Iz sadašnje perspektive to deluje gotovo neverovatno, posebno za mlađe ljubitelje fudbala, koji to nisu doživeli, ali Crvena zvezda je tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka bila protivnik koga nije želeo niti jedan evropski velikan. O njenom putu do zvezda ispisane su i ispričane gotovo sve priče, ali, ako postoji utakmica o kojoj se više govorilo od onih u Bariju i Tokiju, onda je to ona odigrana 9. novembra 1988. godine, kada je na Marakanu došao moćni Milan i posle dva revanš meča a zahvaljući dosta i sreći, uspeo da posle penala prođe dalje i kasnije stigne do titule evropskog šampiona. Magla, ta čuvena magla, tada je sprečila crveno-bele da u osmini finala eliminišu budućeg šampiona Evrope, koji se posle Beograda i Crvene zvezde gotovo rutinski prošetao do trona. U polufinalu protiv Reala 5 : 0, u finalu protiv Steaue 4 : 0… Ispostavilo se, jedina prava prepreka Sakijevim “rosonerima” na putu do krova Evrope bio je šampion tadašnje Jugoslavije, koji je tek hvatao zalet za najvažnije evropske bitke.Posle 1 : 1 na San Siru (strelac sjajnog gola posle solo prodora bio je Piksi Stojković), u Beogradu su svi željno iščekivali revanš. Na Marakani, pred 97.400 gledalaca crveno-beli su poveli golom Dejana Savićevića početkom drugog poluvremena, da bi desetak minuta kasnije napadač “rosonera” Paolo Virdis dobio crveni karton. Ekipa Ariga Sakija bila je na pragu eliminacije, ali… Magla je čitavog dana okovala Beograd ali je uz saglasnost timova sudija Nemac Diter Pauli odlučio da se meč odigra. U prvih 45 minuta sve je bilo u redu, ali je u nastavku gusta magla smanjila vidljivost do te mere da se pogodak Dejana Savićevića u 56. minutu jedva vidi i na TV snimku. Sudija Pauli je prekinuo meč u 64. minutu i posle konsultacija sa uefom, odlučeno je da se sutradan igra nova utakmica.
Zvezda je i u ponovljenom meču igrala odlično, Van Basten je doveo u vođstvo “rosonere”, ali je kasnije Stojković anulirao prednost Milana i odveo meč u produžetke, a potom su usledili i penali. Umorni fudbaleri Crvene zvezde ispustili su sa penala priliku da pobede Milan (2 : 4), koji je posle muka u Beogradu, predvođen Barezijem, Kostakurtom, Van Bastenom, Donadonijem, Anćelotijem, Gulitom, Rajkardom i legendarnim trenerom Sakijem ne samo osvojio nacionalnu i evropsku titulu, već do danas postao jedini tim koji je trofej namenjen najboljem timu na kontinentu uspeo i da odbrani. Prosinečki i Stojković su bili sigurni, Savićević i Mrkela nisu.
“Dva puta su bili na kolenima… Njihov san je bio gotovo završen. kasnije su priznali da su imali mnogo sreće. I danas kad pričam sa Galijanijem, kaže mi da su postali veliki klub zahvaljući tome što se dogodilo u Beogradu. Što se tiče fizičke spreme bili su čudovišta. I Gulit je odlučio da igra iako nije bio potpuno zdrav, tek se oporavio do povrede. Imali su dužu klupu” – seća se Dragan Stojković. Piski je još konstatovao da je taj Milan bio možda i najbolji tim svih vremena… “Igrala je i Zvezda dobar fudbal. Ko zna gde bismo se zaustavili da smo ih izbacili. Sećam se da mi je posle utakmice čestitao Frank Rajkard, bio sam počastvovan. Ne, ne žalim ni za čim, sve je to deo istorije fudbala, ali znam da u Milanu nikada neće zaboraviti te dve utakmice u Beogradu. U toj magli rođeni su njihovi naredni uspesi.”
Za one koji ne znaju taj isti Milan je i naredne sezone odbranio titulu prvaka Evrope i danas slovi za poslednji klub kome je to pošlo za rukom. Zvezda se tri godine kasnije naplatila, ali maglu iz novembra 1988. godine pamtiće dok god bude postojala.