E natera me da trazim knjigu…Evo, pogledaj sta o masonima kaze Dejan Lukovic, u knizi “Verske sekte – prirucnik za samoodbranu”.Cak sam ti i stranu nasla, citaj redom od 126…
http://www.4shared.com/file/109807265/236cc33/Zoran_Lukovic_-_Verske_sekte_-.html?s=1
СИНКРЕТИСТИЧКЕ СЕКТЕ
Увод
Синкретизам је религијски правац, обележје или опредељење, које обухвата више званичних
религија или верских традиција у себи, а такоће може да подразумева комбинацију више религија са
окултизмом и магијом. Секте, то јест групе, удружења, друштва или како већ себе зову, о којима ће
бити речи у овом поглављу, управо су мешавина више религијских учења фрагментарно извучених и
укомпонованих у званичну доктрину секте, са одрећеним посебностима карактеристичним негде за
оснивача, негде за легенду, негде за воћу (гуруа, пророка, месију), а негде за учење, и друго.
Морам признати да ми није било лако подвести их под горњи наслов. Међусобно их поредећи, уочио
сам да поједине религије имају различит значај у свакој од њих. Негде преовлаћује хришћански
елеменат, негде хиндуистички, негде магијски, а код свих се у последње време уочавају нескривене
комерцијалне и политичке претензије. Управо та глобално-политичка, наднационално-ауторитивна и
комерцијална стратегија која је присутна у свакој овој групацији и која се претенциозно и упорно
намеће околини, навела ме је да их ставим под исту капу. Без жеље за политизацијом, напомињем
да се посебно синкретистичке секте, попут многих претходно приказаних, уклапају у један реално
постојећи глобални политички курс познат под именом „нови светски поредак", а чији су циљеви,
измећу осталих:
• брисање националних специфичности;
• брисање верске посебности;
• формирање једне светске религије;
• формирање једне светске владе;
• формирање једне светске војске и полиције.
Сходно претходном, синкретистичке секте имају своје заједничке карактеристике:
Све имају високо постављене глобалне, светске, верско-универзалистичке, па кроз њих и
политичке амбиције.
- Светски ауторитет, којег себи приписују, извлаче из чињенице да, наводно, владају
врховном истином, трајним знањима и предсказањима које људи из класичних религија не знају
услед „себичности и скривања праве истине од стране односног свештенства".
- Самим тим оне су у светској мисији, оне су месијански репрезенти човечанства.
- Све су финансијски моћне и маркетиншки врло организоване.
-Из угла хришћанске догматике, значи у сегментима где се номинално помињу Исус Христ и
хришћанска религија, апсолутно су све прихватиле хришћанске јереси и њихова учења, а пре свега гностику. Како рекох на почетку, гностици првих векова једноставно су погрешно тумачили хришћанске догме тумачећи хришћанство као једну врсту спиритуалне филозофије. Овде, на пољу дејства синкретистичких секти, гноза се инструментализује у надистину, надзнање, надрелигију и надмоћ на светском плану.
- Још је на Васељенским саборима, приликом одбацивања гностичких јереси, речено да се у
њима садрже елементи сатанизма и то кроз идеју да се техником, вештином, дакле пречицом, стигне до Бога и буде као Бог, а не да се кроз живот у врлини „задобије царство небеско". Тачно је и логично да и данашње реактуализоване гностичке секте имају елементе сатанизма, чак очигледније изражене. Мећутим, нека не буде моје да арбитрирам. Груписао сам их у складу са оним како оне себе групишу,а њихов приказ биће дат хронолошки, по времену оснивања.__
Розенкројцери
Интернационална школа златног ружиног крста
Златна зора
Масони
Сведенборгијанци
Илуминати
Теозофска и антропозофска друштва
Ново доба (New Age)
ОТО Ordo Templi Orientis
(Ред источног храма)
Масони
С обзиром на то да тема овог текста није политичка историја, самим тим ће о слободним зидарима
бити наведене само основне карактеристике, чисто пратећи контекст, како претходних, тако и
наступајућих поглавља у којима се они помињу. Претече масонских ложа јесу чланови компаније
лондонских зидара из 14. века са уређеном унутрашњом хијерархијом, знаном као хијерархија тројки,
које је сачињавао зидар-радник, који је после седам година могао постати шегрт. Такође после
седам година овај је могао постати мајстор. Заиста, од зидарских еснафа потичу и прве ложе
слободних зидара. Конкретно, прва је основана Велика ложа Енглеске, и то 1717, а после се оснивају
многе ложе широм Европе. Масонски писци иначе деле своју историју на два дела:
1. део када су се у ложе примали само радници зидари, и
2. део када су већину посвећеника чинили симболички градитељи градитељи светске хармоније и
науке, дакле људи различитих професија. Били су то, међу осталима, Прудон, Бланк, Волтер, а
касније такође значајни уметници, научници, политичари.
Однос према Богу код масона јесте однос према Великом архитекти, Творцу, али безличном и
неприпадајућем било којој религији. Све религије су, по њима, једнако богоугодне. У том смислу
масоне можемо сматрати заговорницима екуменизма. О таквом, према свим религијама једнаком
ставу, забележено је и у „Андерсеновој конституцији", масонском „уставу", из 1723. У односима
између хришћанске цркве и слободних зидара било је и периода отвореног сукоба и периода хладног
рата, али и периода мирољубиве коегзистенције. У првим деценијама своје историје масони бележе
велики јаз и нетрпељивост према Римокатоличкој цркви, а који је био последица владајућег духа
протестантизма управо у земљама где настаје масонство. Бележимо енциклику папе Климента из
1938. о томе да се забрањује римокатолицима да приступе масонима због њиховог (дакле, масонског)
непријатељског односа према Римокатоличкој цркви. На крају, масонство се дефинише као
богоборство. Последњих година међутим, омекшава однос, тако да по новоредигованом канонском
кодексу Римокатоличке
Масонски симбол „свевидеће око". Злоупотреба божанског свевидећег ока, симбола којег у виду троугла, налазимо у
многим храмовима Православне цркве
цркве, не постоји више забрана присуства римокатолика у масонерији, али им је забрањено
причешће.
Што се званичних ставова Православних цркава тиче, такође имамо с времена на време разлике у
погледу односа са масонима, које такође иду од става међусобне искључивости све до дозвољеног
међусобног прожимања, толеранције и сарадње. Томе је посебно допринела чињеница да су масони
из дијаспоре, а пореклом из источних земаља (православних) обилно финансијски помагали своју
матичну Цркву у доба атеистичке власти.
Невезано са претходним, а у вези са масонском доктрином, мора се рећи да прво што пада у очи јесте
гностика као чинилац и пратилац масонерије.
Масонски симболи: угломер, шестар, лењир и троугао, изведен по пропорцијама Соломоновог храма
Масонска диплома приступница
Оно што прво следи из „Андерсенове конституције" јесте завет тајности. Код масона постоји
тумачење које је основна доктрина и основ њихове ауторитарности, ексклузивности и доминације
које себи дају за право. Наиме, према њиховом учењу, први масон био је Адам, који је своје утиске из
раја пренео својим синовима, а они даље преносе с колена на колено. Масони су, по том тумачењу,
били и Мојсије, Давид, Ноје, Соломон, Хирам Абиф, кинески цар Фо Хи, Александар Македонски,
Исус Христос, Ричард Лавље Срце... Дакле, масони су чувари врховне истине.
Један од кључних момената јесте градња Соломоновог храма. Соломон је, наиме, ступио на престо
Јудејског царства 975. године пре Христа. По очевој жељи, гради храм у част јеврејског бога Јахвеа.
Храм је граћен од камена обраћиваног већ у самом каменолому, да се то не би чуло у току градње у
самом храму и реметило мајсторе зидаре. На челу мајстора био је Хирам Абиф. Иначе, сви су били
подељени у тројке: ученици, шегрти, мајстори. Мећусобно је постојала хијерархија, а Хирам Абиф је
водио посао, успут их обасипајући мудростима. Мајстори су, сходно правилима, разговарали уз
помоћ лозинки које им је Абиф откривао. Једног дана тројица мајсторских помоћника хтели су преко
реда, пре него што постану мајстори, да сазнају мајсторске лозинке. Организују заверу, те у
једној кући хватају главног мајстора и терају га да им открије лозинке. Он то, наравно, одбија и они
га убијају. Један га удара угломером (металним), други лењиром, (такође металним), а трећи
мистријом. Међутим, тајну нису сазнали. Хирам Абиф сахрањен је испод багрема (тако да нико не
сазна). Мећутим, девет великих мајстора после неколико дана пронађу леш свог пословође и један
рече када виде призор: „Месо се одваја од костију", а други: „Багрем зна тајну". То
постадоше симболичко-мистичне речи масона уопште, а угломер, лењир, шестар и троугао
постадоше масонске реликвије. У сваком случају, тајне лозинке биле су сачуване и преношене даље
кроз историју са колена на колено, сходно степену мајстора. Од тада обрада камена симболише
обраду појединца, човека, а изградња Соломоновог храма симболизује изградњу светске хармоније.
Вратимо се сада на чланство масона. Већ је речено да је то најпре било само еснафско удружење, да
би касније приступили и угледни интелектуалци, уметници, политичари. Крајем 19. и почетком 20.
века, водећи се идејом да све харизматски јаке и добро организвоане групације инструментализују и
такође укључе у своје пирамидално устројство, масони придобијају и подводе илуминате,
припаднике ОТО, теозофе и антропозофе. Дакле, идеја верске једнакости међу масонима довела
је раме уз раме и хришћане и атеисте и Јевреје и окултисте и гностике и сатанисте и сведенборгијанце
и илуминате. Наравно, деловање ове верски шаролике братије увек је отворено и нескривено ишло
смером остварења политичке и финансијске моћи, што им је итекако успевало, како због јасно и
примамљиво постављеног циља, тако и као последица изванредне дисциплине, то
јест хијерархизоване унутрашње организације.
Последњи званични став неке цркве који имамо у вези са масонима јесте став Ватикана, где се каже:
„Мада је у прошлости масонерија иступала против Цркве, у наше време она је омекшала свој став
према Цркви, стала да брани веру у Врховно Биће, и показује поштовање према свештеним књигама
хришћанским и других религија."
На крају треба рећи да данас у свету има око десет милиона масона, распоређених у 152 велике
регуларне ложе и више хиљада нерегуларних.
Прве ложе у Србији бележе се крајем прошлог века, а тренутно делује Велика регуларна ложа
Југославије, основана 1990. и призната од Великих ложа САД, Канаде, Мексика, Бразила, Јапана и
Аустрије.__