- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Мануел де Фаља
Мануел де Фаља (шп. Manuel de Falla)
(23. новембар 1876 - 14. новембар 1946)
шпански композитор
Живот
Мануел де Фаља је рођен у Кадизу. Прве музичке инструкције пружила му је мајка. Часове клавира имао је од своје девете године. Деведесетих година 19. века студирао је музику у Мадриду: клавир код Хозе Трага (Jose Trago) и композицију код Фелипеа Педреља (Felipe Pedrell). Године 1899. добио је прву награду на клавирском такмичењу. Исте године свом презимену је додао де.
Током боравка у Мадриду заинтересовао се за шпанску народну музику, посебно за андалузијски фламенко. Њен утицај се снажно осети у већини његових дела. Године 1905. написао је своје прво значајно дело, оперу у једном чину Кратак живот (La vida breve), која је први пут изведена 1913. године.
Де Фаља је од 1907. до 1914. године боравио у Паризу, где је упознао велики број композитора који су утицали на његов стил, међу којима импресионисте Клода Дебисија (Claude Debussy) и Мориса Равела (Maurice Ravel). Од шпанских композитора на њега је највише утицао Исак Албениз. У предвечерје Првог светског рата враћа се у Мадрид. Тада Мануел де Фаља улази у зрелу фазу стваралаштва.
У Мадриду је компоновао неколико својих најбољих дела, међу којима се издвајају следећа:
Де Фаља је у Гранади започео рад на оркестарској кантати Антлантида, коју је сматрао својим најважнијим делом. Наставио је рад на кантати након што се 1939. године преселио у Аргентину. Дело је остало недовршено.
Де Фаља је покушао да спречи убиство песника Федерика Гарсије Лорке, који је био његов близак пријатељ. Након победе Франциска Франка у Шпанском грађанском рату, Мануел де Фаља је напустио Шпанију и отишао у Аргентину.
Мануел де Фаља је умро у Алта Грасији, у аргентинској провинцији Кордоба. Године 1947. његови посмртни остаци су пренети у Шпанију и положени у катедралу у Кадизу.
Музика
Мануел де Фаља (шп. Manuel de Falla)
(23. новембар 1876 - 14. новембар 1946)
шпански композитор
Живот
Мануел де Фаља је рођен у Кадизу. Прве музичке инструкције пружила му је мајка. Часове клавира имао је од своје девете године. Деведесетих година 19. века студирао је музику у Мадриду: клавир код Хозе Трага (Jose Trago) и композицију код Фелипеа Педреља (Felipe Pedrell). Године 1899. добио је прву награду на клавирском такмичењу. Исте године свом презимену је додао де.
Током боравка у Мадриду заинтересовао се за шпанску народну музику, посебно за андалузијски фламенко. Њен утицај се снажно осети у већини његових дела. Године 1905. написао је своје прво значајно дело, оперу у једном чину Кратак живот (La vida breve), која је први пут изведена 1913. године.
Де Фаља је од 1907. до 1914. године боравио у Паризу, где је упознао велики број композитора који су утицали на његов стил, међу којима импресионисте Клода Дебисија (Claude Debussy) и Мориса Равела (Maurice Ravel). Од шпанских композитора на њега је највише утицао Исак Албениз. У предвечерје Првог светског рата враћа се у Мадрид. Тада Мануел де Фаља улази у зрелу фазу стваралаштва.
У Мадриду је компоновао неколико својих најбољих дела, међу којима се издвајају следећа:
- Љубав чаробњак (El amor brujo, 1915), балет
- Ноћи у шпанским вртовима (Noches en los jardines de España, 1916), композиције за клавир и оркестар
- Тророги шешир (El sombrero de tres picos, 1917), балет
Де Фаља је у Гранади започео рад на оркестарској кантати Антлантида, коју је сматрао својим најважнијим делом. Наставио је рад на кантати након што се 1939. године преселио у Аргентину. Дело је остало недовршено.
Де Фаља је покушао да спречи убиство песника Федерика Гарсије Лорке, који је био његов близак пријатељ. Након победе Франциска Франка у Шпанском грађанском рату, Мануел де Фаља је напустио Шпанију и отишао у Аргентину.
Мануел де Фаља је умро у Алта Грасији, у аргентинској провинцији Кордоба. Године 1947. његови посмртни остаци су пренети у Шпанију и положени у катедралу у Кадизу.
Музика
- Драмска дела
- La casa de Tócame Roque - Zarzuela, 1900.
- Limosna de amor - Zarzuela (1901)
- Los amores de la Iñes - Zarzuela, 1902.
- El cornetin de órdenes - Zarzuela, 1903.
- La cruz de Malta (Малтешки крст) - Zarzuela, 1903.
- La vida breve (Кратак живот) - опера, 1904-05.
- El amor brujo (Љубав чаробњак) - балет, 1914-15.
- Soleá - опера, 1916.
- El sombrero de tres picos (Тророги шешир) - балет, 1916-17.
- El Fuego fatuo - комична опера, 1918-19; недовршена
- El retablo de maese Pedro (Дон Педрове марионете) - луткарска опера, 1919-22.
- Auto de los reyes magos - опера, 1923.
- El gran teatro del mundo - опера, 1927.
- La vuelta de Egipto (Повратак из Египта) - опера, 1935.
- Atlántida - кантата; недовршена
- Оркестарска дела
- Noches en los jardines de España (Ноћи у шпанским вртовима) - симфонијска импресија за клавир и оркестар, 1911-15.
- Homenajes, 1920-39.
- Песме
- Dos rimas, 1899-1900.
- Preludios, 1900.
- Tus ojillos negros, 1902.
- Trois mélodies, 1909.
- Siete canciones populares españolas (Седам шпанских народних песама), 1914-15.
- Oración de las madres que tienen a sus hijos en brazos, 1914.
- El pan de ronda, 1915.
- Soneto a Córdoba, 1927.
- остала вокална дела
- Psyché - за глас, флауту, харфу и удараљке, 1924.
- Invocatio ad individuam Trinitatem - за три женска гласа, 1928.
- Sinite parvulos - за три дечја гласа, 1932.
- Balada de Mallorca - за хор, 1933.
- Himno marcial, 1937.
- Камерна музика
- Melodia - за виолончело и клавир, 1897-99.
- Mireya - за флауту и клавирки квартет, 1899.
- Клавирски квартет, 1899.
- Romanza - за виолончело и клавир, 1899.
- Serenata andaluza - за виолину и клавит, 1899.
- Le tombeau de Claude Debussy - за гитару, 1920.
- Fanfare pour une fête, 1921.
- Концерт за чембало, флауту, обоу, кларинет, виолину и виолончело; 1923-26.
- Клавирска дела
- Nocturno, 1899.
- Serenata andaluza, 1899.
- Canción, 1900.
- Vals-capricho, 1900.
- Cortejo de gnomos, 1901.
- Hoja de album, 1902.
- Allegro de concierto, 1903.
- Pièces espagnoles (Шпански комади), 1902-08.
- Fantasía bética, 1919.
- Canto de los remeros de Volga, 1922.
- Pour le tombeau de Paul Dukas, 1935.