- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Mediji u najgoroj situaciji od 2000. godine
Izvor:
Mondo.rs
Situacija u medijima u Srbiji najgora je od 2000. godine pokazuju rezultati indeksa održivosti medija, koji u osamdeset zemlja meri nevladina organizacija IREX promedia.
Indeks održivosti medija (MSI - media sustainability index) za 2011. godinu, na osnovu
ocena koje su o pet parametara davali poznavaoci medijske scene u Srbiji, pokazuje da je održivost medija na nivou na kojem je bila 2001. godine.
Organizator MSI sesije Goran Cetinić precizirao je da su, kao i proteklih godina, ocenama od nula do četiri vrednovani sloboda govora, profesionani standardi, pluralnost izbora, poslovanje medija i kvalitet medijskih institucija.
Srbija je prilikom prvog merenja, pre 11 godina, imala srednju ocenu 1,86 a danas je na gotovo istom nivou sa srednjom ocenom 1,9, i od nje se u regionu lošije kotiraju samo Makedonija i BiH.
"Dugoročni trendovi ukazuju da demokratske promene nisu poboljšale medijski sektor, a razlog je prevelika politiziranost sektora, prejak uticaj politike na uređivačku
politiku, preslab otpor novinara, izbegavanje politike da uredi medijski prostor", rekao
je Cetinić.
Prema njegovim rečima, politiziranost medija postala je srpska paradigma i ne može se pripisati nijednoj partiji ponaosob.
Maksimalni MSI je, kako je podsetio, u Srbiji zabeležen 2003. godine i bio je 2,52, ali
je, kako je ocenio, posle konsolidovanja demokratske vlasti država pojačala pritisak na
medije, što se drastično odrazilo na njihovu održivost.
Kada je reč o situaciji u 2011. sve zemlje reiona su postigle napredak u slobodi govora i Srbija je trenutno ocenjena dvojkom, profesionalnost novinarstva ocenjeno je indeksom 1,72, pluralnost izvora 2,93 (po čemu je Srbja najbolje kotirana u regionu), u uslovima za poslovanje medija i kvalitetu medijskih institucija Srbija stagnira 11 godina, sa ocenama 1,71 odnosno 2,17.
Koordinator programa Dragan Kremer precizirao je da se, za razliku od nekih prethodnih godina, rezultati sličnih istraživanja ove godine podudaraju, što ne ostavlja nikakav prostor za sumnju u ozbiljnost položaja u kojem se srpski mediji danas nalaze.
On je, stavljajući fokus na pitanje brojnosti izvora, koja je u Srbiji najveća u regionu, upozorio da visoka ocena u tom segmentu ne svedoči i kvalitativno o situaciji, budući da ima mnogo kanala informisanja, ali nedovoljno različitih mišljenja.
Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović je, kada je reč o slobodi govora i profesionlizmu novinara, knstatovala da su srpski mediji ušli u "pakleni krug", kada je profesija, zbog sve češće samocenzure, izgubila podršku javnosti.
"Kreću udari na slobodu medija, zastrašivanje novinara, a novinari na to reaguju samocenzurom, pokazuju da ih je moguće zastražiti. Ako se pokaže da nije dobro za vašu karijeru da postavljate previše pitanja i tražite informacije koje nisu po volji ljudima na vlasti onda se javlja samocenzura", objasnila je Smajlović, koja je upozorila da je prioritet medija u demokratskom društvu da otkriju ono što demokratske vlasti nastoje da sakriju derogirajući na taj način sam demokratski sistem.
Ona ne očekuje da će nova vlada shvatiti lekciju i da će se stvari promeniti nabolje, tako da novinari sami moraju da se izbore za integritet svoje profesije, koristeći sve dostupne instrumente, uključujući obraćanje međunardnim institucijama.
Potpedsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Dragan Janjić je, govoreći o ekonomiji medija i aktivnosti medijskih institucija, konstatovao da je postavljen sistem u kojem je tržište deformisano tako da nema zdrave konkurencije.
"Sada smo u situaciji da je uticaj novca koji dolazi iz budžeta prenaglašen i ne služi da se podstakne informisanje građana već potrebama raznih centara moći", smatra Janjić, i upozorava da pritisci na medije nisu samo incident već da je napravljen sistem uticaja države i interesnih krugova na medije.
Još jednu prepreku ekonomskom i kvalitativnom razvoju medija u Srbiji Janjić vidi u tabloidizaciji, ocenjujući da su mediji sami doveli društvenu potrebu za jednom industrijom na veoma nizak nivo.
Izvor:
Mondo.rs
Situacija u medijima u Srbiji najgora je od 2000. godine pokazuju rezultati indeksa održivosti medija, koji u osamdeset zemlja meri nevladina organizacija IREX promedia.
Indeks održivosti medija (MSI - media sustainability index) za 2011. godinu, na osnovu
ocena koje su o pet parametara davali poznavaoci medijske scene u Srbiji, pokazuje da je održivost medija na nivou na kojem je bila 2001. godine.
Organizator MSI sesije Goran Cetinić precizirao je da su, kao i proteklih godina, ocenama od nula do četiri vrednovani sloboda govora, profesionani standardi, pluralnost izbora, poslovanje medija i kvalitet medijskih institucija.
Srbija je prilikom prvog merenja, pre 11 godina, imala srednju ocenu 1,86 a danas je na gotovo istom nivou sa srednjom ocenom 1,9, i od nje se u regionu lošije kotiraju samo Makedonija i BiH.
"Dugoročni trendovi ukazuju da demokratske promene nisu poboljšale medijski sektor, a razlog je prevelika politiziranost sektora, prejak uticaj politike na uređivačku
politiku, preslab otpor novinara, izbegavanje politike da uredi medijski prostor", rekao
je Cetinić.
Prema njegovim rečima, politiziranost medija postala je srpska paradigma i ne može se pripisati nijednoj partiji ponaosob.
Maksimalni MSI je, kako je podsetio, u Srbiji zabeležen 2003. godine i bio je 2,52, ali
je, kako je ocenio, posle konsolidovanja demokratske vlasti država pojačala pritisak na
medije, što se drastično odrazilo na njihovu održivost.
Kada je reč o situaciji u 2011. sve zemlje reiona su postigle napredak u slobodi govora i Srbija je trenutno ocenjena dvojkom, profesionalnost novinarstva ocenjeno je indeksom 1,72, pluralnost izvora 2,93 (po čemu je Srbja najbolje kotirana u regionu), u uslovima za poslovanje medija i kvalitetu medijskih institucija Srbija stagnira 11 godina, sa ocenama 1,71 odnosno 2,17.
Koordinator programa Dragan Kremer precizirao je da se, za razliku od nekih prethodnih godina, rezultati sličnih istraživanja ove godine podudaraju, što ne ostavlja nikakav prostor za sumnju u ozbiljnost položaja u kojem se srpski mediji danas nalaze.
On je, stavljajući fokus na pitanje brojnosti izvora, koja je u Srbiji najveća u regionu, upozorio da visoka ocena u tom segmentu ne svedoči i kvalitativno o situaciji, budući da ima mnogo kanala informisanja, ali nedovoljno različitih mišljenja.
Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović je, kada je reč o slobodi govora i profesionlizmu novinara, knstatovala da su srpski mediji ušli u "pakleni krug", kada je profesija, zbog sve češće samocenzure, izgubila podršku javnosti.
"Kreću udari na slobodu medija, zastrašivanje novinara, a novinari na to reaguju samocenzurom, pokazuju da ih je moguće zastražiti. Ako se pokaže da nije dobro za vašu karijeru da postavljate previše pitanja i tražite informacije koje nisu po volji ljudima na vlasti onda se javlja samocenzura", objasnila je Smajlović, koja je upozorila da je prioritet medija u demokratskom društvu da otkriju ono što demokratske vlasti nastoje da sakriju derogirajući na taj način sam demokratski sistem.
Ona ne očekuje da će nova vlada shvatiti lekciju i da će se stvari promeniti nabolje, tako da novinari sami moraju da se izbore za integritet svoje profesije, koristeći sve dostupne instrumente, uključujući obraćanje međunardnim institucijama.
Potpedsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Dragan Janjić je, govoreći o ekonomiji medija i aktivnosti medijskih institucija, konstatovao da je postavljen sistem u kojem je tržište deformisano tako da nema zdrave konkurencije.
"Sada smo u situaciji da je uticaj novca koji dolazi iz budžeta prenaglašen i ne služi da se podstakne informisanje građana već potrebama raznih centara moći", smatra Janjić, i upozorava da pritisci na medije nisu samo incident već da je napravljen sistem uticaja države i interesnih krugova na medije.
Još jednu prepreku ekonomskom i kvalitativnom razvoju medija u Srbiji Janjić vidi u tabloidizaciji, ocenjujući da su mediji sami doveli društvenu potrebu za jednom industrijom na veoma nizak nivo.