Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Medicina još ne može da objasni sve efekte klimatskih promena na zdravlje. Oko 80 odsto stanovništva oseća tegobe usled vremena, dvostruko više meteoropata nego pre pet decenija
Nagle promene vremena karakteristične za jesen: pad temperature, kolebanja vazdušnog pritiska, vlaga, kiša, vetar, hroničnim bolesnicima „zagorčavaju“ ovo godišnje doba. Intenzivni bolovi u kostima i zglobovima, „žiganje“ i „sevanje“ na mestu starih rana i lomova, „probadanje“ u grudima, migrena, vrtoglavica, pospanost, nesanica, nervoza, povišen krvni prtisak... najčešće su reakcije ljudskog organizma na nagle klimatske promene.
- Istraživanja su pokazala da ljudski organizam reaguje već na 24 do 48 časova pre nailaska promene vremena. Naročito izražene simptome imaju senzitivne osobe - kaže dr Miloš Stojanović, internista - endokrinolog u Kliničkom centru Srbije. - Posebno reaguju nervno labilni ljudi, osobe koje imaju život sa intenzivnim emocijama, anksiozne i depresivne osobe. Sve više ljudi je podložno meteoropatiji upravo zato što je porastao broj negativnih faktora u životu kao što su stres, gubitak pozitivnih vrednosti, neprekidno takmičenje, gubitak posla, ali i atmosfersko zagađenje. U simptome uzrokovane promenom vremena, ubrajaju se i nagle promene raspoloženja, potištenost, lupanje srca ili bol iza grudne kosti, malaksalost, pojačan kašalj, kijavica, povišena telesna temperatura, alergije, razdražljivost... Dr Stojanović kaže da je istraživanjem dokazano da 80 odsto stanovništva oseća neke tegobe usled promene vremena, kao i da sada ima skoro dvostruko više meteoropata nego pre pet decenija.
- Procesi u organizmu povezani su sa vremenskim uslovima, a ljudi na njih reaguju različito - ističe naš sagovornik. - U mozgu je smešten termoregulacijski centar koji kontroliše nastanak i širenje toplote u telu, tako da je normalna telesna temperatura oko 37 stepeni Celzijusa. Ako ovaj centar ne radi kako treba, telo se teško prilagođava, posebno naglim promenama spoljne temperature. Ljudskom telu, naime, treba četiri do pet sati da se prilagodi promenama temperature i vlage u okolini, što je posebno teško osobama koje imaju srčane probleme. Povećana vlaga u vazduhu dovodi i do pojačanih problema kod reumatskih bolesnika. Istraživanja sprovedena u Francuskoj govore o povezanosti vremenskih promena i povećanom riziku od moždanog udara, kao posledice smanjenja protoka krvi u velikim krvnim sudovima koji su suženi aterosklerotskim naslagama. Osim toga, dokazano je da su na vremenske prilike osetljive i veoma mlade osobe. Ipak, najizraženiju reakciju, sa pogoršanjem osnovnih tegoba imaju hronični bolesnici - srčani, astmatičari, dijabetičari i reumatičari. Dr Jelena Gudelj - Rakić, specijalista higijene i magistar ishrane u Centru za promociju zdravlja u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ kaže da nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, stres, pušenje, alkohol, ali i korišćenje različitih savremenih aparata, kao što su klima uređaji, osveživači i ovlaživači vazduha, doprinose povećanoj osetljivosti čovekovog organizma na uticaje iz okoline. Ipak, kako kaže naša sagovornica, brojna istraživanja su pokazala da medicina ne može da objasni sve efekte klimatskih promena na zdravlje čoveka, pa je otud nastala i nova naučna grana - biometeorologija. VEŽBE KORISNIJE OD LEKOVA Umoran čovek osetljiviji je na sve, pa i na promene vremena. Zato je zdrav san veoma važan za naš organizam. U snu se luče supstance koje snižavaju nivo hormona stresa, regulišu krvni pritisak, jačaju odbrambene mehanizme. Važno je spavati osam sati, kao i leći pre ponoći. Vežbe disanja pre spavanja su korisnije od lekova. Redovna fizička aktivnost jača organizam i pomaže mu da lakše izdrži razne napore i promene, pa i vremenske. Zato je važno stalno vežbati, i to najmanje tri puta nedeljno. Svakodnevno treba provoditi neko vreme na svežem vazduhu, jer je to odličan način da se spreče burne reakcije na promene vremena. OKIDAČ ZA GLAVOBOLJU Dr Jelena Gudelj - Rakić navodi i primere kako vremenski uslovi utiču na zdravlje: * Astma - osobe koje boluju od astme osetljive su na hladan i vlažan vazduh. Njima se ne savetuje fizički napor u ranim jutarnjim i kasnim poslepodnevnim satima u zimskim mesecima zbog uticaja hladnog i vlažnog vazduha koji može da bude „okidač“ za astmatični napad. U proleće astmatičari koji su alergični na polen posebno treba da vode računa onih dana kada kada je vetar pojačan. * Bolesti srca i krvnih sudova - zbog smanjene mogućnosti organizma za termoregulaciju savetuje im se oprez. To važi i za fizičku aktivnost koja može da bude u uslovima niskih ili visokih temperatura rizična za nastanak srčanog ili moždanog udara. * Migrena - iznenadni pad temperature i atmosferskog pritiska u vazduhu, kao i porast vlažnosti vazduha, mogu biti okidači migrenoznih napada.
Od meteoropatije pati čak 85 odsto zdravih ljudi, a ovaj trend je u porastu, ističu stručnjaci. Na vremenske promene najosetljivije su žene, tinejdžeri do 15 godina i stariji od 45
Vremenskim promenama, većina osoba nije u stanju da se prilagodi
Vremenskim promenama, a posebno kada su nagle, većina osoba nije u stanju da se prilagodi. Meteoropatije nisu pošteđeni ni zdravi ni mladi, a posebno je izražena kod hroničnih bolesnika i onih pod stresom. Stanje napetosti ne dozvoljava da se organizam prilagodi novonastalim promenama, već reaguje tako što naglo skače krvni pritisak, dolazi do pojave nesanice, glavobolje, preznojavanja, dekoncentracije i niza drugih simptoma, koji otežavaju normalno funkcionisanje. Od meteoropatije pati čak 85 odsto zdravih ljudi, a ovaj trend je u porastu, ističu stručnjaci. Na vremenske promene najosetljivije su žene, tinejdžeri do 15 godina i stariji od 45. Kada je reč o visokim temperaturama, ugrožena su i mala deca, naročito ona do dve godine, jer nemaju razvijen termoregulacioni sistem. Ljudskom organizmu potrebno je dva do tri dana da se stabilizuje i prilagodi vremenskim uslovima. U prvih 12 časova promene vremena, organizam je najosetljiviji, što posebno osećaju hronični srčani bolesnici i astmatičari, ali i psihički labilne osobe. Kod osetljivijih nekada može da dođe i do šloga, srčanog udara, pa i naprasne smrti.
Vremenske promene, a pre svega nagli skok temperature, teško podnose psihički nestabilne osobe i neurotičari. Prvi čak i pored uobičajene terapije mogu da budu agresivni, dok neurotičari gube moć koncentracije i skloni su konfliktu. Svađaju se sa kolegama na poslu, ali i u privatnom okruženju. Glavni krivac za neprilagođavanje ambijentalnim promenama je hipofiza, koja, pod uticajem vremenskih previranja, pojačava lučenje određenog hormona odgovornog za pojavu nemira i razdražljivosti. Istovremeno, smanjuje se proizvodnja endorfina, prirodnog analgetika, zahvaljujući kojem se snižava prag bola. U takvom stanju, metereopate osećaju glavobolju, bolove u kostima i mišićima. Jedini lek u takvoj situaciji su, ukoliko nema specifične terapije, analgetici i čajevi od kamilice, lipe, lincure ili gloga, koji smiruju napetost. Ako znaju za podložnost uticaju vremenskih promena meteoropate treba da se suzdrže od uzimanja alkohola, jakih sireva i čokolade, jer oni pojačavaju razdražljivost.
Metereopatija je značajno uzela maha zbog klimatskih promena. Na vremenske promene najosetljivije žene u PMS ili menopauzi, tinejdžeri do 15 godina i osobe starije od 50
Nagle promene vremena nimalo nisu prijatne za organizam, a naročito ih osećaju hronični bolesnici. Metereopatija je značajno uzela maha zbog klimatskih promena. Padovi ili skokovi temperature za čak 20 stepeni u roku od nekoliko časova uz visoku vlažnost vazduha, mogu da uzrokuju ozbiljne zdravstvene probleme. Simptomi se najčešće manifestuju kroz promene raspoloženja, razdražljivost i smetnje u disanju, a istraživanja pokazuju da su na vremenske promene najosetljivije žene u PMS ili menopauzi, tinejdžeri do 15 godina i osobe starije od 50. Lekari smatraju da je čovek izgubio prirodnu sposobnost da se aklimatizuje na kišu, sneg, oluju ili visoke temperature budući da najveći deo vremena provodi u zatvorenom prostoru, pa je zato sve više metereopata.
Vremenske prilike utiču pre svega na rad hipofize, pojačava se lučenje hormona koji izazivaju nemir i nervozu, a smanjuje proizvodnja endorfina, hormona koji smiruje. Glavobolja, bolovi u kostima i mišićima često najavljuju kišu i zahlađenje i nekoliko dana ranije. Visoka vlažnost donosi teškoće osobama sa visokim i niskim krvnim pritiskom i onima koji imaju hronične respiratorne probleme, dok jak vetar može da uzrokuje malaksalost organizma i depresivno raspoloženje, napade astme i alergije. Ovi simptomi mogu da se ublaže lekovima, ali i čajevima od kamilice i nane, namirnicama bogatim vitaminom B, selenom i magnezijumom, dok bi metereopate trebalo da izbegavaju alkohol, cigarete i kaloričnu hranu u danima kada se vreme menja.
Meteoropatija: Kako vreme utiče na naše zdravlje i raspoloženje
Meteoropatija: Kako vreme utiče na naše zdravlje i raspoloženje
Sve je više ljudi koji zbog vremenskih prilika imaju problema sa koncentracijom, nervozni su ili imaju neke ozbiljne zdravstvene tegobe. Poznato je da se bolje osećamo kada je vreme vedro i sunčano, međutim nagle promene temperature svakako će ostaviti traga na metereopatama.
Stručnjaci kažu da je metereopatija sve češća pojava sa kojom se susrećemo zbog ozonskih rupa, koje su učinile da promene vremena postanu nagle i intenzivne, kao i zbog savremenog užurbanog načina života. Istraživanja su pokazala da oko 20 odsto ljudi danas ima problema sa zdravljem, ponašanjem i raspoloženjem, usled promena vremenskih prilika, kao i da su metereopatiji skloniji ljudi koji su veoma anksiozni, emotivni i skloni depresiji. Tegobe se uglavnom javljaju kada dođe do naglih promena temperature, pada atmosferskog pritiska ili pri naglom porastu vlažnosti vazduha.
Pojačan vetar takođe može da utiče na zdravlje, i to kod čak trećine ljudi, utičući na njihovo raspoloženje, ali i može da izazovei glavobolju, depresiju i nesanicu.
Dolazak olujnog vremena može da izazove glavobolju, migrenu i promenu raspoloženja, a najjače se osećaju sat vremena pre oluje. Tada kiša i grmljavina obično donesu olakšanje jer podižu atmosferski pritisak.
Sunčano vreme dokazano poboljšava raspoloženje. Kada je nebo plavo, pokazalo se da je samopouzdanje kod ljudi znatno veće, kao i da smo tada odvažniji, preduzetniji i skloniji avanturizmu. S druge strane, velike vrućine imaju potpuno suprotan uticaj.
Iako vremenske promene mogu da otežaju svakodnevno funkcionisanje, zdrav način života može olakšati taj problem. Savet je više se odmarati, zatim šetati u prirodi i hraniti se zdravo. Takođe je korisno svakodnevno pratiti biometeorološku prognozu. Neki ljudi "optužuju" vremenske uslove i u danima kada meteorolozi ne predviđaju promene. Praćenjem bioprognoze možete izbeći takve "lažne uzbune", a ujedno ćete moći da se pripremiti i kada vreme bude stvarno loše.
Stručnjaci kažu da je naš organizam prilagodljiv i da dosta toga zavisi od našeg stava. Na primer, ako smo skloni depresiji i negativnom razmišljanju, ako vidimo i oblačić, odmah ćemo imati loš dan. S druge strane, pozitivan stav može da pomogne da preguramo takve dane. Pored toga, za olakšavanje prilagođavanja vremenskim uslovima savetuje se unošenje dovoljno tečnost posebno vode sa dodatnim magnezijumom, koji je nužan za dobro funkcionisanje krvnog i nervnog sistema.
Zagovornici alternativne medicine olakšanje od lošeg vremena mogu da potraže u aromaterapiji, akupunkturi, meditaciji ili drugim tehnikama opuštanja. Svakog dana barem pola sata prošetajte po parku ili prirodi. Tako ćete se najlakše uskladiti sa trenutnim godišnjim dobom.
Od vremenskih uslova ne treba bežati, već treba biti svestan njihovog uticaja na okolinu. Jedno od rešenja protiv meteoropatije je ulje od mente koje vam može pomoći kod glavobolja i migrena izazvanim vremenskim promenama. Samo stavite kap ulja na papirnu maramicu i udišite. Pored toga, pomažu i mirisi narandže, ruzmarina i lavande koji opuštaju, pa samim tim i smanjuju nervozu, a eteričnim uljem lavande možete da masirate slepoočnice kada imate glavobolju.
Zdrava ishrana bogata sezonskim namernicama jačaju imunitet i pomaže kod osetljivosti na promene vremena. Jedite mnogo voća bogatog vitaminom C, ribu, orašaste plodove i druge namernice koje sadrže dosta omega 3 masne kiseline. Izbegavajte namirnice bogate ugljenim hidratima koje povećavaju umor.
Zašto različitim simptomima reagujemo na ciklonsku aktivnost, odnosno pad vazdušnog pritiska
Veliki broj reumatičara oseća pojačane bolove pri čestim promenama atmosferskih prilika
PRED naglu promenu vremena stiče se utisak da smo masovno postali meteoropate. Svi se žale da ih bole zglobovi, „krckaju“ kolena, žigaju stare rane...
Još češće se žale na pospanost, nevoljnost, vrtoglavicu ili glavobolju. Da li su to stvarni ili umišljeni simptomi? Nauka kaže - stvarni. Najnovija istraživanja čak pokazuju da svaki treći čovek ima „senzor“ koji bez greške javlja promenu vremena. Samo od „finoće“ tog senzora zavisi da li čovek promene vremena oseća 12, 24 ili čak 48 časova, pre nego što se dogode. Meteoropate, zapravo, izraženo osećaju ciklonsku aktivnost, tačnije pad vazdušnog pritiska. Najveći uticaj ima jonizacija, „prevlast“ pozitivnih ili negativnih molekula jona u vazduhu. Pred svaku promenu vremena broj pozitivno naelektrisanih jona raste, a njihovim udisanjem u telu se povećava nivo hormona serotonina. To dovodi do sužavanja krvnih sudova, a samim tim i do „skakanja“ krvnog pritiska dan pre oluje. Povećani nivo serotonina sužava bronhije, zato su tada i češći astmatični napadi, pojačane alergijske reakcije, dolazi do kontrakcije glatkih mišića, pa je u ovakvim danima povećan broj spontanih pobačaja.
Serotonin je i neurotransmiter, utiče na promenu raspoloženja i ponašanja, pogoršava stanje psihijatrijskih bolesnika, naročito šizofreničara, koji već imaju poremećen nivo ovog hormona. I migrene su zapravo meteoropatske smetnje, a mogu se izbeći uzimanjem odgovarajućeg leka čim se osete prvi bolovi.
- Dugo je smatrano da je meteropatija samo subjektivni osećaj, pa se čak prebacivalo pacijentima da su njihove smetnje u sferi umišljenog - kaže profesor dr Siniša U. Pavlović, kardiolog Kliničkog centra Srbije. - Danas se procenjuje da čak polovina stanovništva u Evropi ima simptome meteoropatije. Manifestuju se bolovima u kostima i zglobovima, javljaju se obično umerene ili „tinjajuće“ glavobolje, malaksalost, sklonost depresiji, povišen pritisak i ubrzan srčani rad, pogoršanje astme i plućnih oboljenja. Kod osoba koje inače imaju nizak pritisak, on dodatno pada, a kod onih sa hipertenzijom još raste. Realno, pacijenti najteže podnose variranje pritiska. Ono nije uvek posledica promene atmosferskih prilika. Ponekad i sami pacijenti loše reaguju na smetnje, nekontrolisano uzimaju lekove, što dovodi do naglog obaranja do tada povišenog pritiska. Ipak, osobe koje inače imaju više faktora rizika, a posebno stariji ljudi, teže podnose veće promene pritiska.
- Na promene atmosferskih prilika najburnije reaguju osobe koje već imaju neko hronično oboljenje - napominje dr Pavlović. - Ove reakcije se do izvesne mere pojačavaju kod žena u menopauzi. Ukoliko su smetnje jače izražene posebno ukoliko se javi stezanje u grudima kao simptom, naročito ako to stezanje izaziva nagli izlazak na hladno, treba potražiti savet lekara. Jer, ispod simptoma koji se pripisuju meteoropatiji, može da bude zamaskiran ozbiljan poremećaj.
Meteoropatema se često postavlja dijagnoza neuropatije i propisuju im se lekovi za smirenje. Ovi medikamenti donekle mogu i da pomognu. Opuštaju male mišićne ćelije u zidovima krvnih sudova i pritisak se vraća na normalu. Međutim, kao nuspojava mogu da se uspore refleksi, javljaju se umor i pospanost, što je naročito opasno za vozače.
- Neka neurološka stanja i bolesti, kao što su glavobolje, vrtoglavice, prolazne slabosti jedne strane tela, nesigurnost i nestabilnost pri hodu, u direktnoj su vezi se vremenom - objašnjava profesor dr Miroslav Kovačević, neuropsihijatar, načelnik Polikliničko-dijagnostičke neurološke službe Kliničkog centra Srbije. - Sa promenom barometarskog pritiska, pogotovo sa padom, dolazi do pada srednjeg arterijskog pritiska koji gura krv u najudaljenije i najdublje delove mozga. I zato su, kada padne barometarski pritisak, ljudi mamurni, mutno im je u glavi, nesigurni su, boli ih glava, pogotovo u potiljačnom delu, osećaju vrtoglavice naročito pri promeni položaja tela.
Odgovor organizma uslovljen je funkcijom autonomnog (vegetativnog) sistema koji je autohton, bez uticaja svesti, odnosno kore velikog mozga. Temperatura, barometarski pritisak, vetar, kiša, sneg direktno utiču na vegetativni nervni sistem, a posebno je ugrožen onaj koji se nalazi na prelazu između vratne i grudne kičme s obe strane.
- Iz vegetativnog sistema ide komanda za širenje krvnih sudova, rad pluća, srca, creva, telesnu temperaturu i za funkciju koordinacije - ističe dr Kovačević. - Degenerativne promene na vratnom delu kučme (spondiloza, diskopatija) koje su veoma česte, i koje su odraz godina, uslovljavaju da taj sistem ima niži prag osetljivosti. Usled toga on počinje da funkcioniše potpuno drugačije nego što je uobičajeno i reaguje i na malu promenu uslova sredine. Nagle promene temperature, recimo 20 stepeni manje ili više u roku od 24 do 48 časova, predstavljaju šok, pogotovo za vegetativni nervni sistem, jer čovek se preko tog sistema brani.
I među reumatskim bolesnicima ima dosta meteoropata, jer uglavnom imaju degenerativna oboljenja (artroze perifernih zglobova i spondiloartroze kičmenog stuba). Najčešće reumatične meteoropatske reakcije su bolovi u kostima i zglobovima uz pojačan zamor i malaksalost. Smatra se da su posledica naglih promena atmosferskog pritiska, spoljne temperature i vlažnosti. To dovodi do nadražaja receptora za bol u tetivama i zglobnim ovojnicama. - Veliki broj reumatičara oseća pojačane bolove pri čestim promenama atmosferskih prilika, ali treba napomenuti da promene vremenskih prilika ne dovode do pojava reumatičnih bolesti niti do daljih oštećenja zglobova i kostiju - naglašava profesor dr Dušan Stefanović, načelnik Klinike za reumatologiju i kliničku imunologiju VMA. - Nije utvrđena ni povezanost reumatičnih tegoba sa geografskim regionima gde je vreme hladno ili vlažno.
Zapravo, zdravstveno stanje nema veze sa trenutnim vremenom, nego sa tim kakvo će bitu sutra. Recimo, meteoropate mogu kišu da „osete“ na udaljenosti od 300 kilometara. Meteorološki parametri koji takođe utiču na ove ljude su vazdušni pritisak (pa su češće perforacije čira), vlažnost i temperatura vazduha.
Nasledna osobina
Meteoropatija je nasledna osobina, ali ne uvek sa istim simptomima. Meteoropate obično imaju slabo vezivno tkivo, što utiče da im beonjače budu plavkaste (kao nebo), lakše dobijaju modrice, menstruacije su obilnije, imaju proširene vene, hemoroide, lako im se kvare zubi, lome kosti, često imaju migrene. Slabo vezivno tkivo je razlog što su meteoropate odlični hirurzi, muzičari, plesači.
Negativni joni za raspoloženje
Za dobro raspoloženje „zaduženi“ su negativni joni, kojih najviše ima pored vodopada, fontana, obala mora i u kupatilu posle energičnog tuširanja. To objašnjava zašto neki ljudi pevaju u kadi. Upravo zbog ovog fenomena mnogim ljudima se posle kiše naglo popravlja raspoloženje. Negativni joni razlažu serotonin, a postoje i lekovi antagonisti ovih hormona, koji su idealni za meteoropate jer neutrališu efekat vremena.
Meteoropatija - kako se nositi s promjenom vremena
Meteoropatija je niz simptoma i reakcija našeg organizma na promjenu vremena.
Vremenski faktori koji utječu na naš organizam uključuju temperaturu, UV zračenje, vlagu, vjetar, tlak, kišu i grmljavinu te efekt ionizacije.
Među najranjivijim skupinama su ljudi srednje dobi, posebno žene, no može se dešavati bilo kome - od dojenčadi do starijih osoba.
Koliko neke osobe pogađa ovo stanje pokazuje i to da je u nekim mediteranskim zemljama južina olakotna okolnost kod kaznenih djela.
U Dubrovačkoj Republici nekad je bilo zabranjeno donošenje zakona za vrijeme južine.
Tegobe koje osjećaju meteoropati
Meteoropatija može biti posebice opasna za ljude s težim bolestima jer im može ozbiljno pogoršati zdravstveno stanje, čak i dovesti i do smrti. Simptomi meteoropatije manifestiraju se obično 24-48 sati prije promjene vremena, posebno kod osjetljivijih ljudi, a uključuju:
depresivna stanja
glavobolje
vrtoglavice
fizičku slabost
hipertenziju
pojačanu osjetljivost na bol u zglobovima i mišićima
pogoršanje simptoma postojeće bolesti
promjene raspoloženja
nervozu
pojačane otkucaje srca
Ovo stanje obično traje dan - dva, a zatim se organizam stabilizira. Simptomi su isti bez obzira na doba godine.
2 glavna tipa meteoropatije:
Primarna ili osnovna meteoropatija javlja se kod zdravih osoba u vidu promjene raspoloženja, tjelesne slabosti ili bolova za vrijeme vremenskih promjena.
Sekundarna meteoropatija je stanje kada se neke već prisutne bolesti (visoki krvni tlak, srčane i plućne bolesti, upalne i degenerativne bolesti mišićno-koštano-zglobnog sustava) pogoršavaju zbog vremena.
Uzroci meteoropatije
Vremenske promjene uzrokuju elektromagnetski valovi koji utječu na hipotalamus u mozgu i indirektno pojačavaju izlučivanje hormona stresa, smanjujući hormon sreće endorfin što vodi k pojačanoj anksioznosti, iritiranosti, glavobolji i sličnim simptomima.
Pad atmosferskog tlaka sužava žile što uzrokuje rast krvnog tlaka, dok povećanje atmosferskog tlaka čini žile širima i uzrokuje pad krvnog tlaka.
Sličan pritisak se dešava i u kostima i zglobovima zbog čega se javlja pojačana bol u njima.
Jednim od uzroka meteoropatije smatra se i ljudsko udaljavanje od prirode zbog čega se slabije prilagođava vremenskim promjenama.
Kako smanjiti simptome meteoropatije
Ako patite od meteoropatije redovito pratite biometeorološku prognozu tako da se možete na vrijeme pripremiti za promjene vremena i potpuno izbjeći ili barem ublažiti simptome koji vam se javljaju.
Kod simptoma meteoropatije mogu pomoći različite biljke ili prirodni dodaci prehrani. Poželjno ih je početi uzimati barem 3 dana prije očekivane pojave simptoma.
Rhodiola rosea
Studije ukazuju da rhodiola rosea dramatično smanjuje razinu stresa, djelujući istovremeno smirujuće i pobuđujuće.
Rodiola vrača fizičku snagu, jača pamćenje i otpornost na stres, te sprječava česte promjene raspoloženja.
Djeluje blagotvorno kod srčane slabosti, aritmije i visokog te niskog krvnog tlaka, djelomično zahvaljujući sposobnosti djelatnih tvari rhodiole da smanji razinu upalnih tvari.
Mjereći umne sposobnosti osoba koje uzimaju pripravke rhodiole zaključeno je da ona povećava radni učinak, kako umni tako i tjelesni, uz odgodu pojave umora, bitno smanjujući razinu iscrpljenosti.
Preporučuje se kod kroničnog umora, depresije, nesanice, glavobolje, bolova u mišićima, povišenog krvnog tlaka i razdražljivosti.
Preporučena dnevna doza ekstrakta rhodiola roseae iznosi 288-680mg na dan.
Guarana
Ekstrakt sjemenki guarane (lat. - Paullinia cupana), eliminira umor i stimulira centralni živčani sustav.
Kao prirodni stimulans, guarana se preporučuje osobama pod stresom i svima koji žele iz sebe izvući maksimum kada je to najpotrebnije.
Koristi se za poboljšanje kognitivnih funkcija i performansi kod sportaša.
Djelovanje guarane ponajprije se povezuje s visokom razinom kofeina koji sadrži ova biljka.
No, za razliku od kave, guarana ne izaziva negativne učinke, kao što su lupanje srca ili ubrzan puls.
Guarana opušta glatke mišiće, smanjuje tjeskobu, štiti neurone te pozitivno utječe na seksualnu želju u oba spola. Ova biljka služi i kao srčani stimulans te pomaže osobama s niskim krvnim tlakom.
Preporučena dnevna doza praha guarane je 0,5–1 grama.
Osobe s visokim tlakom prije uzimanja guarane trebaju se savjetovati sa svojim liječnikom.
Lecitin
Lecitin se preporučuje osobama koje imaju bolne zglobove, teško se kreću ili su osjetljive na vremenske promjene.
Lecitin također pomaže u poboljšanju koncentracije asistiranjem u sintezi acetilholina.
Prisutan je u živčanim staničnim membranama. Izravno potiče memoriju i koncentraciju te sprečava pojavu demencije.
Osobama preosjetljivima na soju preporučuju se dnevne doze lecitina od 200-500 mg, svima ostalima prosječna preporučljiva doza je 1200 mg.
Sibirski ginseng
Sibirski ginseng jača i stimulira organizam.
Adaptogeno djelovanje ekstrakta sibirskog ginsenga pokazalo se korisnim kod meteoropata.
Njegovi ekstrakti pomažu tjelesnoj prilagodbi na stres. Ova biljka koristi se za poboljšanje tjelesne kondicije, radnih sposobnosti, povećanje opće otpornosti organizma te jačanje srca, krvnih žila i živčanog sustava.
Preporučeno doziranje ginsenga iznosi 200-300 mg. Može se uzimati i duže vremena. Oprez se preporučuje osobama s visokim krvnim tlakom.
Biljni čajevi
Ako patite od meteoropatije uvijek bi pri ruci trebali imati čajeve od kamilice, pasjeg trna ili limete jer smanjuju nervozu, iritabilnost i napetost.
Poželjno ih je početi piti nekoliko dana prije javljanja simptoma.
Čaj od valerijane odličan je izbor za one koji pate od nesanice. Pijte ga uvečer, a i po danu pripazite kako djeluje da vam se ne bi previše spavalo.
U slučajevima pojave guste magle i visoke zasićenosti zraka, ljudi s kroničnim bolestima, posebice astmatičari trebaju izbjegavati boravak vani i piti čajeve koji poboljšavaju cirkulaciju poput čaja od anđelike, čilija, ginkga ili đumbira.
Uz navedene dodatke prehrani i čajeve preporučuje se uzimanje magnezija i vitamina B.
Česti boravak u prirodi i redovita vježba na otvorenom su jedni od najboljih lijekova za meteoropatiju, a k tome su i potpuno besplatni. Stoga krenite u prekrasnu jesensku šumu i uživajte u prirodi, uz brojne dobrobiti za vaše zdravlje.
Meteoropatija – utiče li na vas i znate li je prevladati?
Dolazak olujnog vremena može da izazove glavobolju, migrenu i promjenu raspoloženja, a najjače se osjećaju sat vremena prije oluje
Sve je više ljudi koji zbog vremenskih prilika imaju problema sa koncentracijom, nervozni su ili imaju neke ozbiljne zdravstvene tegobe. Poznato je da se bolje osjećamo kada je vrijeme vedro i sunčano, ali nagle promjene temperature i vremenskih prilika svakako će ostaviti traga na meteoropatama.
Stručnjaci kažu da je meteoropatija sve češća pojava sa kojom se susrećemo zbog ozonskih rupa, koje su učinile da promjene vremena postanu nagle i intenzivne, kao i zbog savremenog užurbanog načina života. Istraživanja su pokazala da oko 20 odsto ljudi danas ima problema sa zdravljem, ponašanjem i raspoloženjem usljed promjena vremenskih prilika, kao i da su meteoropatiji skloniji ljudi koji su veoma anksiozni, emotivni i skloni depresiji. Obično se pojavljuju tegobe kada dođe do naglih promjena temperature, naglog pada atmosferskog pritiska ili pri naglom porastu vlažnosti vazduha. Pored toga, i vjetar može da ima uticaj na zdravlje, i to kod čak trećine ljudi, tako što utiče na raspoloženje, izaziva glavobolje, depresiju i nesanicu. Posebno negativan uticaj na psihičko zdravlje imaju topli vjetrovi.
Dolazak olujnog vremena može da izazove glavobolju, migrenu i promjenu raspoloženja, a najjače se osjećaju sat vremena prije oluje. Tada kiša i grmljavina obično donesu olakšanje jer podižu atmosferski pritisak. Sunčano vrijeme dokazano poboljšava raspoloženje. Kada je nebo plavo, pokazalo se da su samopouzdanje i samopoštovanje ljudi znatno veći, kao i da smo tada odvažniji, preduzetniji i skloniji avanturizmu. Sa druge strane, velike vrućine imaju potpuno suprotan uticaj.
Iako vremenske promjene mogu da otežaju život i svakodnevno funkcionisanje, zdrav način života može olakšati taj problem. Stručnjaci kažu da je naš organizam prilagodljiv i da dosta toga zavisi od našeg stava. Na primjer, ako smo skloni depresiji i negativnom razmišljanju, ako vidimo i oblačić, odmah ćemo imati loš dan. Sa druge strane, pozitivan stav može da pomogne da pregurano takve dane. Pored toga, za olakšavanje prilagođavanja vremenskim uslovima savjetuje se unošenje dovoljno tečnosti, posebno vode sa dodatnim magnezijumom, koji je nužan za dobro funkcionisanje krvnog i nervnog sistema.
Zagovornici alternativne medicine olakšanje od lošeg vremena mogu da potraže u aromaterapiji, akupunkturi, meditaciji ili drugim tehnikama opuštanja. S obzirom da stresan način života itekako povećava osjetljivost za vremenske promjene, što više se odmarajte, opuštajte i dovoljno spavajte. Takođe je korisno svakodnevno pratiti biometeorološku prognozu. Nekim ljudima događa se da “optužuju” vremenske uslove i da osjećaju negativne simptome i u danima kada meteorolozi ne predviđaju promjene. Praćenjem bioprognoze možete izbjeći takve “lažne uzbune”, a ujedno ćete se moći unaprijed pripremiti za loše vremenske prilike.
Svakog dana barem pola sata prošetajte po parku ili prirodi. Tako ćete se najlakše uskladiti sa godišnjim dobom. Od vremenskih uslova ne treba da bježite, nego da postanete svjesni njihovog uticaja. Idealno rješenje protiv meteoropatije je ulje od mente koje vam može pomoći kod glavobolja i migrena izazvanim promjenama vremena. Samo stavite kap ulja na papirnu maramicu i udišite. Pored toga, pomažu i mirisi narandže, ruzmarina i lavande koji opuštaju, pa samim tim i smanjuju nervozu. Eteričnim uljem lavande možete da masirate sljepoočnice kada imate glavobolju.
Zdrava ishrana bogata sezonskim namirnicama jača imunitet i može da pomogne ukoliko ste osjetljivi na vremenske promjene. Jedite mnogo voća bogatog vitaminom C, ribu, orašaste plodove i druge namirnice koje sadrže dosta omega-3 masnih kiselina, a izbjegavajte namirnice bogate ugljenim hidratima koje povećavaju umor, prenosi Ljepota i zdravlje.
