- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Ljubav iz komšiluka
Priča plus - Prednosti i mane veza na blizinu: Priželjkujemo da se iz daleka pojavi naša srodna duša, a ona možda živi na korak od nas
Dok sreću tražimo zagledani u daljinu, negde preko sedam gora i sedam mora, možda nas sve vreme čeka iza ćoška. Smeši nam se, a mi je ne primećujemo. Jer, davno je prošlo vreme merkanja preko "plota" i recitovanja Šantića na klupi ispod bagrema. Svi nekud žurimo, čeznući za horizontima koji se samo za nas otvaraju. I tako, dok jurimo, možda ni ne primećujemo da svakog dana u letu okrznemo rame zgodnog komšije. Za nas su to samo prolaznici čija imena ne želimo da saznamo. Mi zapravo ne znamo ko živi u našoj zgradi, a kamoli da li je neko slobodan i delimo li ista interesovanja. A nije uvek bilo tako. Odlaze li to komšijske ljubavi u anale? Sociolog Mirjana Milošević kaže da su definitivno postale retkost, jer komšiluk više nije ono što je nekad bio, a mladi po prirodi stvari veruju da je negde dalje uvek bolje.
- Definicija komšiluka se značajno promenila - naglašava sagovornica "Života plus". - Ljudi su se više družili, pili su zajedno kafu, slavili rođendane, imali su vremena da se sretnu i prepoznaju. Mnogi su upravo od komšiluka počinjali, jer je to bio najbezbedniji način za pronalaženje srodne duše. Znalo se ko živi u našem okruženju, kakav je, kakvi su mu roditelji, čime se bavi i u kakvom se društvu kreće, pa je bilo lako da se proceni da li je dobra prilika. Danas više niko nema vremena niti želje da upozna komšije, a još manje da ih "propusti" kroz "filter". Uostalom, ljudi se prečesto sele, što je otežavajuća okolnost za sevanje "varnica" u susedstvu.
Istraživanje sprovedeno na Kembridž univerzitetu je pokazalo da 72 posto mladih o svom komšiji ne želi ni da pomisli kao o potencijalnom partneru. Studenti su naveli da je komšiluk poslednje mesto na kojem bi tražili ljubav, stavljajući sastanke na slepo daleko ispred komšijskih. Miloševićeva kaže da tako verovatno razmišlja i većina naše omladine, ali da je to greška, jer je izlazak sa nekim ko živi blizu nas sigurno bezbedniji od onog sa neznancem. Ona veruje da u tome ima i "pokondirenosti", zato što mladi misle da zaslužuju nekog mnogo boljeg od "običnog komšije".
- I upravo tu greše. Kada bi se malo spustili na zemlju i za početak pogledali koga svakog jutra sreću na stepenicama, dok jure da osvoje svet, možda bi u njemu prepoznali kvalitet. Problem je što to u startu odbacuju, a s druge strane toliko ima nesrećnih i samih - kaže sociolog.
Iako su sve ređe, Mirjana podseća da se ljubavi u komšiluku, ipak, rađaju. Scenariji za njihovo buđenje su različiti. Neko je nekome simpatija još iz detinjstva, pa kada prođu godine posmatranja iza ćoška i stidljivog udvaranja, ljubav pronađe put. Neko je nekome pola života bio antipatičan, a onda su se jednom sreli na žurci i shvatili da se dopadaju jedno drugom. Nikad se ne zna ko se kome sviđa i ko kome može da se svidi. Ljudi znaju da iznenade sami sebe. Samo se jednog jutra probude i shvate da im je srce zaigralo zbog nekog ko im je do juče bio smešan, dosadan, odbojan ili nevidljiv. Zar sa tom malom brbljivicom da se viđam? Nema šanse da nastavim sa njim da izlazim, to je bila greška. On nije za mene. Usled te sluđenosti i neočekivanih obrta, moguće je da se takve veze u početku kriju. Nekome je glupo zbog roditelja, a neko ne želi da bude predmet sveopšteg komšijskog ogovaranja.
A kada je u pitanju viđanje, ima tu i drugih specifičnosti u odnosu na "obične" veze. Koliko susreti mogu da im budu olakšani, toliko mogu da iskomplikuju život.
- Parovi, s jedne strane, mogu da se viđaju kad god požele. Tu su, na korak jedno od drugog. Dok se dopisuju preko telefona, mogu samo da izlete iz stana na dva minuta, da se poljube za laku noć i vrate u krevet. To je, pogotovo na početku, kada leptirići bukte, veoma simpatično. Ali vremenom može da postane otežavajuća okolnost - kaže sociolog.
Zbog toga što im terase gledaju jedna na drugu ili što svakog dana ulaze na isti ulaz, parovi su u poziciji da lako počnu da kontrolišu jedno drugog. Najpre to rade nesvesno. Onako iz dosade. Bude im simpatično. A onda se sve više narušava sloboda, pa počinju da se bude i osnovane i neosnovane sumnje. Kada su se vratili kući, s kim su stigli, ko ih je dovezao, zašto ih još nema i još niz pitanja koja podstiču ljubomoru, nisu dobra podloga veze koja pretenduje na dugovečnost.
- To može da preraste u paranoju. Oni koji su po prirodi preterano ljubomorni, imaju veće šanse da budu, često ničim, isprovocirani, pa za čas naprave neprijatnu scenu. Čak i vrlo tolerantne osobe mogu da dođu u iskušenje da ponekad provere istinitost partnerove tvrdnje da je kod kuće - objašnjava Miloševićeva.
Sagovornica veruje da zreli ljudi umeju da savladaju tu prepreku i pretvore je u ličnu korist. Ako se malo iskontrolišu, kaže, sumnja može da se obuzda, pa snovi bivaju mirniji. Iz takvih priča, kao i iz svih ostalih, jedino što treba da se važi jeste - ljubav. A ona vremenom može da se kruniše i svadbom u njihovom sokaku.
ŠTA KAD DOĐE KRAJ?
Dok se tek muvaju, komšije mogu da budu skeptične da li treba da započinju vezu, jer šta ako (kada) se završi, a oboje nastave da žive u istoj zgradi. - To može da bude neprijatno. Ako krenu u ozbiljnu priču, pa se raziđu, a jedno od njih dvoje pati, posle toga su susreti bolni. U takvoj situaciji ima mnogo više prostora za mučne razgovore, rasprave i svađe, nego kada žive daleko, pa se ne sreću često - kaže Miloševićeva.
(Novosti)
Priča plus - Prednosti i mane veza na blizinu: Priželjkujemo da se iz daleka pojavi naša srodna duša, a ona možda živi na korak od nas
Dok sreću tražimo zagledani u daljinu, negde preko sedam gora i sedam mora, možda nas sve vreme čeka iza ćoška. Smeši nam se, a mi je ne primećujemo. Jer, davno je prošlo vreme merkanja preko "plota" i recitovanja Šantića na klupi ispod bagrema. Svi nekud žurimo, čeznući za horizontima koji se samo za nas otvaraju. I tako, dok jurimo, možda ni ne primećujemo da svakog dana u letu okrznemo rame zgodnog komšije. Za nas su to samo prolaznici čija imena ne želimo da saznamo. Mi zapravo ne znamo ko živi u našoj zgradi, a kamoli da li je neko slobodan i delimo li ista interesovanja. A nije uvek bilo tako. Odlaze li to komšijske ljubavi u anale? Sociolog Mirjana Milošević kaže da su definitivno postale retkost, jer komšiluk više nije ono što je nekad bio, a mladi po prirodi stvari veruju da je negde dalje uvek bolje.
- Definicija komšiluka se značajno promenila - naglašava sagovornica "Života plus". - Ljudi su se više družili, pili su zajedno kafu, slavili rođendane, imali su vremena da se sretnu i prepoznaju. Mnogi su upravo od komšiluka počinjali, jer je to bio najbezbedniji način za pronalaženje srodne duše. Znalo se ko živi u našem okruženju, kakav je, kakvi su mu roditelji, čime se bavi i u kakvom se društvu kreće, pa je bilo lako da se proceni da li je dobra prilika. Danas više niko nema vremena niti želje da upozna komšije, a još manje da ih "propusti" kroz "filter". Uostalom, ljudi se prečesto sele, što je otežavajuća okolnost za sevanje "varnica" u susedstvu.
Istraživanje sprovedeno na Kembridž univerzitetu je pokazalo da 72 posto mladih o svom komšiji ne želi ni da pomisli kao o potencijalnom partneru. Studenti su naveli da je komšiluk poslednje mesto na kojem bi tražili ljubav, stavljajući sastanke na slepo daleko ispred komšijskih. Miloševićeva kaže da tako verovatno razmišlja i većina naše omladine, ali da je to greška, jer je izlazak sa nekim ko živi blizu nas sigurno bezbedniji od onog sa neznancem. Ona veruje da u tome ima i "pokondirenosti", zato što mladi misle da zaslužuju nekog mnogo boljeg od "običnog komšije".
- I upravo tu greše. Kada bi se malo spustili na zemlju i za početak pogledali koga svakog jutra sreću na stepenicama, dok jure da osvoje svet, možda bi u njemu prepoznali kvalitet. Problem je što to u startu odbacuju, a s druge strane toliko ima nesrećnih i samih - kaže sociolog.
Iako su sve ređe, Mirjana podseća da se ljubavi u komšiluku, ipak, rađaju. Scenariji za njihovo buđenje su različiti. Neko je nekome simpatija još iz detinjstva, pa kada prođu godine posmatranja iza ćoška i stidljivog udvaranja, ljubav pronađe put. Neko je nekome pola života bio antipatičan, a onda su se jednom sreli na žurci i shvatili da se dopadaju jedno drugom. Nikad se ne zna ko se kome sviđa i ko kome može da se svidi. Ljudi znaju da iznenade sami sebe. Samo se jednog jutra probude i shvate da im je srce zaigralo zbog nekog ko im je do juče bio smešan, dosadan, odbojan ili nevidljiv. Zar sa tom malom brbljivicom da se viđam? Nema šanse da nastavim sa njim da izlazim, to je bila greška. On nije za mene. Usled te sluđenosti i neočekivanih obrta, moguće je da se takve veze u početku kriju. Nekome je glupo zbog roditelja, a neko ne želi da bude predmet sveopšteg komšijskog ogovaranja.
A kada je u pitanju viđanje, ima tu i drugih specifičnosti u odnosu na "obične" veze. Koliko susreti mogu da im budu olakšani, toliko mogu da iskomplikuju život.
- Parovi, s jedne strane, mogu da se viđaju kad god požele. Tu su, na korak jedno od drugog. Dok se dopisuju preko telefona, mogu samo da izlete iz stana na dva minuta, da se poljube za laku noć i vrate u krevet. To je, pogotovo na početku, kada leptirići bukte, veoma simpatično. Ali vremenom može da postane otežavajuća okolnost - kaže sociolog.
Zbog toga što im terase gledaju jedna na drugu ili što svakog dana ulaze na isti ulaz, parovi su u poziciji da lako počnu da kontrolišu jedno drugog. Najpre to rade nesvesno. Onako iz dosade. Bude im simpatično. A onda se sve više narušava sloboda, pa počinju da se bude i osnovane i neosnovane sumnje. Kada su se vratili kući, s kim su stigli, ko ih je dovezao, zašto ih još nema i još niz pitanja koja podstiču ljubomoru, nisu dobra podloga veze koja pretenduje na dugovečnost.
- To može da preraste u paranoju. Oni koji su po prirodi preterano ljubomorni, imaju veće šanse da budu, često ničim, isprovocirani, pa za čas naprave neprijatnu scenu. Čak i vrlo tolerantne osobe mogu da dođu u iskušenje da ponekad provere istinitost partnerove tvrdnje da je kod kuće - objašnjava Miloševićeva.
Sagovornica veruje da zreli ljudi umeju da savladaju tu prepreku i pretvore je u ličnu korist. Ako se malo iskontrolišu, kaže, sumnja može da se obuzda, pa snovi bivaju mirniji. Iz takvih priča, kao i iz svih ostalih, jedino što treba da se važi jeste - ljubav. A ona vremenom može da se kruniše i svadbom u njihovom sokaku.
ŠTA KAD DOĐE KRAJ?
Dok se tek muvaju, komšije mogu da budu skeptične da li treba da započinju vezu, jer šta ako (kada) se završi, a oboje nastave da žive u istoj zgradi. - To može da bude neprijatno. Ako krenu u ozbiljnu priču, pa se raziđu, a jedno od njih dvoje pati, posle toga su susreti bolni. U takvoj situaciji ima mnogo više prostora za mučne razgovore, rasprave i svađe, nego kada žive daleko, pa se ne sreću često - kaže Miloševićeva.
(Novosti)