Šta je novo?
TMF
Član
Učlanjen(a)
09.07.2011
Poruka
1.436
Svima bolje - kad je manje!

ZAŠTO SE U LOVIŠTIMA SRBIJE NE UTVRĐUJE PRECIZNO BROJNO STANJE DIVLJAČI

zov4.jpg


Svake godine, lovci i lovačke organizacije broje divljač u lovištima. Ipak, koliko divljači ima u našoj zemlji, nikad nije tačno utvrđeno. Tako je pogotovu što podaci ne stignu uvek i blagovremeno do Lovačkog saveza Srbije koji bi, kao krovna organizacija i članica međunarodnih asocijacija, trebalo da ima približno tačan uvid u brojno stanje. Istovremeno, ni tačan broj odstreljene divljači ne završi u statistikama države ili Lovačkog saveza. Zašto je tako, pokušali smo da saznamo iz razgovora sa sekretarom LSS Aleksandrom Ćeranićem.

- Siva zona, kako u ekonomiji, tako i lovstvu, "pojede" podatke o brojnom stanju divljači. Sekcijama nije u interesu da lovačkim upravama prijave svu divljač koju su izbrojali, već prijave oko 70 odsto, da bi preostalih 30 odsto zadržali za sebe kao "rezervni fond" i tako zaradili. Uprave od tih 70 odsto prijavljenih jedinki prijave lovačkim gazdinstvima 60 odsto, a desetak procenata sačuvaju za sebe. Gazdinstva javnim preduzećima prijave 50 odsto "izbrojane" divljači od dobijenih 60 odsto. Na kraju, javna preduzeća od svojih 50 odsto prijave državi 40 odsto (vidi ilustraciju). I onda, tzv. siva zona, pojede 60 odsto divljači. Sve to odražava se na broj odstreljenih jedinki, pa se krug zatvara - gubicima.

* Kako je to rešeno u uređenijim državama?

- Ako uzmemo primer Slovenije, Austrije i drugih zemalja u okruženju, one to nemaju. Država stimuliše lovačka udruženja i u interesu im je da prijave gotovo svaki primerak divljači, kako bi dobili više podsticajnih sredstava. I država, na osnovu toga, dobija više od poreza prilikom odstrela divljači.

* Kako da napravimo takav sistem?

- Problem kod nas, u ovoj "Vavilonskoj piramidi" je što umesto tri segmenta u lancu od baze do države, imamo pet. Lovačke sekcije i javna preduzeća su višak, a samim tim pravi se i glomazna administracija. Sve zajedno poskupljuje poslovanje, kako subjekata u lancu, tako na kraju i države.

* Jesmo li u brojnom stanju i odstrelu divljači bar približni zemljama u okruženju i koje su naše površine?

- To se nikako ne može reći. Uzmimo primer Mađarske. Mađari godišnje odstrele 41.137 jelena, a mi u Srbiji oko 800. Mađari odstrele 88.552 komada srneće divljači, a u našim lovištima odstreli se oko 7000. Divlje svinje su takođe kod nas ređe meta nego kod naših severnih komšija. U Mađarskoj se na godišnjem nivou odstreli 112.381, a u Srbiji 14.000.

* Imamo li bar nečega više od, recimo, Mađara?

- Po brojnosti i odstrelu sitne divljači, Srbija je u prednosti. Dok Mađari godišnje odstrele 78.810 zečeva, u Srbiji se premaši 80.000. Ali, kad je fazan u pitanju, kod naših suseda ulovi se 306.452, a u Srbiji oko 120.000. Jarebica je brojnija kod nas i u odnosu na odstreljenih 2.204 kod Mađara, u Srbiji je ta brojka veća od 5.000.

* Šta je još, u tom smislu, karakteristično?

- U prednosti smo kod takozvanih "migracionih" vrsta ptica (prepelica, grlica, divlja plovka, divlja guska). Klima u Srbiji pogodna za migracije preko naše teritorije. Uticaj submediterana pogoduje da ptice iz hladnih krajeva sa severa i istoka preleću na jug preko Srbije, zadržavajući se mesec, dva na našem području. Tako se planira i lov na te ptice, da se love u "cugovima" dok borave kod nas. Pored njih, imamo i domaće (autohtone vrste), stalno nastanjene kod nas.


Zaposlenost

Da se u našem okruženju ozbiljnije radi u sektoru lovstva, govori i sledeći podatak:

- U Mađarskoj je u lovstvu zaposleno oko 5.000 radnika, u Austriji 10.000 radnika. U Srbiji ima oko 800 zaposlenih u ovoj oblasti, od čega je samo oko pet odsto stvarno obučeno da radi poslove planiranja lovstva.

Rezervati

Da bi se popravilo stanje u lovištima i uvećao broj divljači, Ćeranić predlaže sledeće:

- Potrebno je na terenu u lovištima obučavati lovačke pse. Tako bi mladi ljudi šetali svoje ljubimce po prirodi i lovištima i obučavali ih, a istovremeno boravili u prirodi, ne sedeći non-stop za kompjuterom. Bilo bi dobro uvesti i lovočuvare - volontere, koji bi mobilnim telefonom javili nadležnima sve što primete da se radi u lovištu van zakona. Najvažnije je uvesti rezervate za divljač, gde bi mogla da odbegne pritisnuta lovcima i skloni se u miran pojas, da bi se na miru odmarala i razmnožavala.

Zov
 
Top