кронен цајтунга”.
Истински разлози су озбиљнији: министрима се ставља на терет да безобзирно спроводе професионализацију војске (укидање војног рока, уз ослонац на плаћене војнике), угрожавају одбрамбену моћ земље. У официрским круговима јавно се истиче да министри, практично, воде земљу у тоталну зависност од Северноатлантске алијансе.
Могло би се сматрати парадоксом да се немачки и аустријски министар одбране сврставају у исту категорију. Карл Теодор фон Гутенберг је доказани присталица војне традиције – резервни подофицир потиче из лозе племића који су титуле стицали на бојном пољу. Градишћански Хрват Норберт Дарабош противник је концентрације силе (како назива НАТО под утицајем САД) и пацифиста. Одбио је да служи војни рок са пушком у рукама.
Ипак, концепти неједнаких министара се подударају. Професионализацијом, уз смањење броја војника за трећину у Немачкој, односно за више од половине у Аустрији, стварају се војске које не би биле способне да се самостално супротставе непријатељу. Наум је стварање ударних батаљона који би у склопу међународних снага, или НАТО формација, саучествовали у заједничким подухватима. Остатак би се ангажовао на очувању војне традиције – за случај да се у некој будућности, ипак, укаже потреба за ревитализацијом сопствене армије.
С обзиром на то да је реформа војске у Немачкој пред реализацијом, од евентуалне оставке министра Гутенберга не очекује се превише. У војним круговима се гаји нада у минимални компромис који би допринео дизању борбене готовости за случај потребе самосталног дејства.
Ситуација је другачија у Аустрији. Расправа о професионализацији је у току. Коначну одлуку не би требало очекивати у догледном времену. Тим пре што се већина странака залаже за то да се та одлука препусти бирачима – требало би да буде расписан референдум који захтева период припрема.
Професионализација, у складу са садашњим концептом, захтевала би и одступање од начела вечите неутралности: са радикално смањеним војним кадром, Аустрија би у случају опасности била принуђена да се ослони на помоћ НАТО-а, односно да претходно приступи војном савезу. Управо ту је реч узео ватрени присталица неутралне Аустрије – председник републике Хајнц Фишер. Минуле среде је у функцији врховног команданта војске цитирао министра Дарабоша и наложио му да преиспита досадашње одлуке.
Жељу председника републике и врховног команданта, све је извесније, испуниће Дарабошев наследник. Правници су већ саставили листу министрових „греха”. Смена шефа генералштаба због јавно испољеног мишљења у супротности је са одредбама аустријског устава и европских одредби о праву на слободу изражавања...
Установљено је, такође, да је министар наложио „корекцију” висине трошкова војног буџета реформисане армије – не би ли тако показао економичност свог модела. Ова интервенција сматра се – покушајем преваре.
(Не)радо иде Европљанин у војнике
Минулих неколико година, у 22 од 27 чланица ЕУ, односно у 24 од 28 чланица НАТО, укинута је обавеза служења војног рока – одбрана земље поверена је плаћеним војницима.
Упркос повољним, општим условима запошљавања - обезбеђеним приходима на вишегодишњи период, са могућношћу продужења уговора, бројним повластицама заинтересованих далеко је мањи од потреба војске. У шведској, примера ради, ове године је регрутована само половина од тражених 5500 регрута – више их се није јавило. Белгија се већ годинама равна према британском моделу – одређени број професионалних војника врбује у иностранству, пре свега у бившим колонијама.
Најдраматичнија је ситуација у Шпанији где је изузетно наћи способног војника: Тако је генералштаб прибегао корекцији критеријума врбовања војника. Примера ради, чак је снижен захтевани минимум интелигенције коју би будући војник морао да испољи. Уместо тражених 90 (доња граница просека), од војника се тражи да поседују квоцијент од најмање осамдесет, што је близу граници ступидности (71).
Милош Казимировић
Politika