Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Matrijarhat ponovo na sceni
U sve većem broju država sveta žene se nalaze na vrhu. One su “vladari” Finske, a klubu će se, posle Australije, priključiti i Slovačka.
AUSTRALIJA je, prvi put u istoriji, dobila ženu za premijera nakon što je vladajuća Radnička partija smenila dosadašnjeg predsednika vlade Kevina Rada i izabrala njegovu zamenicu Džuliju Gilard. Premijerka će voditi zemlju do novih izbora, koji bi trebalo da budu održani za nekoliko meseci. Džulija Gilard je, takođe, iz Radničke partije.
Žene su pre nekoliko dana postale i “vladari” Finske, a ženskom klubu će se, po svemu sudeći, priključiti i Slovačka, gde će najverovatnije žena postati premijer.
Finska već desetak godina ima predsednicu Tarju Halonen, a nedavno je Nacionalna skupština izabrala Mari Kivinijemi za novu premijerku. To u praksi znači da žene drže dve najznačajnije političke funkcije u ovoj zemlji.
Treba dodati i da u finskom parlamentu žene drže, za Balkan neverovatnih, 42 odsto zastupničkih mesta. Ni to nije kraj. U novoj vladi većinu ministarskih fotelja dobiće pripadnice lepšeg pola, zbog čega nije preterano reći da se u Finsku vratio izvorni matrijarhat.
Vrlo privlačna Mari Kivinijemi (41) već je više godina vrlo uticajna u finskoj politici. Do najnovijeg imenovanja bila je ministar javne uprave i lokalne samouprave. Dugogodišnji je član Stranke centra, na čije je čelo nedavno došla. U politici je, međutim, odavno, još od studentskih dana. Prvi put se, doduše neuspešno, kandidovala za Skupštinu sa svega 23 godine, dok je u 27. postala poslanik. Rođena je u ruralnom delu Finske, u dobrostojećoj familiji koja se bavila uzgajanjem živine.
Udata je za biznismena Juhu Mikaela Louhivuorija, sa kojim ima dvoje dece. Uz finski, govori i engleski i švedski. Svira klavir i flautu, a u slobodno vreme trči i skija.
Mari Kivinijemi čeka težak zadatak, jer njena stranka godinu dana uoči izbora u ispitivanjima javnoga mnjenja zaostaje za konzervativcima, svojim manjinskim partnerima u vladi, ali i opozicionim socijaldemokratama.
Da li je u pitanju slučajnost ili su glasači u svetu počeli više da prihvataju žene kao lidere?
Podsetimo, Nemica Angela Merkel je postala prva žena kancelar u Nemačkoj. Ubrzo potom, januara 2006, bivša politička zatvorenica i samohrana majka Mišel Bašele izabrana je za predsednicu Čilea. A pre toga, bivša liberijska ministarka finansija Ejlin Džonson Sirli, postala je prva žena šef neke afričke države.
Bivša demokratska članica američkog Kongresa, Džeraldin Feraro, dugogodišnja prijateljica nove liberijske predsednice, kaže da su žene prešle dug put od 1984. godine, kada je ona postala prva članica velike političke stranke koja se kandidovala za potpredsednika SAD:
- Ejlin je trebalo 21 ili 22 godine da stigne do predsedničkog položaja, što nije bilo lako. Napredak je značajan, ali izbor jedne žene na čitavom afričkom kontinentu još ne predstavlja preokret.
Prema kolumbijskoj aktivistkinji za ženska prava Luz Pijedad Kalseido, glasači širom sveta sve više se okreću ženama zbog njihove sposobnosti da sklapaju sporazume i pronalaze dodirne tačke.
- Ako ne uključimo žene u taj proces, nećemo moći da obnovimo svoje zemlje. Iz jednostavnog razloga jer su žene spremnije i obučenije za saosećanje sa ljudskim potrebama.
I DALJE MANJINA
AMERIKANCI smatraju da bi neka žena uskoro mogla da se kandiduje za predsednika. Prema nedavnoj anketi, 70 odsto smatra da bi glasali za ženu predsednika. Ali, u svetu su žene i dalje manjina na najvišim položajima. Prema Ujedinjenim nacijama, od 193 zemlje, žene predvode samo 15.
Vladimir Matevski, Večernje novosti 26. jun 2010.
U sve većem broju država sveta žene se nalaze na vrhu. One su “vladari” Finske, a klubu će se, posle Australije, priključiti i Slovačka.
AUSTRALIJA je, prvi put u istoriji, dobila ženu za premijera nakon što je vladajuća Radnička partija smenila dosadašnjeg predsednika vlade Kevina Rada i izabrala njegovu zamenicu Džuliju Gilard. Premijerka će voditi zemlju do novih izbora, koji bi trebalo da budu održani za nekoliko meseci. Džulija Gilard je, takođe, iz Radničke partije.
Žene su pre nekoliko dana postale i “vladari” Finske, a ženskom klubu će se, po svemu sudeći, priključiti i Slovačka, gde će najverovatnije žena postati premijer.
Finska već desetak godina ima predsednicu Tarju Halonen, a nedavno je Nacionalna skupština izabrala Mari Kivinijemi za novu premijerku. To u praksi znači da žene drže dve najznačajnije političke funkcije u ovoj zemlji.
Treba dodati i da u finskom parlamentu žene drže, za Balkan neverovatnih, 42 odsto zastupničkih mesta. Ni to nije kraj. U novoj vladi većinu ministarskih fotelja dobiće pripadnice lepšeg pola, zbog čega nije preterano reći da se u Finsku vratio izvorni matrijarhat.
Vrlo privlačna Mari Kivinijemi (41) već je više godina vrlo uticajna u finskoj politici. Do najnovijeg imenovanja bila je ministar javne uprave i lokalne samouprave. Dugogodišnji je član Stranke centra, na čije je čelo nedavno došla. U politici je, međutim, odavno, još od studentskih dana. Prvi put se, doduše neuspešno, kandidovala za Skupštinu sa svega 23 godine, dok je u 27. postala poslanik. Rođena je u ruralnom delu Finske, u dobrostojećoj familiji koja se bavila uzgajanjem živine.
Udata je za biznismena Juhu Mikaela Louhivuorija, sa kojim ima dvoje dece. Uz finski, govori i engleski i švedski. Svira klavir i flautu, a u slobodno vreme trči i skija.
Mari Kivinijemi čeka težak zadatak, jer njena stranka godinu dana uoči izbora u ispitivanjima javnoga mnjenja zaostaje za konzervativcima, svojim manjinskim partnerima u vladi, ali i opozicionim socijaldemokratama.
Da li je u pitanju slučajnost ili su glasači u svetu počeli više da prihvataju žene kao lidere?
Podsetimo, Nemica Angela Merkel je postala prva žena kancelar u Nemačkoj. Ubrzo potom, januara 2006, bivša politička zatvorenica i samohrana majka Mišel Bašele izabrana je za predsednicu Čilea. A pre toga, bivša liberijska ministarka finansija Ejlin Džonson Sirli, postala je prva žena šef neke afričke države.
Bivša demokratska članica američkog Kongresa, Džeraldin Feraro, dugogodišnja prijateljica nove liberijske predsednice, kaže da su žene prešle dug put od 1984. godine, kada je ona postala prva članica velike političke stranke koja se kandidovala za potpredsednika SAD:
- Ejlin je trebalo 21 ili 22 godine da stigne do predsedničkog položaja, što nije bilo lako. Napredak je značajan, ali izbor jedne žene na čitavom afričkom kontinentu još ne predstavlja preokret.
Prema kolumbijskoj aktivistkinji za ženska prava Luz Pijedad Kalseido, glasači širom sveta sve više se okreću ženama zbog njihove sposobnosti da sklapaju sporazume i pronalaze dodirne tačke.
- Ako ne uključimo žene u taj proces, nećemo moći da obnovimo svoje zemlje. Iz jednostavnog razloga jer su žene spremnije i obučenije za saosećanje sa ljudskim potrebama.
I DALJE MANJINA
AMERIKANCI smatraju da bi neka žena uskoro mogla da se kandiduje za predsednika. Prema nedavnoj anketi, 70 odsto smatra da bi glasali za ženu predsednika. Ali, u svetu su žene i dalje manjina na najvišim položajima. Prema Ujedinjenim nacijama, od 193 zemlje, žene predvode samo 15.
Vladimir Matevski, Večernje novosti 26. jun 2010.
