(ako nekog mrzi da cita ovu moju kukumavku na dnu posta ima pitanje za koje mi treba odgovor pa nek preskoci ovo)
Pozdrav svima...imam 22 god...nemam devojku, nisam nikad ni imao, slabo
se i druzim, u drustvu ne znam dve reci da sastavim jer nemam o cemu da
pricam...zivot mi je monotonija, sve mi se svodi na dolazak i odlazak
sa treninga, fudbal i samo fudbal...toliko sam zeleo da uspem da sam
mnoge stvari zapostavio, sebe sam na kraju krajeva zapostavio...kao
dete sam bio tih, miran, povucen, stidljiv (kao i vecina dece uostalom)
ali za razliku od drugih ja sam to do dan danas zadrzao...stalno
mislim da je razlog, sto se nisam promenio, taj sto nisam imao devojku,
sto se nisam osetio voljenim sa te strane, sto nisam osetio da mogu da
se svidim nekoj devojci i da neka devojka bude zainteresovana za
mene...to je ono sto me sad najvise muci i zbog toga vec zadnjih par
godina retko, veoma retko sam se osecao srecno, zadovoljno,
ispunjeno....uglavnom sam tuzan, besan, razocaran...vecito namrsten...s
druge strane da nije tog fudbala siguran sam da bih bio zreo za
psihijatriju jer ti treninzi i taj fudbal me jos drze u psihickom
zivotu ne daju mi da poludim jer se jos nadam necemu i okupiran sam
necim...ali kako sve vise se nazire moj neuspeh na tom polju sve mi je
teze sto nisam napredovao u drugim sferama zivota....sa devojkama ne
znam da pricam, u stvari znao bih ali me uhvati takva trema i
stidljivost da ne mogu sebe da prikazem onakvog kakav sam tako da samo
cutim pa me one i ne primecuju i zato nisam stekao nijednu drugaricu u
zadnjih par godina a kamo li devojku cak i ne izlazim u grad, provod
itd ...mnogo sma nesiguran u sebe, totalno sam neopusten, osecam da mi
trebaju neke stvari u zivotu da bi bio srecan i zadovoljan....a to sto
mi treba je da se zaljubim, da volim, da se osetim ispunjeno, ukratko
treba mi devojka ali ne usudjujem se da udjem u taj svet...ne znam kako
da joj pridjem, kako da se ponasam, kako da primetim da joj se
dopadam...ne znam nista...totalno nista...kao da sam sa druge jbn
planete...samo taj fudbal.....ne moze niko da shvati koliko ja sebe ne
mogu da zamislim sa nekom devojkom...koliko ne mogu da vidim sebe u toj
situaciji....deluje mi nerealno skroz....sa nekim koga znam ovo nikad
ne bih podelio...trpim nekako da ne bih posle ispao ovakav ili onakav
ili ko zna kakav...a moram negde da saznam neke stvari pa rekoh bolje
ovako da pocnem.....
I sad...mene zanima...kakvo misljenje ima devojka o nekom ovakvom ???
sta pomisli devojka od 20+ godina o nekom decku koji je stidljiv,
totalno nesiguran, bez trunke iskustva... ??? sta prvo pomisli o nekom
ko sa 22 godine nije uopste upoznao zivot ??
Pozdrav svima...imam 22 god...nemam devojku, nisam nikad ni imao, slabo
se i druzim, u drustvu ne znam dve reci da sastavim jer nemam o cemu da
pricam...zivot mi je monotonija, sve mi se svodi na dolazak i odlazak
sa treninga, fudbal i samo fudbal...toliko sam zeleo da uspem da sam
mnoge stvari zapostavio, sebe sam na kraju krajeva zapostavio...kao
dete sam bio tih, miran, povucen, stidljiv (kao i vecina dece uostalom)
ali za razliku od drugih ja sam to do dan danas zadrzao...stalno
mislim da je razlog, sto se nisam promenio, taj sto nisam imao devojku,
sto se nisam osetio voljenim sa te strane, sto nisam osetio da mogu da
se svidim nekoj devojci i da neka devojka bude zainteresovana za
mene...to je ono sto me sad najvise muci i zbog toga vec zadnjih par
godina retko, veoma retko sam se osecao srecno, zadovoljno,
ispunjeno....uglavnom sam tuzan, besan, razocaran...vecito namrsten...s
druge strane da nije tog fudbala siguran sam da bih bio zreo za
psihijatriju jer ti treninzi i taj fudbal me jos drze u psihickom
zivotu ne daju mi da poludim jer se jos nadam necemu i okupiran sam
necim...ali kako sve vise se nazire moj neuspeh na tom polju sve mi je
teze sto nisam napredovao u drugim sferama zivota....sa devojkama ne
znam da pricam, u stvari znao bih ali me uhvati takva trema i
stidljivost da ne mogu sebe da prikazem onakvog kakav sam tako da samo
cutim pa me one i ne primecuju i zato nisam stekao nijednu drugaricu u
zadnjih par godina a kamo li devojku cak i ne izlazim u grad, provod
itd ...mnogo sma nesiguran u sebe, totalno sam neopusten, osecam da mi
trebaju neke stvari u zivotu da bi bio srecan i zadovoljan....a to sto
mi treba je da se zaljubim, da volim, da se osetim ispunjeno, ukratko
treba mi devojka ali ne usudjujem se da udjem u taj svet...ne znam kako
da joj pridjem, kako da se ponasam, kako da primetim da joj se
dopadam...ne znam nista...totalno nista...kao da sam sa druge jbn
planete...samo taj fudbal.....ne moze niko da shvati koliko ja sebe ne
mogu da zamislim sa nekom devojkom...koliko ne mogu da vidim sebe u toj
situaciji....deluje mi nerealno skroz....sa nekim koga znam ovo nikad
ne bih podelio...trpim nekako da ne bih posle ispao ovakav ili onakav
ili ko zna kakav...a moram negde da saznam neke stvari pa rekoh bolje
ovako da pocnem.....
I sad...mene zanima...kakvo misljenje ima devojka o nekom ovakvom ???
sta pomisli devojka od 20+ godina o nekom decku koji je stidljiv,
totalno nesiguran, bez trunke iskustva... ??? sta prvo pomisli o nekom
ko sa 22 godine nije uopste upoznao zivot ??
