Mama, šta je Bog?
Izvor: Blic
S decom o Bogu i veri razgovarajte rečnikom koji je njima blizak. Slikovnice i priče za dečji uzrast mogu pomoći roditeljima u odgovaranju na dečja pitanja, kažu Radmila Mišev, urednica časopisa „Svetosavsko zvonce“, i Vesna Janjević-Popović, psiholog.
Već sa četiri, pet godina među kišom pitanja kojima deca zasipaju roditelje nađe se i neizbežno „šta je Bog“, a nešto kasnije na red stignu i „šta je raj“, „postoji li pakao“, „ko su sveci“. Sada, u sezoni slava i priprema za Božić, kada se u kućama više nego inače sprovode verski običaji, češće se čuju i sva ova dečja pitanja.
Roditelji su često u nedoumici šta da odgovore detetu tim više što sadašnje generacije roditelja male dece u školama nisu učile veronauku, a to im, bez obzira na to da li su vernici ili ateisti, i te kako otežava utoljavanje dečje radoznalosti i davanje valjanog odgovora.
Kako da se postave pred ovakvim pitanjima, šta da im kažu, imaju li pravo da prećute odgovor ili kažu detetu da je još malo i da će mu objasniti kasnije, kada poraste, pitali smo Vesnu Janjević-Popović, psihologa u Osnovnoj školi „20. oktobar“ u Beogradu, i Radmilu Mišev, urednicu časopisa „Svetosavsko zvonce“, koji se kao pomoćna literatura koristi u nastavi veronauke u osnovnim školama u Srbiji.
Odgovorite iskreno
– Roditelji nikako ne smeju decu da ostave bez odgovora na takva pitanja. Nema univerzalnog odgovora na pitanje šta da im kažu jer svako od roditelja treba da kaže ono što on misli. Neki su vernici, neki nisu. Bez obzira na to da li veruju ili su ateisti, o Bogu, svojoj ili tuđoj veri ne bi detetu trebalo da kažu ništa ružno jer njihov je zadatak da i u ovom segmentu decu uče toleranciji, koja će im kasnije u životu samo pomoći – kaže Vesna Janjević-Popović i dodaje da roditelj u odgovoru na pitanje šta je bog treba iskreno da odgovori ono što on misli. A ukoliko ni sam nema odgovora, pošteno je da kaže „ne znam“ i da slobodno pita dete šta ono misli i da razgovaraju o tome. Ako je interesovanje deteta veliko, a roditelji nemaju odgovora, dobro je, kaže ona, da pronađu slikovnice i priče podesne za uzrast deteta, da nabave neko izdanje „Biblije“ za decu, pa da zajedno s detetom gledaju slike i čitaju mu priče, ukoliko samo još ne zna da čita. Jednostavno, kaže, pročitajte mu neku priču o Isusu Hristu.
Pričajte im o anđelima
– Ako se detetu ne odgovori na pitanje šta je Bog, u njegovoj glavi mogu da se izrode svakojake kombinacije i odgovori, da se stvori neopravdan strah od nečega što je njemu ne poznato, a o čemu roditelji neće da mu govore. Detetu treba reći da je Bog toplota, ljubav koja nas greje, neko ko nas čuva. Svako dete na krštenju dobije svog anđela i mlađoj deci treba govoriti o dobrim anđelima koji nas čuvaju i koji su uvek uz njih – kaže Radmila Mišev, i dodaje da deca priče o Bogu i anđelima razumeju mnogo lakše nego što odrasli misle jer su njihove duše još čiste i nezaprljane. Samo im treba govoriti shodno njihovom uzrastu, rečnikom koji oni razumeju.
Vodite dete u crkvu
Deci, kaže Radmila Mišev, treba približiti verske praznike uključujući ih u običaje.
– Za Božić, kome se ona najviše raduju, da idu po badnjake, hodaju po slami, bacaju žito na položajnika... Za krsnu slavu, kada se proslavlja svetac zaštitnik porodice, deci treba dati da služe žito, pustiti ih da sede i razgovaraju s gostima. Lepo je ako dete od malih nogu s ocem i majkom nosi slavski kolač u crkvu, da oseti atmosferu, pojanje, miris tamjana. Ne mora da razume pojanje, ali taj osećaj mira i spokoja ostaje u njemu za ceo život.
A šta reći detetu kada pita „kako Bog postoji kada ga ne vidimo“, ona kaže: treba mu reći da se ni ljubav ne vidi, a ipak se oseća i postoji.
Roditelji, naročito oni koji nisu vernici, smatraju naše sagovornice, ne treba decu da odvraćaju od učenja religioznih sadržaja jer, kako kažu, to je deo opšte kulture svakog čoveka, koji obogaćuje naše znanje.
– I pomaže u vaspitavanju dece. Svako vaspitanje, bez obzira na to da li je reč o verskom ili građanskom, u osnovi ima deset božjih zapovesti. Sve se na tome zasniva. Postoji mnogo divnih priča kroz koje se zapovesti mogu ispričati i približiti deci – kaže Radmila Mišev.
A na pitanje da li deci treba nametati svoje stavove o bogu, o veri, Vesna Popović-Janjević kaže da, hteli ne hteli, mi svojim ponašanjem prema ovim stvarima svakako prenosimo svoje stavove na decu.
– Uostalom, kao i o bilo čemu drugom, s tim što ne treba zaboraviti da će oni, kada odrastu, preispitati te stavove i zauzeti svoje.