- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Makedonija ima najviše vernika u Evropi
Izvor:
Novosti.rs
Makedonija je država sa najvećim brojem vernika u Evropi, sledi je Rumunija, Srbija je na petom, a kolevka katoličanstva Italija na šestom mestu, dok se Hrvatska uopšte ne pominje u anketi sprovedenoj u 57 zemalja o stepenu religioznosti po narodima koju je izradio Galup internešnal.
U opsežnom istraživanju čije rezultate prenosi podgorički dnevnik "Vijesti" pod naslovom "Vulgarna religioznost Balkana", ne pominje se ni religioznost stavnoštva Crne Gore.
Pozivajući se na rezultate istraživanja, 77 odsto ispitanika među Srbima potvrdilo je da sebe smatra religioznim, dok se globalna statistika, kako se navodi, zaustavlja na 59 odsto.
Ispitivanje je, piše list, pokazalo da se broj vernika u Srbiji poslednjih godina konstatno povećavao, dok je isti broj u istom periodu, globalno uzev, bio u neprestanom opadanju.
"S tako visokim rezultatima, Srbija se lako popela na nekad nezamislivo, zavidno peto mesto po religioznosti među evropskim državama. Međutim, još daleko veće iznenađenje priredila je Republika Makedonija koja se sa impresivnih 90 odsto religioznih ispitanika lako ustoličila kao nova najreligioznija zemlja Evrope. Odmah iza nje nalazi se Rumunija (89 odsto, slede Moldavija (83 i Poljska (81, Srbija je na petom mjestu, tek na šestom je kolevka katoličanstva, Italija, dok se crkvi tradicionalno odana Hrvatska u objavljenim rezultatima ove ankete uopšte i ne spominje", navodi podgorički dnevnik.
Dodaje se, međutim, da skeptici među verskim analitičarima smatraju da su dobijeni odgovori podložni različitim interpretacijama religioznosti u različitim društvima i kulturama te da ih, shodno tome, treba primati s popriličnom dozom rezerve.
Podseća se, naime, da je još od "slučajnog sticanja nezavisnosti" pa sve do današnjih dana, Makedonija - "mala, lepa i siromašna zemlja" - u grčevitoj potrazi za sopstvenim višestruko osporavanim identitetom. U tom grču, baš sve za šta se učini da bi moglo dodatno da utvrdi ili nadogradi makedonski identitetski obrazac u nastajanju, prisvaja se naizgled bez ikakvih dilema, ma koliko nebulozno bilo.
Sve je to, dodaje se, marljivo upisano u famozni arhitektonsko-spomenički projekat koji nastaje na obalama Vardara - krst mamutskih dimenzija koji poseduje ogromnu isijavajuću moć i uticaj.
Ukazuje se da je pravoslavlje važan deo makedonskog identiteta i da stoga ne treba da čudi što je ovom talasu čisto megalomanskog i preskupog graditeljskog zanosa prethodilo podizanje ogromnog Milenijumskog krsta na Vodnom, planini koja se uzdiže iznad Skoplja.
Ističe se i da vera i njeni simboli na Balkanu služe isključivo za razmetanje pred nerazumnim komšijama koji vekovima uporno veruju u nešto drugo, najavio pravu pomamu regionalnog utrkivanja u podizanju monumentalnih verskih spomenika - svih tih regionalnih "krstova iz inata".
Podseća se i na prethodno podignuti "vitki" krst od trideset metara na brdu Hum iznad Mostara koji su tu postavili Hrvati, prevashodno kako bi, kako se tvrdi, svojom pojavom svakodnevno iritirao komšije Bošnjake.
"Ne treba zaboraviti ni na onaj sedam metara visoki metalni krst koji su kosovski Srbi podigli na sred magistralnog puta Kosovska Mitrovica-Raška, u mestu Rudare, a da bi onda svakog ko na njega takne optuživali za necivilizacijsko ponašanje, te koji, iako po dimenzijama svakako ne može ni da se približi Milenijumskom krstu, po suštoj bedastoći namere svakako - može", pišu "Vijesti".
Prava pomama postavljanja krstova po Srbiji poslednjih godina, dodaje se, istina, nije posledica želje za isticanjem sopstvenih verskih uverenja i simbola spram komšijskih koliko podsticanju jednog složenog unutarnje srpskog dijaloga po pitanju nacionalnog identiteta i povratka u (lepšu) budućnost.
Izvor:
Novosti.rs
Makedonija je država sa najvećim brojem vernika u Evropi, sledi je Rumunija, Srbija je na petom, a kolevka katoličanstva Italija na šestom mestu, dok se Hrvatska uopšte ne pominje u anketi sprovedenoj u 57 zemalja o stepenu religioznosti po narodima koju je izradio Galup internešnal.
U opsežnom istraživanju čije rezultate prenosi podgorički dnevnik "Vijesti" pod naslovom "Vulgarna religioznost Balkana", ne pominje se ni religioznost stavnoštva Crne Gore.
Pozivajući se na rezultate istraživanja, 77 odsto ispitanika među Srbima potvrdilo je da sebe smatra religioznim, dok se globalna statistika, kako se navodi, zaustavlja na 59 odsto.
Ispitivanje je, piše list, pokazalo da se broj vernika u Srbiji poslednjih godina konstatno povećavao, dok je isti broj u istom periodu, globalno uzev, bio u neprestanom opadanju.
"S tako visokim rezultatima, Srbija se lako popela na nekad nezamislivo, zavidno peto mesto po religioznosti među evropskim državama. Međutim, još daleko veće iznenađenje priredila je Republika Makedonija koja se sa impresivnih 90 odsto religioznih ispitanika lako ustoličila kao nova najreligioznija zemlja Evrope. Odmah iza nje nalazi se Rumunija (89 odsto, slede Moldavija (83 i Poljska (81, Srbija je na petom mjestu, tek na šestom je kolevka katoličanstva, Italija, dok se crkvi tradicionalno odana Hrvatska u objavljenim rezultatima ove ankete uopšte i ne spominje", navodi podgorički dnevnik.
Dodaje se, međutim, da skeptici među verskim analitičarima smatraju da su dobijeni odgovori podložni različitim interpretacijama religioznosti u različitim društvima i kulturama te da ih, shodno tome, treba primati s popriličnom dozom rezerve.
Podseća se, naime, da je još od "slučajnog sticanja nezavisnosti" pa sve do današnjih dana, Makedonija - "mala, lepa i siromašna zemlja" - u grčevitoj potrazi za sopstvenim višestruko osporavanim identitetom. U tom grču, baš sve za šta se učini da bi moglo dodatno da utvrdi ili nadogradi makedonski identitetski obrazac u nastajanju, prisvaja se naizgled bez ikakvih dilema, ma koliko nebulozno bilo.
Sve je to, dodaje se, marljivo upisano u famozni arhitektonsko-spomenički projekat koji nastaje na obalama Vardara - krst mamutskih dimenzija koji poseduje ogromnu isijavajuću moć i uticaj.
Ukazuje se da je pravoslavlje važan deo makedonskog identiteta i da stoga ne treba da čudi što je ovom talasu čisto megalomanskog i preskupog graditeljskog zanosa prethodilo podizanje ogromnog Milenijumskog krsta na Vodnom, planini koja se uzdiže iznad Skoplja.
Ističe se i da vera i njeni simboli na Balkanu služe isključivo za razmetanje pred nerazumnim komšijama koji vekovima uporno veruju u nešto drugo, najavio pravu pomamu regionalnog utrkivanja u podizanju monumentalnih verskih spomenika - svih tih regionalnih "krstova iz inata".
Podseća se i na prethodno podignuti "vitki" krst od trideset metara na brdu Hum iznad Mostara koji su tu postavili Hrvati, prevashodno kako bi, kako se tvrdi, svojom pojavom svakodnevno iritirao komšije Bošnjake.
"Ne treba zaboraviti ni na onaj sedam metara visoki metalni krst koji su kosovski Srbi podigli na sred magistralnog puta Kosovska Mitrovica-Raška, u mestu Rudare, a da bi onda svakog ko na njega takne optuživali za necivilizacijsko ponašanje, te koji, iako po dimenzijama svakako ne može ni da se približi Milenijumskom krstu, po suštoj bedastoći namere svakako - može", pišu "Vijesti".
Prava pomama postavljanja krstova po Srbiji poslednjih godina, dodaje se, istina, nije posledica želje za isticanjem sopstvenih verskih uverenja i simbola spram komšijskih koliko podsticanju jednog složenog unutarnje srpskog dijaloga po pitanju nacionalnog identiteta i povratka u (lepšu) budućnost.