- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
"Loše" stvari koje su zapravo dobre za zdravlje
Čuli ste da sunčevo zračenje uzrokuje rak kože, pa izbegavate sunčanje? Vrlo često perete ruke i terate decu da to čine? Izbegavate zasićene masnoće, hranu bogatu holesterolom i uopšte ne jedete meso, mlečne proizvode i jaja? Ako ste potvrdno odgovorili na ova pitanja, možda će vas iznenaditi da su ove "loše" stvari zapravo jako dobre za vaš organizam.
1. Sunce
Stav da izlaganje kože prirodnom sunčevom zračenju može izazvati rak udaljio nas je od sunca. Preterano izlaganje suncu, pogotovo kad telo ima manjak antioksidansa, može izazvati vrlo ozbiljne opeklotine i toga se svakako treba kloniti. Međutim, prirodna sunčeva svetlost je presudna za proizvodnju vitamina D u telu, a stvaranje ovog vrlo važnog vitamina blokirano je ako koristite kreme za sunčanje.
Izlaganje kože 15 minuta dnevno toekom leta (nakon što ste postupno navikli kožu na izlaganje suncu) dovoljno je za stvaranje optimalnog nivoa vitamina D u telu. Način na koji možete izgraditi toleranciju na prirodno izlaganje suncu uključuje i namirnice bogate antioksidansima.
2. Zasićene masnoće
Izraz "bez zasićenih masnoća" je postao oznaka 'zdravog', a istina je sasvim drugačija. Veliki deo ljudskog mozga, ispostavilo se, sastoji se od masnoća, a stalni unos zasićenih masnoća je nužan kako bi mozak ostao u tip-top formi. Osim toga, zasićene masnoće zapravo smanjuju kardiovaskularne rizike i poboljšavaju stanje kostiju, živaca i imunog sistema.
Masnoće kojih treba da se klonite su zapravo biljnog porekla, kao što su margarin i očvrsnute biljne masnoće koje se nalaze u gotovo svim vrstama keksa i nizu drugih industrijski proizvedenih slatkiša, kao i u fritezama mnogih restorana.
3. Nečistoća
Opšte je prihvaćeno da nečistoća izaziva bolesti, što je dovelo do toga da mnogi roditelji preterano štite svoju decu. Nečistoća je zapravo i vrlo korisna i neophodna za pravilan razvoj imunološkog sistema. Sadrži mikroorganizme i druge prirodne elemente koji poboljšavaju zdravlje.
4. Holesterol
Slično kao i kod zasićenih masnoća, holesterol je još jedno strašilo, a zapravo je dobar za zdravlje. Mozgu i drugim organima je potreban holesterol kako bi funkcionisali, a nedostatak holesterola može dovesti do demencije i raznih drugih kognitivnih abnormalnosti. Visok nivo holesterola koji se javlja prilikom upale uzrokovan je drugim elementima – holesterol je zapravo sredstvo kojim telo popravlja štetu uzrokovanu hroničnom upalom.
5. Meso, mlečni proizvodi i jaja
Ne iznenađuje da su meso, mlečni proizvodi i jaja na crnoj listi kao i holesterol i zasićene masnoće. Ipak, tu treba razlučiti prirodno od industrijski uzgojenog i prerađenog. Ako je reč o životinjama koje su na slobodnoj ispaši, koje nisu izložene raznim hemijskim sredstvima i antibioticima, njihovo meso, mlečni proizvodi i jaja mogu biti vrlo korisni za izgradnju mišićne mase, mozga i jačanje imuniteta.
Takvo meso ima dva do četiri puta više omega-3 masnih kiselina od mesa životinja koje jedu žitarice. Ljudi koji imaju dovoljne količine omega-3 masnih kiselina u ishrani manje pate od visokog krvnog pritiska ili nepravilnog rada srca. Isto tako imaju i 50 odsto manje šanse za srčani udar, depresiju, bipolarni poremećaj, poremećaj deficita pažnje (hiperaktivnosti), Alchajmerovu bolest, kao i manji rizik od raka.
Izvor: Magazin.net.hr
Čuli ste da sunčevo zračenje uzrokuje rak kože, pa izbegavate sunčanje? Vrlo često perete ruke i terate decu da to čine? Izbegavate zasićene masnoće, hranu bogatu holesterolom i uopšte ne jedete meso, mlečne proizvode i jaja? Ako ste potvrdno odgovorili na ova pitanja, možda će vas iznenaditi da su ove "loše" stvari zapravo jako dobre za vaš organizam.
1. Sunce
Stav da izlaganje kože prirodnom sunčevom zračenju može izazvati rak udaljio nas je od sunca. Preterano izlaganje suncu, pogotovo kad telo ima manjak antioksidansa, može izazvati vrlo ozbiljne opeklotine i toga se svakako treba kloniti. Međutim, prirodna sunčeva svetlost je presudna za proizvodnju vitamina D u telu, a stvaranje ovog vrlo važnog vitamina blokirano je ako koristite kreme za sunčanje.
Izlaganje kože 15 minuta dnevno toekom leta (nakon što ste postupno navikli kožu na izlaganje suncu) dovoljno je za stvaranje optimalnog nivoa vitamina D u telu. Način na koji možete izgraditi toleranciju na prirodno izlaganje suncu uključuje i namirnice bogate antioksidansima.
2. Zasićene masnoće
Izraz "bez zasićenih masnoća" je postao oznaka 'zdravog', a istina je sasvim drugačija. Veliki deo ljudskog mozga, ispostavilo se, sastoji se od masnoća, a stalni unos zasićenih masnoća je nužan kako bi mozak ostao u tip-top formi. Osim toga, zasićene masnoće zapravo smanjuju kardiovaskularne rizike i poboljšavaju stanje kostiju, živaca i imunog sistema.
Masnoće kojih treba da se klonite su zapravo biljnog porekla, kao što su margarin i očvrsnute biljne masnoće koje se nalaze u gotovo svim vrstama keksa i nizu drugih industrijski proizvedenih slatkiša, kao i u fritezama mnogih restorana.
3. Nečistoća
Opšte je prihvaćeno da nečistoća izaziva bolesti, što je dovelo do toga da mnogi roditelji preterano štite svoju decu. Nečistoća je zapravo i vrlo korisna i neophodna za pravilan razvoj imunološkog sistema. Sadrži mikroorganizme i druge prirodne elemente koji poboljšavaju zdravlje.
4. Holesterol
5. Meso, mlečni proizvodi i jaja
Ne iznenađuje da su meso, mlečni proizvodi i jaja na crnoj listi kao i holesterol i zasićene masnoće. Ipak, tu treba razlučiti prirodno od industrijski uzgojenog i prerađenog. Ako je reč o životinjama koje su na slobodnoj ispaši, koje nisu izložene raznim hemijskim sredstvima i antibioticima, njihovo meso, mlečni proizvodi i jaja mogu biti vrlo korisni za izgradnju mišićne mase, mozga i jačanje imuniteta.
Takvo meso ima dva do četiri puta više omega-3 masnih kiselina od mesa životinja koje jedu žitarice. Ljudi koji imaju dovoljne količine omega-3 masnih kiselina u ishrani manje pate od visokog krvnog pritiska ili nepravilnog rada srca. Isto tako imaju i 50 odsto manje šanse za srčani udar, depresiju, bipolarni poremećaj, poremećaj deficita pažnje (hiperaktivnosti), Alchajmerovu bolest, kao i manji rizik od raka.
Izvor: Magazin.net.hr