Šta je novo?
belja91

belja91

TMF
Član
Učlanjen(a)
09.07.2011
Poruka
1.436
Dodir koji može da usmrti

Meduze, dobro poznate kupačima koji strahuju od susreta sa ovim stanovnicima mora čiji dodir može izazvati veoma neprijatne posledice, potpuno su nepredvidljive.

Jedne godine nećete videti nijednu, a već sledeće voda će biti preplavljena njihovim providnim kišobranima. Mada se naučnici odavno bave proučavanjem ove pojave, nisu u stanju da objasne iznenadno “cvetanje meduza”.


Potpuno nepredvidljive

Izgled

Naizgled nežne i sasvim bezopasne, ove morske životinje providnog tela i pastelnih boja mogu da obrazuju ogromne ploveće grupe koje pristižu do obala nošene morskim strujama. Kao što je slučaj sa modrim meduzama, one ponekad završe nasukane na pečščanim plažama, gde se istope, jer je 98 odsto njihovog tela sastavljeno od vode. Starije od dinosaurusa, meduze već 650 miliona godina naseljavaju mora i okeane na našoj planeti.

Postoji 900 vrsta meduza različitih veličina, od kojih 180 živi u mediteranskim vodama, a najveća je nomura, sa prečnikom od oko dva metra i težinom do 200 kilograma. Ovaj morski kolos živi na koralnim grebenima, ali zbog zagađenosti i sve manjeg broja morskih kornjača kojima se hrani, može da stigne i do Mediterana.
Meduze su tako nazvane po istoimenoj nemani iz grčke mitologije, koja je umesto kose imala zmije na glavi, a svakoga ko bi je pogledao mogla je da pretvori u kamen i da ga usmrti.

Meduze se kreću u vodi tako što im telo pulsira u određenom ritmu i vuku za sobom providni veo od pipaka. Mada nemaju mozak, bogato su snabdevene nervnim ćelijama i veoma složenim senzornim aparatima. Rese na obodu kišobrana opremljene su nizom veoma osetljivih kvržica koje sadrže organe za ravnotežu - statociste, kao i okca osetljiva na promene u osvetljenju, koja možemo smatrati prvim “očima” u životinjskom svetu. Iz trbušne duplje, smeštene u centru kišobrana, polaze pipci kojih ima najmanje četiri, a ako ih ima više, to je uvek neki broj pomnožen sa četiri. Oni su takođe opremljeni organima za ravnotežu i sićušnim otvorima koji služe kao čulo mirisa. Celom dužinom pipci su prekriveni takozvanim knidoblastima, žarnim ćelijama punim jakog otrova koji ovim proždrljivim mesojedima služi da parališu svoje žrtve.

Dejstvo otrova

Zavisno od vrste meduze, jačina ovog otrova i njegovo dejstvo na ribe i čoveka mogu biti različiti. Neke vrste kao što su Cotylorhiza tuberculata i Rhizostoma pulmo, ili morska pluća, imaju slabe žarne ćelije i uglavnom se hrane sićušnim organizmima koji zajedno sa morskom vodom dospevaju u njihovu trbušnu duplju. Štaviše, često pružaju utočište mnoštvu sićušnih riba koje se ispod njihovih kišobrama skrivaju od predatora.

Opasne vrste meduza, kao što su morska osa, Carybdaea marsupilalis i Physalia physalia, tipične su za tropska mora, ali se mogu naći i u mediteranskim vodama. Tu je i Pelagia noctiluca, nazvana tako jer noću ima fosforescentan sjaj. Neki od njenih pipaka dostižu dužinu od 10 m, a kišobran sa prečnikom od oko 15 cm, takođe je prekriven veoma moćnim žarnim ćelijama. Za razliku od nje, meduza Phacellophora camtschatica, nazvana morsko žumance, čiji prečnik iznosi šezdesetak centimetara, a pipci su joj dugački i do šest metara, ima tako slabe žarne ćelije da joj ribe i mali ljuskari često otimaju plen.

Svaki pipak meduze u proseku sadrži 750.000 žarnih ćelija u čijem je središtu neka vrsta kapsule pod pritiskom, sa dugačkim uvijenim vlaknom, potopljenim u otrov. Čim nešto dotakne samo jednu treplju na površini žarne ćelije, neuron koji upravlja njome šalje signal i on aktivira otvaranje kapsule. Istog trenutka, vlakno u kapsuli se ispavlja kao opruga i brzinom metka pogađa plen. Njegov vrh se duboko zabada u tkivo žrtve, a dlačice koje ga obavijaju celom dužinom doprinose da otrov efikasnije prodre u njeno telo. Ako je žrtva neka ribica, otrov je paralizuje blokirajući njene nervne centre i omogućuje meduzi da nesmetano uživa u plenu. Snaga ovog smrtonosnog mehanizma, jednog od najefikasnijih u životinjskom svetu, zavisi od broja žarnih ćelija. Ako samo jedan pipak dotakne telo žrtve, svaki kvadratni milimetar njene kože napadne oko 200 vlakana, a utrošene žarne ćelije meduza odmah nadoknadi novim.

Ozlede

U dodiru sa žarnom ćelijom osećate kao da ste opečeni. Ožareno mesto treba odmah oprati, ali nikako morskom vodom, kako biste odstranili sve žarne ćelije. Pošto meduza ima proteinski otrov, da biste ga neutralisali treba da zagrejete ozleđeno mesto i promenite kiselost kože. Kod blagih ozleda dobro je da na povređeno mesto odmah privijete topao pesak, a zatim ga isperete mlakom vodom i prekrijete gazom natopljenom u 50-procentni rastvor sirćeta i vode. Narednih dana ozleđeno mesto treba mazati kremama na bazi antihistaminika i kortikosteroida. U slučaju da je ozleda većih razmera, praćena povišenom temperaturom i otežanim disanjem, odmah se treba obratiti lekaru.

Razmnožavanje

Meduze su dupljari i pripadaju istoj grupi životinja kao i korali. Njihov reproduktivni ciklus sastoji se iz dve faze: polne i bespolne. Tokom prve, ženska meduza izbacuje jajašca koaj mužjak oplodi. Iz oplođenog jajašca razvija se larva koja se pričvrsti za dno i pretvara u polipa, nalik nekom cvetu. Tada počinje bespolna faza razmnožavanja. Polip se podeli ozlobađajući niz malih meduza koje u zrelom uzrastu ponovo počinju ciklus razmnožavanja.


Korist

Neke meduze, kao što je Aeljuorea victoria koja živi u dubinama Pacifika, mogu da budu korisne po zdravlje. Ova vrsta sadrži fluorescentni protein koji može da se koristi kao marker za otkrivanje deformacija unutar ćelija u ljudskom organizmu. Japanskom naučniku Osami Šimomuri koji je otkrio ovaj protein, 2008. godine dodeljena je Nobelova nagrada za hemiju.
Zov
 
Top