- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.980
Marquis de Sade
BRUTALNI PSIHOPATA Po njemu je sadizam dobio ime, a POROČNI ŽIVOT i danas fascinira čitaoce njegovih romana
Markiz de Sad tj. Donasje Fransoa, rođen je u Parizu 1740. u aristokratskoj porodici. Njegova dela se danas smatraju umetnošću i nazivaju ga piscem, a retki znaju sve detalje njegovog raskalašenog života. Njegova porodica je, naime, bila sklona slobodnom seksu, biseksualizmu, orgijama i pornografiji. U pokušaju da oporavi ugled i bogatstvo, njegov otac je pokušao da sačuva sina od porodičnih "hobija".
Orgijao s prostitutkama pa ga otac prisilio da se oženi
Svi rođaci koji su se brinuli o Donasjeu u detinjstvu bili su preslobodnog duha, a čak i u prestižnoj školi koju je Donasje pohađao od svoje desete godine, sodomija i javna bičevanja bili su deo svakodnevice, piše 24sata.hr.
S petnaest godina, mladi de Sade je prebačen u vojnu akademiju, nakon koje je hrabro i uspešno ratovao u Sedmogodišnjem ratu, a zbog toga je stekao poštovanje okoline. Međutim, njegove neobične i prenaglašene seksualne sklonosti izašle su na površinu. Pariske prostitutke žalile su se policiji da ih je maltretirao i nekoliko puta je zbog toga bio zatvoren.
Kako bi se Donasje smirio, otac ga je prisilio da oženi ćerku lokalnog bogataša, Rene Pelagi. Iako je ona vrlo brzo pala na njegov šarm, ipak nije uspela da ga smiri. Markiz se opet upustio u orgije s glumicama i prostitutkama.
Bičevao prosjakinju koja je tražila novac
Njegova supruga dugo nije znala za izlete van braka jer je njena porodica to zataškavala. Ipak, nakon par godina došlo je do prvog javnog skandala.
Na Uskrs 1768. ponudio je pomoć prosjakinji koju je našao pred crkvom. Naterao ju je da se skine, golu ju je izbičevao, a to ga je dovelo do orgazma. Nakon toga užasnutoj ženi je dao hranu i novac. Kada ga je odbila, de Sade ju je zaključao u svoju sobu. Nakon nekog vremena uspela je da pobegne i da ga prijavi policiji.
Markiz je zatvoren, a iz zatvora ga je nakon četiri meseca izvukla njegova supruga koja ga je dočekala raširenih ruku.
Njegov sledeći skandal bio je još šokantniji. Naime 1772. godine u Marseju je organizovao orgije u kojoj su osim njega bile uključene četiri prostitutke i sluga.
Devojke su pre seksualnog odnosa morale da pojedu velike količine čokolade kako bi puštale gasove. Naime, to je de Sadea jako uzbuđivalo. Prostitutkama je u međuvremenu pozlilo pa su ga prijavile za pokušaj ubistva. Tokom svedočenja policiji su ispričale i o njihovom orgijanju pa je Markiz bio primoran da pobegne u inostranstvo.
S njim su otputovali sluga i nova ljubavnica Ana, inače sestra njegove supruge. Iako ju je izigrao, Rene je i dalje branila svog supruga. S druge strane, tašta je bila besna i uspela je da ga otera u zatvor.
Zarobio 14-godišnje devojčice
Ipak, i u zatvoru je uspeo da se snađe, pa je podmitio čuvare. Neko vreme se krio po zapadnoj Evropi, ali se u decembru 1774. napokon vratio supruzi. Da bi proslavili povratak, par je organizirao novu orgiju.
Zaposlili su nekoliko četrnaestogodišnjih devojčica kao sluškinje, a nakon toga ih pretvorili u seksualne robinje. Maloletnice su kod njih provele više od mesec dana, a navodno su ih svakodnevno prisiljavali na razne perverzije.
O tom činu počeli su da se šire tračevi, a roditelji su počeli da traže svoju decu. Markiz je skrivao devojčice, a neke je navodno i ubio. Policija je stigla na njihovo imanje, a on je uspeo da pobegne.
Svoja dela napisao u ćeliji
Ipak, po dolasku u Pariz je uhapšen. Luj XVI naredio je da ga se smesta zatvore na neodređeno vreme. Smestili su ga u malu ćeliju koja je još dodatno otvorila njegovu bujnu maštu. Upravo je tada napisao svoja najpoznatija dela poput "120 dana Sodome" i "Filozofija u budoaru" u kojima piše o ekstremnoj pornografiji i pokušava da odbrani svoje stavove. Sve naslove objavio je pod pseudonimom.
Osim zgražavanja, kasniji kritičari pokazali su zanimanje i za psihoanalitičke i filozofske elemente njegovih dela i pokušavali da objasne njegovo ekstremno poimanje slobode.
Pre smrti živeo s 13-godišnjakinjom
Pad Bastilje izvukao ga je iz zatvora, ali nakon toga smešten je u ludnicu gde se odrekao plemićke titule. Ateizam i slobodnjački duh pomogli su mu da se uklopi u atmosferu koja je vladala nakon revolucije.
Za vreme revolucije Sad je aktivno učestvovao u njenoj sekciji "de Pik", ali je 1793. ponovo bačen u tamnicu pod optužbom da je "umerenjak". Oslobođen je u okviru opšte amnestije, ali je 1801, nakon objavljivanja "Žilijete", ponovo zatvoren, po naređenju Napoleona. Njegovi advokati uspeli su da ga odbrane i umesto u zatvor, poslali su ga u ludnicu u kojoj je uz pomoć pacijenata i osoblja organizovao pozorišne adaptacije svojih dela.
Pre smrti bio je u ljubavnoj vezi s trinaestogodišnjom Medlin Le Klerk i napisao je još dva dela koje je smatrao vrhuncem svog stvaralaštva. Ona nikad nisu ugledala svetlost dana jer je njegov najstariji sin spalio rukopise.
De Sade je umro 1814. godine, a sahranjen je na svom posedu kraj Epernona. Lobanja mu je kasnije ekshumirana zbog ispitivanja.
(Blic Online)
BRUTALNI PSIHOPATA Po njemu je sadizam dobio ime, a POROČNI ŽIVOT i danas fascinira čitaoce njegovih romana
Markiz de Sad tj. Donasje Fransoa, rođen je u Parizu 1740. u aristokratskoj porodici. Njegova dela se danas smatraju umetnošću i nazivaju ga piscem, a retki znaju sve detalje njegovog raskalašenog života. Njegova porodica je, naime, bila sklona slobodnom seksu, biseksualizmu, orgijama i pornografiji. U pokušaju da oporavi ugled i bogatstvo, njegov otac je pokušao da sačuva sina od porodičnih "hobija".
Orgijao s prostitutkama pa ga otac prisilio da se oženi
Svi rođaci koji su se brinuli o Donasjeu u detinjstvu bili su preslobodnog duha, a čak i u prestižnoj školi koju je Donasje pohađao od svoje desete godine, sodomija i javna bičevanja bili su deo svakodnevice, piše 24sata.hr.
S petnaest godina, mladi de Sade je prebačen u vojnu akademiju, nakon koje je hrabro i uspešno ratovao u Sedmogodišnjem ratu, a zbog toga je stekao poštovanje okoline. Međutim, njegove neobične i prenaglašene seksualne sklonosti izašle su na površinu. Pariske prostitutke žalile su se policiji da ih je maltretirao i nekoliko puta je zbog toga bio zatvoren.
Kako bi se Donasje smirio, otac ga je prisilio da oženi ćerku lokalnog bogataša, Rene Pelagi. Iako je ona vrlo brzo pala na njegov šarm, ipak nije uspela da ga smiri. Markiz se opet upustio u orgije s glumicama i prostitutkama.
Bičevao prosjakinju koja je tražila novac
Njegova supruga dugo nije znala za izlete van braka jer je njena porodica to zataškavala. Ipak, nakon par godina došlo je do prvog javnog skandala.
Na Uskrs 1768. ponudio je pomoć prosjakinji koju je našao pred crkvom. Naterao ju je da se skine, golu ju je izbičevao, a to ga je dovelo do orgazma. Nakon toga užasnutoj ženi je dao hranu i novac. Kada ga je odbila, de Sade ju je zaključao u svoju sobu. Nakon nekog vremena uspela je da pobegne i da ga prijavi policiji.
Markiz je zatvoren, a iz zatvora ga je nakon četiri meseca izvukla njegova supruga koja ga je dočekala raširenih ruku.
Njegov sledeći skandal bio je još šokantniji. Naime 1772. godine u Marseju je organizovao orgije u kojoj su osim njega bile uključene četiri prostitutke i sluga.
Devojke su pre seksualnog odnosa morale da pojedu velike količine čokolade kako bi puštale gasove. Naime, to je de Sadea jako uzbuđivalo. Prostitutkama je u međuvremenu pozlilo pa su ga prijavile za pokušaj ubistva. Tokom svedočenja policiji su ispričale i o njihovom orgijanju pa je Markiz bio primoran da pobegne u inostranstvo.
S njim su otputovali sluga i nova ljubavnica Ana, inače sestra njegove supruge. Iako ju je izigrao, Rene je i dalje branila svog supruga. S druge strane, tašta je bila besna i uspela je da ga otera u zatvor.
Zarobio 14-godišnje devojčice
Ipak, i u zatvoru je uspeo da se snađe, pa je podmitio čuvare. Neko vreme se krio po zapadnoj Evropi, ali se u decembru 1774. napokon vratio supruzi. Da bi proslavili povratak, par je organizirao novu orgiju.
Zaposlili su nekoliko četrnaestogodišnjih devojčica kao sluškinje, a nakon toga ih pretvorili u seksualne robinje. Maloletnice su kod njih provele više od mesec dana, a navodno su ih svakodnevno prisiljavali na razne perverzije.
O tom činu počeli su da se šire tračevi, a roditelji su počeli da traže svoju decu. Markiz je skrivao devojčice, a neke je navodno i ubio. Policija je stigla na njihovo imanje, a on je uspeo da pobegne.
Svoja dela napisao u ćeliji
Ipak, po dolasku u Pariz je uhapšen. Luj XVI naredio je da ga se smesta zatvore na neodređeno vreme. Smestili su ga u malu ćeliju koja je još dodatno otvorila njegovu bujnu maštu. Upravo je tada napisao svoja najpoznatija dela poput "120 dana Sodome" i "Filozofija u budoaru" u kojima piše o ekstremnoj pornografiji i pokušava da odbrani svoje stavove. Sve naslove objavio je pod pseudonimom.
Osim zgražavanja, kasniji kritičari pokazali su zanimanje i za psihoanalitičke i filozofske elemente njegovih dela i pokušavali da objasne njegovo ekstremno poimanje slobode.
Pre smrti živeo s 13-godišnjakinjom
Pad Bastilje izvukao ga je iz zatvora, ali nakon toga smešten je u ludnicu gde se odrekao plemićke titule. Ateizam i slobodnjački duh pomogli su mu da se uklopi u atmosferu koja je vladala nakon revolucije.
Za vreme revolucije Sad je aktivno učestvovao u njenoj sekciji "de Pik", ali je 1793. ponovo bačen u tamnicu pod optužbom da je "umerenjak". Oslobođen je u okviru opšte amnestije, ali je 1801, nakon objavljivanja "Žilijete", ponovo zatvoren, po naređenju Napoleona. Njegovi advokati uspeli su da ga odbrane i umesto u zatvor, poslali su ga u ludnicu u kojoj je uz pomoć pacijenata i osoblja organizovao pozorišne adaptacije svojih dela.
Pre smrti bio je u ljubavnoj vezi s trinaestogodišnjom Medlin Le Klerk i napisao je još dva dela koje je smatrao vrhuncem svog stvaralaštva. Ona nikad nisu ugledala svetlost dana jer je njegov najstariji sin spalio rukopise.
De Sade je umro 1814. godine, a sahranjen je na svom posedu kraj Epernona. Lobanja mu je kasnije ekshumirana zbog ispitivanja.
(Blic Online)
