- Učlanjen(a)
- 10.07.2010
- Poruka
- 2.773
Милорад Павић
Милорад Павић (рођ. 15. октобар 1929, Београд, умро 30. новембар 2009, Београд) био је српски прозни писац, историчар српске књижевности 17-19. века, стручњак за барок и симболизам, преводилац Пушкина и Бајрона, професор универзитета. Био је члан Српске академије наука и уметности од 1991. године до смрти.
Живот и дело
Павић је био романсијер, приповедач, песник и драмски писац. До данас Павићева дела имају преко 80 превода у засебним књигама на различите језике широм света. Од стране стручњака из Европе, САД и Бразила, Милорад Павић је номинован за Нобелову награду за књижевност. Био је ожењен са Јасмином Михајловић, која је писац и књижевни критичар. У периоду од 1974. до 1990. био је професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, редовни професор овог факултета постао је 1977. године, а у периоду 1977-79 био је декан.
На почетку своје књижевничке и професорске каријере, Павић је објавио књигу песама „Палимпсести“ 1967. године, па „Историју српске књижевности барокног доба“ 1970, затим „Војислав Илић и европско песништво“ 1971. године. Другу књигу песама „Месечев камен“ објављује 1971, а прву збирку прича „Гвоздена завеса“ 1973. Следе књиге прича: „Коњи светога Марка“ (1976), „Руски хрт“ (1979), „Нове београдске приче“ (1981), „Душе се купају последњи пут“ (1982).
Павић је домаћу и светску славу стекао романом „Хазарски речник“ који је објавио 1984. године. Овај својеврсни лексикон у 100.000 речи критичари и публика брзо су прогласили незаобилазним штивом новога века. Многи критичари забележили су да је Павић писац чудесне имагинације и предводник европске постмодерне. У другом роману „Предео сликан чајем“ (1988) аутор нуди узбудљиво дело за љубитеље укрштених речи. Године 1991. објављује трећи роман „Унутрашња страна ветра“, па „Последњу љубав у Цариграду“ (приручник за гатање) 1994.
Поред овог квартета романа који су кључни за сагледавање свестраног Павићевог стваралаштва, појављује се „Шешир од рибље коже“ (љубавна прича) 1996, „Стаклени пуж“ (приче са Интернета) 1998, „Кутија за писање“ 1999, и романи „Звездани плашт“ (астролошки водич за неупућене) 2000 и „Уникат“ 2004. године.
Године 2005. објавио је комедију Свадба у купатилу.
Преминуо је у Београду 30. новембра 2009. од последица инфаркта. Сахрањен је у четвртак 3. децембра у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. Опело су служили епископи шабачки Лаврентије и хвостански Атанасије. У име Српске академије наука и уметности од њега се поздравним говором опростио потпредседник Никола Тасић, а у име Крунског савета и Одељења за језик и књижевност САНУ Светлана Велмар-Јанкови
Награде и признања
Академик Милорад Павић био је добитник више књижевних награда, као што су: НИН-ова награда за 1985; награда Меша Селимовић за 1988; награда Народне библиотеке Србије за 1988; награда Борисав Станковић за 1992; сребрна медаља Феликс Ромулијана за 1992; Октобарска награда града Београда за 1992; Просветина награда за 1994; награда Стефан Митров Љубиша за 1994; Кочићева награда за 1994; Вукова награда за 1996; Андрићева награда.
Био је почасни доктор софијског универзитета и председник српско–украјинског друштва, члан Европског удружења за културу, члан Српског ПЕН центра, члан Крунског савета.
Спомен плоча са његовим ликом откривена је 21. фебруара 2011. на Филозофском факултету у Новом Саду.
Комплетна библиографија
Милорад Павић (рођ. 15. октобар 1929, Београд, умро 30. новембар 2009, Београд) био је српски прозни писац, историчар српске књижевности 17-19. века, стручњак за барок и симболизам, преводилац Пушкина и Бајрона, професор универзитета. Био је члан Српске академије наука и уметности од 1991. године до смрти.
Живот и дело
Павић је био романсијер, приповедач, песник и драмски писац. До данас Павићева дела имају преко 80 превода у засебним књигама на различите језике широм света. Од стране стручњака из Европе, САД и Бразила, Милорад Павић је номинован за Нобелову награду за књижевност. Био је ожењен са Јасмином Михајловић, која је писац и књижевни критичар. У периоду од 1974. до 1990. био је професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, редовни професор овог факултета постао је 1977. године, а у периоду 1977-79 био је декан.
На почетку своје књижевничке и професорске каријере, Павић је објавио књигу песама „Палимпсести“ 1967. године, па „Историју српске књижевности барокног доба“ 1970, затим „Војислав Илић и европско песништво“ 1971. године. Другу књигу песама „Месечев камен“ објављује 1971, а прву збирку прича „Гвоздена завеса“ 1973. Следе књиге прича: „Коњи светога Марка“ (1976), „Руски хрт“ (1979), „Нове београдске приче“ (1981), „Душе се купају последњи пут“ (1982).
Павић је домаћу и светску славу стекао романом „Хазарски речник“ који је објавио 1984. године. Овај својеврсни лексикон у 100.000 речи критичари и публика брзо су прогласили незаобилазним штивом новога века. Многи критичари забележили су да је Павић писац чудесне имагинације и предводник европске постмодерне. У другом роману „Предео сликан чајем“ (1988) аутор нуди узбудљиво дело за љубитеље укрштених речи. Године 1991. објављује трећи роман „Унутрашња страна ветра“, па „Последњу љубав у Цариграду“ (приручник за гатање) 1994.
Поред овог квартета романа који су кључни за сагледавање свестраног Павићевог стваралаштва, појављује се „Шешир од рибље коже“ (љубавна прича) 1996, „Стаклени пуж“ (приче са Интернета) 1998, „Кутија за писање“ 1999, и романи „Звездани плашт“ (астролошки водич за неупућене) 2000 и „Уникат“ 2004. године.
Године 2005. објавио је комедију Свадба у купатилу.
Преминуо је у Београду 30. новембра 2009. од последица инфаркта. Сахрањен је у четвртак 3. децембра у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. Опело су служили епископи шабачки Лаврентије и хвостански Атанасије. У име Српске академије наука и уметности од њега се поздравним говором опростио потпредседник Никола Тасић, а у име Крунског савета и Одељења за језик и књижевност САНУ Светлана Велмар-Јанкови
Награде и признања
Академик Милорад Павић био је добитник више књижевних награда, као што су: НИН-ова награда за 1985; награда Меша Селимовић за 1988; награда Народне библиотеке Србије за 1988; награда Борисав Станковић за 1992; сребрна медаља Феликс Ромулијана за 1992; Октобарска награда града Београда за 1992; Просветина награда за 1994; награда Стефан Митров Љубиша за 1994; Кочићева награда за 1994; Вукова награда за 1996; Андрићева награда.
Био је почасни доктор софијског универзитета и председник српско–украјинског друштва, члан Европског удружења за културу, члан Српског ПЕН центра, члан Крунског савета.
Спомен плоча са његовим ликом откривена је 21. фебруара 2011. на Филозофском факултету у Новом Саду.
Комплетна библиографија
- Палимпсести песме, Београд 1967, 63 стр.
- Историја српске књижевности барокног доба, Београд 1970, 527 стр.
- Месечев камен песме, Београд 1971, 118 стр.
- Војислав Илић и европско песништво, Нови Сад 1971, 367 стр.
- Гаврил Стефановић Венцловић, Београд 1972, 326 стр.
- Војислав Илић, његово време и дело, Београд 1972, 346 стр.
- Гвоздена завеса, приче, Нови Сад 1973, 222 стр.
- Језичко памћење и песнички облик огледи, Нови Сад 1976, 429 стр.
- Коњи светога Марка, приче, Београд 1976, 159 стр.
- Историја српске књижевности класицизма и предромантизма, Београд 1979, 572 стр.
- Руски хрт, приче, Београд 1979, 215 стр.
- Нове београдске приче, Београд 1981, 360 стр.
- Душе се купају последњи пут, Нови Сад 1982, 145 стр.
- Рађање нове српске књижевности, Београд 1983, 631 стр.
- Хазарски речник. Роман-лексикон у 100.000 речи, Београд 1984, 242 стр.
- Историја, сталеж и стил, огледи, Нови Сад 1985, 281 стр.
- Предео сликан чајем. Роман за љубитеље укрштених речи, Београд, 1988, 375 (525) стр.
- Изврнута рукавица, приче, Нови Сад 1989, 180 стр.
- Кратка историја Београда / A Short History of Belgrade, Београд 1990, 68 стр.
- Унутрашња страна ветра или роман о Хери и Леандру, Београд 1991, 115+98 стр.
- Историја српске књижевности 2, 3, 4. (Барок, Класицизам, Предромантизам), Београд, 1991, 225 + 181 + 181 стр.
- Позоришни јеловник за увек и дан више, Београд 1993, 134 стр.
- Последња љубав у Цариграду. Приручник за гатање, Београд 1994, 195 стр.
- Шешир од рибље коже. Љубавна прича, Београд 1996, 80 стр.
- Стаклени пуж. Приче са Интернета, Београд, 1998, 154 + 12 стр.
- Милорад Павић, Јасмина Михајловић. Две которске приче, Београд, Дерета, 1998, 52 + 71 стр.
- Глинена армија, Београд, Интерпрес, 1999. (Библиографско издање)
- Кутија за писање, Београд, Дерета, 1999, 171 стр.
- Звездани плашт. Астролошки водич за неупућене, Београд, Дерета, 2000, 186 стр.
- Страшне љубавне приче, изабране и нове. Плато, Београд, 2001, 215 стр.
- Врата сна и друге приче. Дерета, Београд, 2002, 196 стр.
- Прича о трави и друге приче. Дерета, Београд, 2002, 187 стр.
- Девет киша и друге приче. Дерета, Београд, 2002, 202 стр.
- Царски рез и друге приче. Дерета, Београд, 2002, 266 стр.
- Седам смртних грехова. Плато, Београд, 2002, 173 стр.
- Две интерактивне драме – Кревет за троје, Стаклени пуж. Дерета, Београд, 2002, 150 стр.
- Две лепезе из Галате – Стаклени пуж и друге приче. Дерета, Београд, 2003, 167 стр.
- Невидљиво огледало – Шарени хлеб (роман за децу и остале). Дерета, Београд, 2003, 84 + 70 стр.
- Уникат. Дерета, Београд, 2004, 170 стр.
- Плава свеска. Дерета, Београд, 2004, 118 стр.
- Интерактивне драме: Заувек и дан више; Кревет за троје; Стаклени пуж. Дерета, Београд, 2004, 274 стр.
- Јасмина Михајловић, Милорад Павић – Љубавни роман у две приче. Чигоја, Београд, 2004, 63 стр.
- Прича која је убила Емилију Кнор. (на српском и енглеском) Дерета, Београд, 2005, 44 + 50 стр.
- Роман као држава и други огледи. Плато, Београд, 2005, 176 стр.
- Свадба у купатилу – Весела игра у седам слика. Дерета, Београд, 2005, 104 стр.
- Друго тело. Дерета, Београд, 2006, 310 стр.
- Позориште од хартије, роман. Завод за уџбенике, Београд, 2007, 240 стр.
- Друго тело (ново допуњено издање романа). Еуро Гиунти, Београд, 2008, 292 стр.
- Све приче. Завод за уџбенике, Београд, 2008, 450 стр.
- Вештачки младеж. Три кратка нелинеарна романа о љубави. Матица српска, Нови Сад, 2009, 157 стр.
- Црвена краљица, режија Мирослав Међимурец, 1981.
- Византијско плаво, режија Драган Маринковић, 1993.
- Трећи аргумент, сценариста Зоран Стефановић, цртач Зоран Туцић, 1995.
- А. С. Пушкин: Полтава (Препев песме спева Милорада Павића – Младост, Београд 1949)
- А. С. Пушкин: Полтава (Препевао Милорад Павић – Београд, Ново Покољење,1952)
- У Сананг: Чичкови пупољци (НИН,9. И.1995)
- Зеги: Песме Делте (НИН,9. И.1995)
- Мун Бим: Месечина на Менделејском дворцу (НИН,12. ВИ 1995)
- Леон Дамас: Ивице, Сећања (НИН, 2. Х 1995)
- Бријер Жан: Када смо се растали (НИН,30. Х 1995)
- Паул Нигер: Месец (НИН, 30. X 1955, В, бр. 252.)
- Александар Пушкин: Евгеније Оњегин (препев и предговор)
- Александар Пушкин: Евгеније Оњегин
- А. С. Пушкин: Село и друге песме
- А. С. Пушкин: Драме, поеме, песме
- Џорџ Гордон Бајрон: Изабрана дела: - Драмске поеме, спевови и песме
- А. С. Пушкин: Борис Годунов, мале трагедије, бајке – коаутор
- Чарлс Симић: Пиле без главе
- А. С. Пушкин: Песма о Црном Ђорђу (одломак)
- Џорџ Гордон Бајрон: Манфред (одломак)
