LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Minhen, 6. februar 1958. godine
B92
Postava Mančester Junajteda u Beogradu
Petog februara 1958. godine najtalentovanija generacija u dotadašnjoj istoriji engleskog fudbala plasirala se u polufinale Kupa šampiona, pošto je u dva meča bila bolja od Crvene zvezde ukupnim rezultatom 5:4. Dan kasnije, u 15 časova i 4 minuta, avion sa timom Mančester Junajteda i engleskim novinarima srušio se pri pokušaju poletanja sa minhenskog aerodroma, na kojem je dopunjavao gorivo.
Na licu mesta poginulo je 19 osoba, još dve su kasnije podlegle povredama. Među njima bilo je osam fudbalera, članova legendarnih Bazbijevih beba. Tadašnji fudbaler Crvene zvezde Vladimir Popović seća se mladog tima koji je predvodio Mat Bazbi.
„Igrali smo protiv izuzetno velikog tima koji je u svojim redovima posedovao visoko kvalitetne igrače. Oni su uglavnom bili izuzetno mladi – tu je bio Edvards, pa Kolman, Čarlton. Sećam se dobro i njihovog čuvenog centarfora Tejlora, koji je već u tim danima bio jedan od vrhunskih igrača. Još mogu da spomenem Greg i Birna“, priča za B92 Popović
fotografije: munich58.co.uk
Same utakmice bile su izuzetno interesantne. Junajted je na Old Trafordu pobedio 2:1, a u Beogradu je poveo već u 90. sekundi golom Denisa Vajoleta. Do poluvemena semafor na stadionu JNA pokazivao je 0:3, posle pogotka Bobija Čarltona.
U nastavku Lazar Tasić iskoristio je penal, koji je probudio Zvezdin tim, a dva gola Bore Kostića donela su izjednačenje na 3:3, petnaest minuta pre kraja. Ipak, beogradski tim nije uspeo da postigne još jedan gol i obezbedi treću utakmicu (tada nije važilo pravilo gola u gostima, a u slučaju nerešenog ishoda u zbiru, igrao se treći meč).
„Mečevi su bili veoma važni za oba tima i igrani su pred velikim brojem gledalaca. Na žalost, mi smo prvu utakmicu u Mančesteru izgubili sa 2:1, na drugoj u Beogradu pred oko 55 hiljada gledalaca igrali smo 3:3, iako smo u prvom poluvremenu gubili sa 3:0. Utakmica je odigrana u izvanrednom ambijentu gde su nas navijači bodrili svih 90 minuta. Na žalost, nedostajao nam je samo još jedan gol. Nismo imali tu sreću da ga damo, ali je neosporno da mi je ta utakmica, kao i Mančester, ostala u lepoj uspomeni. Ostala bi mi u još lepšoj uspomeni da se nije desilo ono što se desilo sutradan u Minhenu“.
U dve utakmice tri gola za Mančester Junajted dao je Bobi Čarlton, tada još tinejdžer, a kasnije legenda svetskog fudbala i čovek koji još uvek drži niz rekorda u ostrvskom fudbalu.
„On je već u tim mladim danima pokazivao da će biti izuzetan igrač i da će sigurno biti jedan od najboljih i najpopularnijih engleskih igrača u istoriji, što se i ostvarilo. Ja sam u toku utakmice imao bezbroj duela sa njim i mogao sam odmah da osetim o kakvom kvalitetu se radi“.
Ključni igrač prve generacije Bazbijevih beba bio je Dankan Edvards. Half Mančester Junajteda podlegao je povredama u Minhenu i završio život u 22. godini. Do tada je za reprezentaciju odigrao 18 mečeva, a mnogi ga i danas smatraju najboljim engleskim fudbalerom u istoriji.
„On je bio jedan od vrhunskih igrača, koji je na terenu bio pravi vođa, igrač koji je nosio taj tim i koji je sa razlogom bio jedan od glavnih igača u tom timu“, kaže Popović.
Posle utakmice igrači dve ekipe zajednički su izašli na večeru i dugo se družili. Osmorici engleskih fudbalera to je bila poslednja večera.
„Mi smo posle te utakmice svi zajedno izašli i to smo prosalvili. Ako se ne varam i ako me pamćenje drži, mislim da je prvo bila večera u Mažestiku, posle koje smo svi zajedno otišli da se družimo. Ne mogu da kažem da smo nešto predosećali, ali nam je bilo izuzetno lepo te večeri sa njima, jer su to bili vrhunski sportisti i vrhunski ljudi. Tih momenata se još sećam iako je to bilo davne ’58. godine“, priča Popović.
Kobni šesti februar bio je izuzetno hladan, a avion dva puta nije uspeo da se podigne sa minhenske piste. Igrači su već poslali telegrame kući, sa porukom da će kasniti jedan dan, jer se aerodrom zatvara. Tada je pilot rešio da pokuša još jednom. Avion se nije odlepio od piste, sve dok nije udario u kuću smeštenu na njenom kraju. Eksplozija je bila strašna, a njene posledice šokirale su svet.
„To se desilo sledećeg dana, ta informacija je došla vrlo rano u Beograd i ne mogu da vam objasnim kako smo se svi osećali u tom momentu, svi oni koji su učestvovali na utakmici i uopšte naš fudbal se osećao veoma loše jer je otišao jedan splet mladih igrača, koji su imali jako veliku perspektivu. Taj dan i taj momenat mi je ostao u jednoj gorkoj, supergorkoj uspomeni. Ali tu nije moglo da se pomogne“.
Tragedija u Minhenu učvrstila je prijateljski odnos Zvezde i Junajteda, koji još uvek traje. Komemoraciji koja je održana na Old Trafordu, prisustvovali su Popović i Šekularac.
„I dalje je odnos između Crvene zvezde i Mančester Junajteda izvanredan. Bio sam i na njihovoj komemoraciji na Old Trafordu sa grupom. Kad su obajvili da sam u ime Crvene zvezde zajedno sa Šekularcem došao na stadion da predam venac u ime kluba, ceo stadion je momentalno ustao i stao na noge da aplaudira Crvenoj zvezdi i gestu koji smo učinili prema Mančesteru. Aplauz je trajao dugo, nekoliko minuta, i bilo je stvarno dirljivo“.
Sudbina je Vladicu Popovića odvela na Old Traford i 1991. godine, kada su Junajted i Zvezda igrali meč Superkupa Evrope, a Popović bio trener prvaka Evrope. Revanš u Beogradu nije odigran zbog rata u regionu.
„Na toj utakmici sam imao sreću da budem trener Crvene zvezde. To je bila jedna izuzetno kvalitetna utakmica, trebalo je da i sa njima igramo revanš u Beogradu, ali vi znate dobro sve šta se dešavalo te ’91. godine tako da ta utakmica nije odigrana. Poraženi smo sa 1:0 ali smo ostavili izuzetno snažan utisak“.
Tako je Popović kao igrač imao prilike da upozna ser Mata Bazbija, a kao trener ser Aleksa Fergusona, dva najveća menadžera u istoriji Mančester Junajteda i legende ostrvskog fudbala.
„Dva velika menadžera, velika profesionalca. Mat Bazbi je prava legenda, Aleks Ferguson već 20 godina vodi Mančester. Svi znamo da su obojica dobila titulu Ser i mislim da to dovoljno govori o njihovim ljudskim i fudbalskim kvalitetima, prema tome svaka reč bi bila suvišna. Smatram da je stvarno čast poznavati takve ljude“.
Pedeseta godišnjica minhenske tragedije, sledećeg februara, bila bi idealan povod da najpopularniji klub na planeti ponovo poseti naš glavni grad.
Spisak igrača Mančester Junajteda koji su poginuli u avionskoj nesreći u Minhenu, 6. februara 1958. godine:
Džef Bent, Rodžer Birn, Edi Kolman, Dankan Edvards, Mark Džouns, Dejvid Peg, Tomi Tejlor, Liam Vilan.
B92
Postava Mančester Junajteda u Beogradu
Petog februara 1958. godine najtalentovanija generacija u dotadašnjoj istoriji engleskog fudbala plasirala se u polufinale Kupa šampiona, pošto je u dva meča bila bolja od Crvene zvezde ukupnim rezultatom 5:4. Dan kasnije, u 15 časova i 4 minuta, avion sa timom Mančester Junajteda i engleskim novinarima srušio se pri pokušaju poletanja sa minhenskog aerodroma, na kojem je dopunjavao gorivo.
Na licu mesta poginulo je 19 osoba, još dve su kasnije podlegle povredama. Među njima bilo je osam fudbalera, članova legendarnih Bazbijevih beba. Tadašnji fudbaler Crvene zvezde Vladimir Popović seća se mladog tima koji je predvodio Mat Bazbi.
„Igrali smo protiv izuzetno velikog tima koji je u svojim redovima posedovao visoko kvalitetne igrače. Oni su uglavnom bili izuzetno mladi – tu je bio Edvards, pa Kolman, Čarlton. Sećam se dobro i njihovog čuvenog centarfora Tejlora, koji je već u tim danima bio jedan od vrhunskih igrača. Još mogu da spomenem Greg i Birna“, priča za B92 Popović
fotografije: munich58.co.uk
Same utakmice bile su izuzetno interesantne. Junajted je na Old Trafordu pobedio 2:1, a u Beogradu je poveo već u 90. sekundi golom Denisa Vajoleta. Do poluvemena semafor na stadionu JNA pokazivao je 0:3, posle pogotka Bobija Čarltona.
U nastavku Lazar Tasić iskoristio je penal, koji je probudio Zvezdin tim, a dva gola Bore Kostića donela su izjednačenje na 3:3, petnaest minuta pre kraja. Ipak, beogradski tim nije uspeo da postigne još jedan gol i obezbedi treću utakmicu (tada nije važilo pravilo gola u gostima, a u slučaju nerešenog ishoda u zbiru, igrao se treći meč).
„Mečevi su bili veoma važni za oba tima i igrani su pred velikim brojem gledalaca. Na žalost, mi smo prvu utakmicu u Mančesteru izgubili sa 2:1, na drugoj u Beogradu pred oko 55 hiljada gledalaca igrali smo 3:3, iako smo u prvom poluvremenu gubili sa 3:0. Utakmica je odigrana u izvanrednom ambijentu gde su nas navijači bodrili svih 90 minuta. Na žalost, nedostajao nam je samo još jedan gol. Nismo imali tu sreću da ga damo, ali je neosporno da mi je ta utakmica, kao i Mančester, ostala u lepoj uspomeni. Ostala bi mi u još lepšoj uspomeni da se nije desilo ono što se desilo sutradan u Minhenu“.
„On je već u tim mladim danima pokazivao da će biti izuzetan igrač i da će sigurno biti jedan od najboljih i najpopularnijih engleskih igrača u istoriji, što se i ostvarilo. Ja sam u toku utakmice imao bezbroj duela sa njim i mogao sam odmah da osetim o kakvom kvalitetu se radi“.
Ključni igrač prve generacije Bazbijevih beba bio je Dankan Edvards. Half Mančester Junajteda podlegao je povredama u Minhenu i završio život u 22. godini. Do tada je za reprezentaciju odigrao 18 mečeva, a mnogi ga i danas smatraju najboljim engleskim fudbalerom u istoriji.
„On je bio jedan od vrhunskih igrača, koji je na terenu bio pravi vođa, igrač koji je nosio taj tim i koji je sa razlogom bio jedan od glavnih igača u tom timu“, kaže Popović.
„Mi smo posle te utakmice svi zajedno izašli i to smo prosalvili. Ako se ne varam i ako me pamćenje drži, mislim da je prvo bila večera u Mažestiku, posle koje smo svi zajedno otišli da se družimo. Ne mogu da kažem da smo nešto predosećali, ali nam je bilo izuzetno lepo te večeri sa njima, jer su to bili vrhunski sportisti i vrhunski ljudi. Tih momenata se još sećam iako je to bilo davne ’58. godine“, priča Popović.
Kobni šesti februar bio je izuzetno hladan, a avion dva puta nije uspeo da se podigne sa minhenske piste. Igrači su već poslali telegrame kući, sa porukom da će kasniti jedan dan, jer se aerodrom zatvara. Tada je pilot rešio da pokuša još jednom. Avion se nije odlepio od piste, sve dok nije udario u kuću smeštenu na njenom kraju. Eksplozija je bila strašna, a njene posledice šokirale su svet.
„To se desilo sledećeg dana, ta informacija je došla vrlo rano u Beograd i ne mogu da vam objasnim kako smo se svi osećali u tom momentu, svi oni koji su učestvovali na utakmici i uopšte naš fudbal se osećao veoma loše jer je otišao jedan splet mladih igrača, koji su imali jako veliku perspektivu. Taj dan i taj momenat mi je ostao u jednoj gorkoj, supergorkoj uspomeni. Ali tu nije moglo da se pomogne“.
„I dalje je odnos između Crvene zvezde i Mančester Junajteda izvanredan. Bio sam i na njihovoj komemoraciji na Old Trafordu sa grupom. Kad su obajvili da sam u ime Crvene zvezde zajedno sa Šekularcem došao na stadion da predam venac u ime kluba, ceo stadion je momentalno ustao i stao na noge da aplaudira Crvenoj zvezdi i gestu koji smo učinili prema Mančesteru. Aplauz je trajao dugo, nekoliko minuta, i bilo je stvarno dirljivo“.
Sudbina je Vladicu Popovića odvela na Old Traford i 1991. godine, kada su Junajted i Zvezda igrali meč Superkupa Evrope, a Popović bio trener prvaka Evrope. Revanš u Beogradu nije odigran zbog rata u regionu.
„Na toj utakmici sam imao sreću da budem trener Crvene zvezde. To je bila jedna izuzetno kvalitetna utakmica, trebalo je da i sa njima igramo revanš u Beogradu, ali vi znate dobro sve šta se dešavalo te ’91. godine tako da ta utakmica nije odigrana. Poraženi smo sa 1:0 ali smo ostavili izuzetno snažan utisak“.
„Dva velika menadžera, velika profesionalca. Mat Bazbi je prava legenda, Aleks Ferguson već 20 godina vodi Mančester. Svi znamo da su obojica dobila titulu Ser i mislim da to dovoljno govori o njihovim ljudskim i fudbalskim kvalitetima, prema tome svaka reč bi bila suvišna. Smatram da je stvarno čast poznavati takve ljude“.
Pedeseta godišnjica minhenske tragedije, sledećeg februara, bila bi idealan povod da najpopularniji klub na planeti ponovo poseti naš glavni grad.
Spisak igrača Mančester Junajteda koji su poginuli u avionskoj nesreći u Minhenu, 6. februara 1958. godine:
Džef Bent, Rodžer Birn, Edi Kolman, Dankan Edvards, Mark Džouns, Dejvid Peg, Tomi Tejlor, Liam Vilan.
