UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 24.03.2015
- Poruka
- 5.465
Manje poznata istorija veličanstvenog Kipa Slobode
“Daj mi svoje umorne, svoje siromašne, svoje sklupčane mase koje žude da slobodno dišu”, stih je pesnikinje Eme Lazarus koji je uklesan na Kipu Slobode, nakon što su u Njujork počeli da pristižu Jevreji koji su pobegli od pogroma Drugog svetskog rata.
IZVOR: B92
Foto: Thinkstock
Međutim, manje je poznato da je simbol SAD koji je dočekivao “sklupčane mase” projektovao francuski skulptor Frederik Ogust Bartoldi, ali ne za Ameriku, nego kao svetionik koji je trebalo da stoji na ulazu u Suecki kanal.
Prema istoričaru Majklu B. Orenu, Bartoldi je želeo da oslika Egipćanku koja drži baklju slobode. Spomenik dva puta veći od Sfinge trebalo je da nosi naziv “Egipat (ili Napredak) donosi svetlost u Aziju”. Nacionalni simbol sveameričke slobode zapravo je bio namenjen Muslimanima.
U naredne dve godine, Bartoldi je radio na nacrtima i pokušavao da ubedi Ismail Pašu, tadašnjeg kediva Egipta da ga finansira, ali je Paša bankrotirao već 1871. i nije bio u stanju da podrži tako veliki prokejat.
Taj veliki udarac, Bartoldi je odlučio da “izleči” krstarenjem do Amerike. Kada je uplovio u njujoršku luku i ugledao Bedlovo ostrvo, shvatio je da bi to mogla biti prava lokacija za njegovu statuu.
Nedugo potom, Bartoldi je razgovarao sa Francuzom koji je podržavao Sever u Građanskom ratu Eduarom Reneom de Labuljeom i koji je predložio da Francuska ponudi SAD statuu kao poklon. Nakon nekoliko godina pregovaranja, odlučeno je da Amerika plati pijedestal, a Francuska statuu.
Oren ovako opisuje svečano otvaranje u oktobru 1886.
“Hiljade posmatrača koji su slušali kako predsednik Grover Klivlend apeluje da se ‘ne zaboravi da je sloboda tu našla dom’ gledali su u kreaciju koja nije mnogo ličila na onu koju je Bartoldi želeo u Egiptu. Muslimanka je zamenjena idealizovanom ženom Zapada, a ime joj je promenjeno u 'Sloboda osvetljava svet'. Samo je baklja ostala ista. Tokom narednih četrdeset godina ‘Sloboda’ je milionima imigranata pružala bila prvi susret s Amerikom i raspaljivala njihove nade u bolje sutra i mogućnost slobode. Za Egipćane, kao i mnoge narode Bliskog istoka osuđene da padnu pod stranu vladavinu tokom tog perioda, ne bi bila takav simbol”.
“Daj mi svoje umorne, svoje siromašne, svoje sklupčane mase koje žude da slobodno dišu”, stih je pesnikinje Eme Lazarus koji je uklesan na Kipu Slobode, nakon što su u Njujork počeli da pristižu Jevreji koji su pobegli od pogroma Drugog svetskog rata.
IZVOR: B92
Foto: Thinkstock
Međutim, manje je poznato da je simbol SAD koji je dočekivao “sklupčane mase” projektovao francuski skulptor Frederik Ogust Bartoldi, ali ne za Ameriku, nego kao svetionik koji je trebalo da stoji na ulazu u Suecki kanal.
Prema istoričaru Majklu B. Orenu, Bartoldi je želeo da oslika Egipćanku koja drži baklju slobode. Spomenik dva puta veći od Sfinge trebalo je da nosi naziv “Egipat (ili Napredak) donosi svetlost u Aziju”. Nacionalni simbol sveameričke slobode zapravo je bio namenjen Muslimanima.
U naredne dve godine, Bartoldi je radio na nacrtima i pokušavao da ubedi Ismail Pašu, tadašnjeg kediva Egipta da ga finansira, ali je Paša bankrotirao već 1871. i nije bio u stanju da podrži tako veliki prokejat.
Taj veliki udarac, Bartoldi je odlučio da “izleči” krstarenjem do Amerike. Kada je uplovio u njujoršku luku i ugledao Bedlovo ostrvo, shvatio je da bi to mogla biti prava lokacija za njegovu statuu.
Nedugo potom, Bartoldi je razgovarao sa Francuzom koji je podržavao Sever u Građanskom ratu Eduarom Reneom de Labuljeom i koji je predložio da Francuska ponudi SAD statuu kao poklon. Nakon nekoliko godina pregovaranja, odlučeno je da Amerika plati pijedestal, a Francuska statuu.
Oren ovako opisuje svečano otvaranje u oktobru 1886.
“Hiljade posmatrača koji su slušali kako predsednik Grover Klivlend apeluje da se ‘ne zaboravi da je sloboda tu našla dom’ gledali su u kreaciju koja nije mnogo ličila na onu koju je Bartoldi želeo u Egiptu. Muslimanka je zamenjena idealizovanom ženom Zapada, a ime joj je promenjeno u 'Sloboda osvetljava svet'. Samo je baklja ostala ista. Tokom narednih četrdeset godina ‘Sloboda’ je milionima imigranata pružala bila prvi susret s Amerikom i raspaljivala njihove nade u bolje sutra i mogućnost slobode. Za Egipćane, kao i mnoge narode Bliskog istoka osuđene da padnu pod stranu vladavinu tokom tog perioda, ne bi bila takav simbol”.