UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.513
Matura, greška ili bubanje: Da li treba priznati pogrešno?
Beograd -- Mala matura i ove godine traje duže od tri dana - sada zbog četvrtog pitanja na kombinovanom testu i pogrešnog odgovora za koji su mnogi mislili da je tačan.
IZVOR: B92
U spornom zadatku se od osmaka tražilo da prepoznaju na kojoj od četiri slike su otpornici vezani paralelnom vezom, ali su neki đaci su zaokruživali dva ponuđena odgovora, jer se oni nalaze u rešenjima sličnog zadatka iz pripremne zbirke. Problem je što je jedan od njih netačan, odnosno pogrešno je prikazan zbog tehničke greške.
Kako kažu nadležni, za đake koji su učili sa razumevanjem, zadatak i rešenje su prilično jasni (u ovom slučaju je pod 4), a problem se javio kod đaka koji su samo "nabubali" odgovore.
Ipak, to nije sprečilo, kako mediji navode, da dođe do bure nezadovoljstva i velikog broja žalbi roditelja, koji traže da se njihovoj deci priznaju pogrešni odgovori i dodele bodovi na kombinovanom testu.
"Zadatak je na mestu i ima svoje tačno rešenje koje se vrednuje. Deca nisu učila kako da rade zadatke, već su ih pamtili i to je njihova greška", kaže za B92.net Dragana Stanojević, rukovodilac Centra za ispitivanje u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Odgovornost svakako leži i na onima koji su objavili zbirku u kojoj se nalazi rešenje koje nije ispravno, bez obzira na to što je u pitanju tehnička greška i što se jedna linija ne vidi zbog greške u pripremi za štampu.
"Reč je o jedinoj tehničkoj grešci u celoj zbirci", kaže Stanojevićeva.
Kako je rekla za "Danas", slučaj "jesete neprijatan, ali se "fizika uči u školi, ne samo iz zbirki".
Ipak, ovaj slučaj upućuje na mnogo važnija pitanja, koja prate srpsku prosvetu godinama - a to je kako da se deca snađu u sistemu koji proizvodi ovakve greške i otpisuje ih kao "jedini izuzetak", ali i u sistemu u kome su deca naučena, naviknuta ili ohrabrena na "bubanje" bez razumevanja.
Da stvar bude još komplikovanija, sada đaci i iz medija dobijaju signale da bi trebalo da im se priznaju pogrešni odgovori, čime se posredno daje "zeleno svetlo za bubanje".
Psiholog Aleksandar Dimitrijević za B92.net kaže da je učenje napamet obično neophodna faza učenja, ali da ono mora biti praćeno razumevanjem i primenom da bi imalo smisla.
"Zbog toga testiranja poput PISA-e, koja proveravaju sposobnost za primenu znanja u realnim situacijama, jedina daju realnu sliku o znanju učenika. Poznato je, nažalost, da se na njima nijednom nismo proslavili", kaže Dimitrijević.
On ističe da je za decu je najvažnije da dobijaju jasne, dosledne i nedvosmislene poruke i da se "pravila ne menjaju usred utakmice".
"Obrazovne institucije bi trebalo da objave ova pravila unapred i onda ih se dosledno pridržavaju. Među njima bi, po mom mišljenju, trebalo da bude i pravilo da 'bubanje nije dovoljno'", navodi sagovornik B92.
Dimitrijević kaže da roditelji pokušavaju da se snađu u haotičnoj situaciji i da postoji i strepnja i odgovornost za budućnost njihove dece.
"Pretpostavljam da mnogi ne bi podržali upuživanje ovakvih žalbi u nekom opštem slučaju, ali verovatno to sada čine iz brige za svoju decu. Nažalost, ako decu ne nauče da je važno moći primeniti znanje na rešavanje problema, deca neće od školovanja dobiti ono najvažnije", smatra Dimitrijević.
Međutim, on kaže da odgovornost nije samo na roditeljima i deci.
"Ovu poruku i sami roditelji treba prethodno da dobiju od Ministarstva prosvete, pošto je jasno da se trenutno diplome i poslovi dobijaju ne samo bez razumevanja, već i bez znanja", kaže on.
Beograd -- Mala matura i ove godine traje duže od tri dana - sada zbog četvrtog pitanja na kombinovanom testu i pogrešnog odgovora za koji su mnogi mislili da je tačan.
IZVOR: B92
Kako kažu nadležni, za đake koji su učili sa razumevanjem, zadatak i rešenje su prilično jasni (u ovom slučaju je pod 4), a problem se javio kod đaka koji su samo "nabubali" odgovore.
Ipak, to nije sprečilo, kako mediji navode, da dođe do bure nezadovoljstva i velikog broja žalbi roditelja, koji traže da se njihovoj deci priznaju pogrešni odgovori i dodele bodovi na kombinovanom testu.
"Zadatak je na mestu i ima svoje tačno rešenje koje se vrednuje. Deca nisu učila kako da rade zadatke, već su ih pamtili i to je njihova greška", kaže za B92.net Dragana Stanojević, rukovodilac Centra za ispitivanje u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Odgovornost svakako leži i na onima koji su objavili zbirku u kojoj se nalazi rešenje koje nije ispravno, bez obzira na to što je u pitanju tehnička greška i što se jedna linija ne vidi zbog greške u pripremi za štampu.
"Reč je o jedinoj tehničkoj grešci u celoj zbirci", kaže Stanojevićeva.
Kako je rekla za "Danas", slučaj "jesete neprijatan, ali se "fizika uči u školi, ne samo iz zbirki".
Ipak, ovaj slučaj upućuje na mnogo važnija pitanja, koja prate srpsku prosvetu godinama - a to je kako da se deca snađu u sistemu koji proizvodi ovakve greške i otpisuje ih kao "jedini izuzetak", ali i u sistemu u kome su deca naučena, naviknuta ili ohrabrena na "bubanje" bez razumevanja.
Da stvar bude još komplikovanija, sada đaci i iz medija dobijaju signale da bi trebalo da im se priznaju pogrešni odgovori, čime se posredno daje "zeleno svetlo za bubanje".
Psiholog Aleksandar Dimitrijević za B92.net kaže da je učenje napamet obično neophodna faza učenja, ali da ono mora biti praćeno razumevanjem i primenom da bi imalo smisla.
"Zbog toga testiranja poput PISA-e, koja proveravaju sposobnost za primenu znanja u realnim situacijama, jedina daju realnu sliku o znanju učenika. Poznato je, nažalost, da se na njima nijednom nismo proslavili", kaže Dimitrijević.
On ističe da je za decu je najvažnije da dobijaju jasne, dosledne i nedvosmislene poruke i da se "pravila ne menjaju usred utakmice".
"Obrazovne institucije bi trebalo da objave ova pravila unapred i onda ih se dosledno pridržavaju. Među njima bi, po mom mišljenju, trebalo da bude i pravilo da 'bubanje nije dovoljno'", navodi sagovornik B92.
Dimitrijević kaže da roditelji pokušavaju da se snađu u haotičnoj situaciji i da postoji i strepnja i odgovornost za budućnost njihove dece.
"Pretpostavljam da mnogi ne bi podržali upuživanje ovakvih žalbi u nekom opštem slučaju, ali verovatno to sada čine iz brige za svoju decu. Nažalost, ako decu ne nauče da je važno moći primeniti znanje na rešavanje problema, deca neće od školovanja dobiti ono najvažnije", smatra Dimitrijević.
Međutim, on kaže da odgovornost nije samo na roditeljima i deci.
"Ovu poruku i sami roditelji treba prethodno da dobiju od Ministarstva prosvete, pošto je jasno da se trenutno diplome i poslovi dobijaju ne samo bez razumevanja, već i bez znanja", kaže on.
