Šta je novo?

Međunarodno bankarstvo

Član
Učlanjen(a)
14.02.2010
Poruka
16
Uvod


Kada se radi o promenema na medjunarodnom nivou, relevantnim za ekspanziju medjunarodnih aktivnosti banaka, može se govoriti o’ sui generis’ regulaciji na medjunarodnom planu,koja je u funkciji globalizacije medjunarodnih finansijskih i bankarskih tržista. Sredinom 60-tih godina povećan je značaj medjunarodnih aktivnosti u poslovnoj strategiji razvojno orjentisanih banaka. Radi se o procesu internacionalizacije u bankarstvu koji je rezultat profitne motivnosti tržišno orjentisanih banaka , kojim je domaće tržište postalo preusko.

Medjunarodno bankarstvo sa svim svojim determinantama, kao deo opste svetske finansijske infrastructure, krajem 20 veka najzad
je pobedilo pogresno uvrezeno misljenje o neprofitabilnosti bankarskih institucija koje je vladalo u zemljama socijlistickog bloka, tako i u nas i otvorilo nam mogucnost siroke konzumacije suficitnih medjunarodnih
finansijskih resusursa, njihovog plasmana u privredni razvoj i izlaska
iz jednog teskog i bolnog tranzicionog ciklusa.
Medjunardne finansijske institucije su su ogromna sansa za nasu dugorocnu impementaciju kvalitetnih razvojnih programa i ulazak u
svet evropskih i interkontinentalnih integracija
Kompatibilni, pravno sigurni i ekonomski zdravo utemeljeni propisi nude pristup medjunarodnim centrima kapitala.










1. Interni faktori razvoja medjunarodnih
aktivnosti banaka



Težeći da maksimiraju profit kao sopstvenu funkciju cilja, početkom 60-tih godina nastaju promene u okviru nacionalnih bankarskih sistema koje su nužno dovele do povećanog značaja medjunarodnih finansijskih transakcija u poslovmoj politici većih banaka.


1.1.Koncetracija banaka

Najpre je uočen dugoročni trend koncetracija poslovnih banaka, koji je praćen sve većom difersivikacijom poslovnih jedinica i ostalih organizacionih delova u okviru složenih poslovnih bankarskih sistema. Proces integracije je heterogenog karaktera, jer se odigrava ne samo kod istorodnih banaka, već i izmadju različitih tipova banaka, kao i izmadju banaka i štedionica i nebankarskih finansijskih institucija. Može se reći da je proces integracije u savremenom bankarstvu uslovljen afirmacijom sve raznovrsnijih privrednih tokova , ekspazivnim razvojem medjunarodne trgovine, raznolikošću investicionih ulaganja, kao i povremenim inflacionim udarima. U takvim uslovima jedino snažne banakarske institucije mogu garantovati finansijsku sigurnost. Kindelberg nameće zaključak da je realna opcija integrisano jedinstveno svetsko tržište roba, usluga i kaptala sa jedinstvenim svetskim novcem, monetarnim institucijama i kordiniranom monetarnom politikom.
Kada je započeo proces koncetracije banaka, nastale krupne banke su ugrozile opstanak mnogih malih banaka, koje su se inače oslanjale na šaltersko poslovanje. Zbog toga je većina banaka pristupila formulisanju strategija medjusobnog integrisanja i preuzimanja.




1.2. Univerzijalizacija banaka

U nekim zemljama je početkom 80-tih godina započeo process univerzijalizacije banaka(SAD), dok u evropskim bankarskim sistemima ovaj proces je ubrzan. Došlo je do preorjentacije sa specijalizovane na univerzalnu banku.
Velike banke postaju univerzalne banke kod kojih nestaje strikno bilansno i funkcionalno razgraničenje izmedju komercijalnih banaka, koje kreiraju novac i štednih i drugih finansijskih institucija koje vrše distribuciju postojeće likvidnosti sistema. Zapravo, univerzalno koncipirana savremena poslovna banka vrši kratkoročno i dugoročno kreditiranje, kofinansiranje, potrošačko kreditiranje, finansiranje i promovisanje izvoznih aktivnosti, projektno finansiraje, naučno-stručne ekspertize, tehnološko-informativne funkcije, sve u cilju podizanja nivoa efikasnosti, uz mogućnost disperzije rizika i povećanja likvidnosti i sigurnosti. Osnovna karakeristika velikih univerzalnih banaka da im domaće tržište postaje preusko, s jedne strane i da im se smanjuju tradicionalne banakarsko-kreditne aktivnosti u korist novih oblika mobilizacije, plasmana i prometa novčanih sredstava, s druge strane.


1.3.Deregulacija nacionalnih bankarskih sistema

Postoje različita shvatanja o pojmu regulacija. Najpre, to je politika koja treba da ispravi propuste tržišta donošenjem i sprovodjenjem pravila koja ograničavaju ponašanje svih ili nekih učesnika na tržištu. Regulacija moze biti i odluka da se iz određenih razloga interveniše na tržištu. U osnovi regulacije je očekivanje da će se adekvatnim akcijama i korišćenju predvidjenih mera i instrumenata uticati na povećanje efekata u bankarstvu.
Formalna deregulacija u američkom bankarstvu započinje marta 1980. godine donošejem bankarskog akta DIMCA (deregulacija depozitnih institucija i Monetarnu kontrolni akt), kao i donošenjem Garn-St-Germain Akt (1982.).Suština ovih promena je deregulacija aktivne kamatne stope (Reg Q) i ukidanje seperacije bankarskih poslova na pojedine institucije. Došlo je do homogenizacije finansijske uslužne industrije i do opšte konkurencije bankarskih i nebankarskih finansijskih institucija. Može se reći da su prvi oblici medjunarodne aktivnosti banaka bili usvojeni pokušajem prevazilaženja domaćih rigidnih ograničenja u njihovom poslovanju, a sve u cilju maksimizacije profita.Otvaranjem procesa formalne deregulacije u okviru nacionalnih bankarskih sistema još više je ubrzana internacionalizacija bankarskih aktivnosti. Zbog medjusobne upućenosti i povezanosti svetskih finansijskih tržišta nastala je potreba specifične regulacije na internacionalnom nivou, o čemu će biti reči u okviru podtačke eksternih faktora.

1.4. Marketizacija bankarstva


Deregulacja u bankarstvu 80-tih godina dovela je do tada, do nevidjene konkurencije unutar industije finansijskih uslova i do tada tržišno orjentisane banke u novim uslovima su se potpuno okrenule tržištu. Došlo je do opšte marketezacije finansijskog sektora, čime je marketing strategija postala sastavni deo poslovne politike svake one banke koja računa na veći profit na poboljšanje kokurentske pozicije, a ponekat i na opstanak. Sve institucije finansijske usližne industrije povećavaju broj zaposlenih marketing specijalista, razvijaju marketing funkciju, kao i marketing organizacionu strukturu. Neke banke sprovode marketing kampanje, koje im omogućuju lidersku poziciju na nekom segmentu tržišta finansijskih usluga, kao što je dečja štednja, ili kreditiranje mladih bračnih parova.

1.5. Homogenizacija bankarskih institucija

Povezano s predhodnom tendencijom javlja se proces homogenizacije u bankarstvu. Bankarska uslužna industrijska revolucija postala deo šire finansijske uslužne industrije. Tradicionalne podele izmedju finansijskih institucija u pogledu vrste poslova i odvojenih tržišta relativiziraju se pod uticajem napred navedenih tendecija. Veliki lanci robnih kuća velike industrijske korporacije i njihove finansijske kompanije i osiguravajuća društva preobrazili su se u kompleksne finansijske institucije s pretenzijom da obuhvate celokupno finansijsko poslovanje svojih klijenata.

1.6. Sekjuritizacija u bankarstvu

Povezano sa homogenizacijom moze se razmatrati i sekjuritizacija u bankarstvu. Radi se o tome da su i pre zvanične deregulacije konverzijalne banke počele sa emitovanjem vrednosnih papira i pretvaranjem svojih zajmova u tržišne oblike , a to je u osnovi sekjuritizacije (securitzation).
Smanjuje se priliv finansijske štednje preko banaka i sve veća masa novčanog kapitala je izvan bankarske intermedijacije, a povećava se intermedijacija nebankarskih finansijskih institucija.





1.7. Prodor finansijskih konglomerata

Kao odgovor na dezintrmedijaciju banaka su izvršile protivudar, najpre u periodu regulacije širenjem vanbiilansnih stavki što im omugućava ponovni prodor u oblast direktnog finansiranja, a nakon deregulacije povećanim učešćem na tržištu hartija od vrednosti. Time se bankarstvo ponovo penje na lestvicu intermedijacije, čime se zapravo, odvija proces reintermedijacije u bankarstvu. U osnovi stvaranja konglomerata su velike prisilne ili dobrovojne integracije ili akvizicije. Organizaciona struktura je različita i moze obuhvatiti komercijalne banke itd.

1.8. Tehnologizacija bankarstva

1.8.1.Uloga I značaj tehnologije u bankarstvu

U bankarstvu razvijenih tržišnih privreda tehnička opremljenost je neophodan faktor svih finansijskih inovacija. Najznačajinija inovacija je otvaranje novih tržišta, što je omogućeno deregulacijom finansijskog poslovanja, tj. oslobadjanjem finansijskih tržišta od prevelike zakonske u državne kontrole. Postoji čudna veza izmedju finansija i tehnologije. Ima se utisak da finansijske ustanove trguju vremanom, odnosno troškovima i dobicima koje ono donosi. Moglo bi se reći da se sve više trguje buducnošću, jer finansijski posrednici pospešuju štednju, obezbedjuju od nezavisnosti, smanjuju rizik. Razvoj tehnologije i njena praktična primena, naročito telekomunikacijskih sistema, u znatnoj meri menja ambijent u kome posluju finansijske institucije, kao i oblike njihove aktivnosti , prostor za aktivnost nacionalnih i medjunarodnih tržišta kapitala. Opšti zahtev prema informacionoj tehnologiji je integralna obrada mnoštva informacija i sve brže i jeftinije obavljanje finansijskih transakcija.
U budućem periodu banke očekuju od informacione tehnologije da reši neke već ispoljene probleme.

1.8.2.Nacionalni i medjunarodni oblici elektronskog bankarstva

Primena savremene tennologije u bankama motivisana je potrebom vršenja sve većeg broja operacija, za što kraće vreme, uz što manje troškova, uz smanjenje učešća živog rada i sa visokim stepenom tačnosti. Elektronsko bankarstvo prestavlja najznačajniju finansijsku inovaciju, koja je omogućila informaciona kompjuterska tehnologija .Elektronsko bankarstvo predstavlja sistem elektronskog prenosa sredstava i automatizaciju bankarskog poslovanja. Dominanatan oblik elektronskog novca je elektronski transfer sredstava na tački prodaje (electonik funds transfer at point of sale, EFT\POS, pomoću instaliranih kompijuterskih terminala u velikim robnim kućama. Drugi oblik korišćenja elektronskog novca moguć je zahvaljujući instaliranim bankomatima (Automated Teller Machines- ATM).
Za integracioni uticaj elektronskog bankarstva na unutrašnjem planu karakterističan je slučaj SAD. Naime, sve veća upotreba ATM je ubrzavala inovacione procese u bankarstvu. Jedan vid elektronskog bankarstva svetskih razmera, koji je nastalo na tlu Evrope, s tendencijom širenja na ostale kontinente, jeste Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication –SWIFT.
SWIFT komunikaciona mreža sastoji se od dva operativna centra (Holandija i SAD ). Krajem 80-tih godina mreza SWIFT-a je počela da zastareva, a krajem 90-tih godina započeo je proces planske obnove sistema, čije je konačni cilj prelazak na tehnološki i funkcionalno efikasniji sistem SWIFT II. Danas SWIFT I i SWIFT II rade paralelno tako da banke učesnice neće primetiti konačni prelazak sa jednog na drugi sistem.


2. Eksterni faktori razvoja medjunarodnih aktivnosti banaka

2.1.Medjunarodna regulacija bankarskih aktivnosti

Medjunarodna regulacija bankarskih aktivnosti imala je za cilj harmonizaciju odnosa izmedju zemlje osnivača banaka i zemljama gde je osnovana banka, u pravcu izjednačavanja statusa inostranih banaka sa domaćim bankama, a time i ukidanja ranije diskriminacije inostranih banaka. Radi se o svojevrsnom procesu internacionalizacije kontrole u odnosu na medjunarodne bančane aktivnosti. Pri tome, finansijsku regulaciju u internacionalnim okvirima treba shvatiti u smislu otklanjanja elemenata konflikta koji mogu proizići iz različitog stepena deregulacije unutar pojedinih finansijskih sistema, što bi na svetskom nivou dovodilo do konflikta nacionalnih interesa.Tržišno orjentisani autori , osetljivi na kvalifikaciju, umesto medjunarodne regulacije koriste izraze kordinacija i konvergencija.
Cilj je da se na svetskom planu institucionalizuje standardno harmonično i stabilno funkcionisanja banaka u medjunarodnom finansijskom sistemu, minimizuje rizik i stvore jedinstveni uslovi kompetitivnosti.

2.2 Globalizacija finansijskih tržišta

2.2.1.Tokovi globalizacije finansijskih tržišta

Suština globalizacije finansijskog tržišta jeste denacionalizacija finansijskih transakcija, koje ne poznaju vremenske i prostorne barijere, jer se medjunarodne finansijske transakcije javljaju u vidu elektrinskog implusa, što znači da je brzina njihovog odvijanja jedino ograničena propusnom moći kompjutera.
S obzirom na ovu polaznu premisu, moguće je uočiti četiri perioda relevantnih za analizu globalizacije finansijskih tržišta. Prva faza započinje sredinom 6o-tih godina XX veka kad su nastale sledeće promene :
1. Formirane su ekonomske integracije izmedju homogenih grupacija zemalja ;
2.Ekspanzivno su se razvijali madjunarodni trgovinski odnosi;
3.U razvijenim trzisnim privredama krupne korporacije internacionalizaciju svoje poslovanje;
4.Relativiziraju se ograničenja u funkcionisanju medjunarodnog finansijskog sistema uz veću katalizatorsku ulogu medjunarodnih finansijskih organizacija.
Druga faza globalizacije se vezuje za 70- te godine tokom kojih su intenzivirani finansijski odnosi, naročito preko medjunarodnog bankarstva. Dok se treća vaza odvija 80-tih godinama. Prvo, eskalirao je problem prezaduženosti zemalja u razvoju (ZUR), drugo tada se intenziviraju procesi ka izgradnji evropskog monetarnog i finansijskog sistema (EMS). Treće formiraju se novi finansijski centri sveta(“azijski tigrovi”). Četvrta vaza globalizacije finansijskih tržišta započinje pocetkom 90-tih godina i može se reci da se i danas odvija. Nekadašnja EEZ je prerasla u Evropsku uniju s osnovnim ciljem da zemlje članice ostvare potpunu integraciju ekonomskih i finansijskih odnosa od 1999.godine na osnovu jedinstvene valute euro.

2.2.2. Karakteristike globalnog finansijskog tržišta

Do saznanja o osnovnim karakteristikama globalnog finansijskog tržišta može se doći analizom: 1.obima i strukture finansijskih resursa, 2.strukture učešća osnovnih grupacija zamalja na tržištu, 3.institucionalne i sektorske strukture 4.stepen povezanosti domaćih sa medjunarodnim trzistem (osmoza), 5. pozitivnih efekta rizika i kontrole.
Pod sektorskom strukturom globalnog finansijskog tržišta podrazumevaju se privredni sektori koji dominantno formiraju finansijske viškove, s jedne strane i sektori koji dominantno povlače sredstva sa globalnog tržišta, s druge strane. Medjunarodno finansijsko tržište je jedan od najvažnijih delova globalnog finansijskog sistema i funkcioniše na bazi kompleksnih relacija tržišnih snaga i mehanizama, regulativnih sistema država, monetarnih i finansijskih aranžmana nadnacionalnih institucija i aktivne uloge banaka i ostalih finansijskih subjekata.
Značajna karakteristika globalnog finansijskog tržišta jeste njegova povezanost sa domaćim finansijskim tržištima. Stepen njihove povezanosti je poznat kao “osmoza”, pri čemu se pod ovim pojmom podrazumeva fleksibilno i fluidno povezivanje složene i slojevite strukture tržišta.


2.2.3. Specifični aspekti globalizacije finansijskih tržišta

Globalizacija finansijskih tržišta je veoma dinamična jer se ogleda kako u ekspanzivnom rastu obima finansijskih resursa na finansijskim tržištima, tako i u realnom rastu, nakon sto se isključe efekti promene deviznih kurseva, dvostrukog računanja i delemičnog prekrivanja izmedju pojedinačnih tržišta. Prva i najznačajnija karakteristika globalizovanog finansijskog tržišta jeste progresivno širenje multinacionalnog bankarstva, što je posledica medjunarodnog poslovanja banaka. Za nivo globalizacije finansijskog tržišta naročito su bitni odnosi izmedju medjunarodnog društvenog proizvoda, medjunarodne trgovine i obima finansijskih transakcija. Najpre su zabeležene veće stope rasta medjunarodne trgovine(7%) u odnosu na stope rasta medjunarodnog društvenog proizvoda(5%). Navedena razlika u stopama imala je za posledicu veći porast tražnje za finansijskim resursima i plaćanjima u medjunarodnim okvirima.Time su nastale promene i u medjunarodnom poslovanju banaka, koje je pre toga bilo neposredno povezano sa trgovinskim medjunarodnim transakcijama. Treća karakteristika globalizovanog medjunarodnog bankarstva odnosi se na sve veće učešće tzv.automatskog tržišnog prelivanja finansijskih resursa medju zemljama u odnosu na klasične bankarske metode i instrumente.
Uvodjenjem tržišnih modela u prelivanju medjunarodnih finanijskih resursa, globalizaciji medjunarodnih finansijskih tržišta i medjunarodnog bankarstva doprineo je i opšti trend liberalizacije finansijskih i kapitalnih tokova izmedju zemalja. Značajna osobina globalizovnog finansijskog tržišta i medjunarodnog bankarstva jeste masovna primena sve savršenije informacione tehnologije, koja je omogućila integrisanje, evrovalutnog kreditnog i kapitalnog tržišta sa ostalim svetskim berzanskim organizacijama.
Da bi se očuvala stabilnost medjunarodnog bankarskog sistema i ograničili rizici izvršeno je nadnacionalno institucionalizovanje monitoringa i supervizorstva poslovanja banaka na madjunarodnom finansijskom tržištu, zatim izvršena je harmonizacija poslovne politike i unifikacija bankarskih bilansa i finansijskih izveštaja.
Veoma značajan faktor globalizacije finansijskog tržišta bilo je finansijsko integrisanje zemalja nekadašnje Evropske ekonomske zajednice u okviru Evropske unije, gde su garantovane slobode kretanja kapitala, pruzanja finansijskih usluga i formiranja finansijskih institucija.

3.Indikatori ekspanzije medjunarodnog bankarstva

Za procenu stepena ekspanzije medjunarodnog bankarstva postoje dva pristupa: institucionalni i funkcionalni. Institucionalni pristup podrazumeva analizu institucionalne strukture i mreže banaka na svetskom finansijskom tržištu. Funkcionalni pristup se zasniva na analizi bilansnih pokazatelja obima i strukture prelivanja finansijskih resursa na medjunarodnom trzistu.

3.1. Institucionalni pristup

Imajuci u vidu institucionalni pristup, može se uočiti izražena tendencija širenja medjunarodnne mreže institucija za preusmeravanje finansijskih resursa. Ovaj oblik ekspanzije je dominirao u početnom periodu medjunarodne ekspanzije banaka i smatra se klasičnim oblikom ekspanzije.Usled veće primene sve savršenije informacione tehnologije u bankarstvu ,klasični razvoj mreže banaka dolazi u drugi plan. Naime, relativizira se značaj formiranja banaka i njihovih organizacionih delova u inostranstvu, uz istovremeno uvodjenje elektronskog i kompijuterskog bankarstva. Time se menjaju klasični obrasci poslovanja medjunarodnih banaka, uz standardizaciju i drastično smanjenje troškova medjunarodnih bankarskih transakcija koje se zasnivaju na potpunoj kompjuterizaciji transfera finansijskih resursa izmedju zemalja.


3.2.Funkcionalni pristup

Kod funkcionalnog pristupa razmere ekspenzije se sagledavaju na osnovu analiza bilansnih pokazatelja obima i strukture prelivanja finansijskih resursa na tržištu, kao sto su: 1.bruto medjunarodne obaveze banaka, 2. bruto medjunarodni plasmani, 3.neto bankarski krediti na medjunaronom trzistu, 4. neto obim Evrovalutnog tržišta. Prva dva indikatora su zasnovana na bruto metodologiji, koja se zasniva na dvostrukom evidentiranju i redepozitiranju. Kao globalni pokazatelj ekspanzije medjunarodnog banakarstva koriste se stope učešća inostranih aktiva i pasiva u ukupnoj aktivi i pasivi banaka na globalnom finansijskom tržištu. Podaci pokazuju da se ovaj indikator kreće na nivo od 24- 26% ukupne aktive i pasive, uz istovremeno dinamične stope rasta medjunarodne aktive i pasive banaka na prosečnom godišnjem nivou od 27 – 28%.

4.Razvoj bankarskih aktivnosti od “bankarstva na malo”i “bankarstva na veliko” do “medjunarodnog bankarstva”

Osnovu za razvoj medjunarodnih aktivnosti banaka prestavljaju “bankarstvo na malo”( “retail banking”) i “bankarstvo na veliko” (“wholesale banking”).


4.1. Bankarstvo na malo

Bankarstvo na malo se odlikuje mnoštvom transakcija male pojedinačne vrednosti, kako na strani aktive, tako na strani pasive. Pod pretpostavkom da postoje potpune i pravovremene informacije, finansijski suficitni transaktori kao zajmodavci bi držali hartije od vrednosti koje izdaju finansijski deficitni transaktori, kao zajmoprimci. S obzirom da to najčešće nije slučaj, finansijski suficitni transaktori daju prednost držanju potraživanja od finansijskih posrednika, prenoseći im ovlašćenja da u njihovo ime donose odluke o plasmanu njihove štednje u različite svrhe.
Mikro i makro ekonomski efekti asimetričnosti informacija, s jedne strane i katalizatorska uloga banaka u prikupljanju, obradi i u ravnomernom transferisanju informacija i investitorima i finansijski suficitnim transaktorima s druge strane.
Ekonomija u obimu u bankarstvu na malo se postiže preko različitih organizacionih formi. Na primer, ekonomija obima u bankarstvu na malo u evropskim zemaljma ostvaruju se preko manjeg broja većih banaka koje imaju mnoštvo filijala,što im omogućuje dominaciju u platnom prometu.Za razliku od toga , u SAD ne postoje banke sa filijalama, zbog čega se ekonomija obima postiže preko razvoja medjubankarskih aražmana.

4.2. Bankarstvo na veliko

U okviru bankarstva na veliko banke imaju veliki broj komitenata, kao sto su multinacionalne kompanije,vlada i drzavna preduzeca.Naime, banke na veliko stvaraju likvidnost time sto vecina ulagaca obezbecuju sigurnost da se ulozi mogu povuci uz najavu na kratak rok, uprkos tome sto drze sredstva koje dospevaju mnogo kasnije.Banke na veliko se obezbedjuju od rizika nelikvidnosti primenom principa “uskladjivanja”.Kod banaka na veliko problem je i kako diversifikovati rizik od gubitka na velike zajmove tj. kako otkloniti rizik svojih bilansnih računa.
Ipak,smatra se da su banke i druge finansijske institucije efikasniji organizatori disperzije rizika, tj.da to obavljaju efikasnije i uz manje troškova.

4.3.Medjunarodno bankarstvo

Kao i svaka druga banka, tako i medjunarodne banke mobilišu slobodna sredstva pretežno na kratkoročnoj osnovi,da bi ih transferisale u vidu zajmova na drugim mestima i u drugim valutama,često i na mnogo duže rokove.Ono što je zajedničko za bankarstvo na malo, bankarstvo na veliko i medjunarodno bankarstvu to je da obezbedjuju ulagačima da se ulozi mogu povuci uz najavu na kratak rok i u punoj vrednosti. I kod medjunarodnih banaka postoji princip da se veliki rizici mogu pokriti lakše i jeftinije kada ih snose mnogo nezavisnih nosilaca rizika. Medjunarodne banke su prve primenile sada vec univerzalne aranžmane kojima se rizici od kamatnih stopa u potpunosti transferišu na teret zajmoprimaca i to na dan potraživanja zajma (“rool-over date”). Medjunarodno bankarstvo težilo je grupisanju rizika na bazi procene rizika od strane centralnih banaka i specijalizovanih agencija.Uporedo sa rastom uočenog kreditnog rizika, mnoge banke, naročito u SAD, smanjile su nivo svojih medjubankarskih aktivnosti, uz pažljivu kontrolu.


R E Z I M E

Jedno izuzetno turbulentno vreme, vreme koje nam je doneo 20 – i vek je za nama, desile su se ogromne promene na geografsko političkom, ekonomskom i socijalno kulturnom planu ,strašna razaranja, ljudske žrtve,materijalne štete bile su epilog 2 balkananska, 2 svetska i niz lokalnih, ogranicenih ratova na raznim meridijanima ove nam zasad jedine planete. Porazno iskustvo nateralo je svet da krene u drugom pravcu.Krenulo se u izgradnju svetskog mira i demokratije, u evropske i interkontinentalne integracije u medjunarodne i medjudržavne poslovne ugovore u interesu dobre saradnje na nacionalnom i internacionalnom planu u cilju ekonomskog i društvenog razvoja. Svet je postao bliži, interes je ujedinio suprotnosti i globalizovao njegove potrebe. Primarni ekonomski interes kreirao mnoge medjunarodne institucije, asocijacije,unije i otvorio nove pespektive ljudsakog progresa. Kapital u svom imanentnom kretanju i razvoju izlazeći iz nacionalnih granica bogatih zemalja institualizovao je medjunarodno bankarstvo sa ciljem plasmana finansijskih resursa na prostorima na kojima je on potreban i na kijima će ostvariti svoju osnovnu funkciju a to je profit.

PROFIT I SAMO PROFIT JE OSNOVNA FUNKCIJA KAPITALA, NJEGOVA INICIJACIJA, NJEGOVO FLUKTUIRANJE I NJEGOVO KRAJNJE VALORIZOVANJE.



LITERATURA

1. MONETARNE FINANSIJE Prof.dr. Melenko Dželetović FABUS 2008 god.
2. GLOBALNO BANKARSTVO Dr.Aleksandar Gračanac FABUS
3. MEĐUNARODNE FINANSIJE Dr.Kostadin Pušara Megatrejd 2003 god.
4. BANKARSTVO Dr. Borko Ž.Krstić Ekonomski fakultet u Nišu 2003 god.
 
Top