Dovoljno je reći “istanbulska noć“ ili “čudo u Istanbulu“ i svi poznavaoci fudbala će se setiti tog neverovatnog meča. Finale lige šampiona 2005. između Milana i Liverpula smatra se jednom od najboljih utakmica ikada odigranih u ovom takmičenju. Tog 25. maja na teren stadiona Ataturk istrčali su sledeći igrači Milana: Dida – Kafu, Stam, Nesta, Maldini – Pirlo, Gatuzo, Sedorf, Kaka – Krespo, Ševčenko. Kakav tim! Na drugoj strani Liverpul je nastupio u sledećem sastavu: Dudek – Finan, Karager, Hipija, Traore – Alonso, Luis Garsija, Džerard, Rise – Kjuel, Baroš.
Milan je odlično otvorio utakmicu i poveo golom Paola Maldinija već u prvom minutu, da bi Krespo golovima u 39. i 44. uvećao tu prednost na neverovatnih 3 : 0 na poluvremenu. “Ušao sam u svlačionicu i rekao sam im da odigraju još 45 minuta i da šta god da se desi, treba da budemo ponosni na sve što smo do tada učinili. Takođe sam im rekao Mi smo Liverpul, igramo za Liverpul, igramo za sve pristalice ovog kluba. Ne možete sebe nazivati igračima Liverpula ako igrate spuštene glave. Dajte sve od sebe i verujte da možete večeras učiniti ono nestvarno ako to i hoćete. Iskoristite ovu priliku da postanete heroji” – ispričao je posle utakmice trener Liverpula Rafa Benitez.
Upravo to su i postali! Golovima Džerarda, Vladimira Šmicera i Ćabija Alonsa Liverpul je za samo šest minuta, od 54. do 60, stigao do izjednačenja.
Nakon 90 minuta igre, otišlo se u produžetke a Milan je tada imao veliku priliku preko Ševčenka, ali je Jirži Dudek bio odličan na golu Liverpula. U penal seriji bolje se snašao Liverpul a Dudek je i tada bio bolji od Ševčenka. Upravo je on bio najveći heroj istanbulske noći. Svojim čudnim plesom na gol liniji dekoncentrisao je protivničke fudbalere: -Odjednom mi je Karager prišao sa leđa, čvrsto me potapšao i rekao: “Uradi nešto kao Grobelar. Sećaš se kako je on izluđivao i dekoncentrisao protivnike kada je trebalo da izvedu penal”. – prisećao se kasnije Dudek.
Pirlo se sa duge strane pun ogorčenja seća ovog događaja: “Razlog zbog kog smo izgubili na penale je Jirži Dudek. Ta budala od plesača glumela je pajaca na gol liniji a potom bi nam se direktno rugao ko god bi promašio neko od nas. Utakmica u Istanbulu se igrala 25. maja a naša liga se još nije završila. Četiri dana kasnije na programu je bio meč protiv Udinezea. Takav sraman raspored je za nas bila najteža kazna. Uvek smo se pitali zašto, ali niko nije imao nikakve odgovore. Jedva sam mogao da spavam posle tog poraza u Istanbulu. Pa čak i kad se probudim, u glavi mi je sumorna misao ja sam odvratan. Ne mogu da igram više. Redovno su mi pre spavanja pred očima bili Dudek i ostali Liverpulovi igrači. Noćna mora je noćna mora.
Znaš da će početi kad zatvoriš oči, ali neće prestati kada ih ponovo otvoriš. Nikada neću potpuno otresti taj osećaj apsolutne impotencije. To će mi zauvek tokom karijere držati noge vezanim i pokušavati da me obori.” – otkrio je Pirlo.
Kakav je to preokret bio najbolje svedoči sećanje jednog od najboljih igrača milanskog tima te večeri Ernana Krespa:
Hteo sam odmah da odem u svlačionicu, ali sam zastao i pomislio: “Ne, ovo se nije dogodilo. Zato sam seo iza fotografa, morao sam svojim očima da vidim kako Džerard podiže trofej… I dalje ne mogu da verujem. Kada je Stivi podigao pehar rekao sam sebi: “Ovo se stvarno dogodilo”. U svlačionici je bilo kao na sahrani. Niko nije mogao da govori, neki igrači su plakali… Verujte mi, bilo je mnogo teško veče.” – zaključio je Krespo.
Milan je odlično otvorio utakmicu i poveo golom Paola Maldinija već u prvom minutu, da bi Krespo golovima u 39. i 44. uvećao tu prednost na neverovatnih 3 : 0 na poluvremenu. “Ušao sam u svlačionicu i rekao sam im da odigraju još 45 minuta i da šta god da se desi, treba da budemo ponosni na sve što smo do tada učinili. Takođe sam im rekao Mi smo Liverpul, igramo za Liverpul, igramo za sve pristalice ovog kluba. Ne možete sebe nazivati igračima Liverpula ako igrate spuštene glave. Dajte sve od sebe i verujte da možete večeras učiniti ono nestvarno ako to i hoćete. Iskoristite ovu priliku da postanete heroji” – ispričao je posle utakmice trener Liverpula Rafa Benitez.
Upravo to su i postali! Golovima Džerarda, Vladimira Šmicera i Ćabija Alonsa Liverpul je za samo šest minuta, od 54. do 60, stigao do izjednačenja.Nakon 90 minuta igre, otišlo se u produžetke a Milan je tada imao veliku priliku preko Ševčenka, ali je Jirži Dudek bio odličan na golu Liverpula. U penal seriji bolje se snašao Liverpul a Dudek je i tada bio bolji od Ševčenka. Upravo je on bio najveći heroj istanbulske noći. Svojim čudnim plesom na gol liniji dekoncentrisao je protivničke fudbalere: -Odjednom mi je Karager prišao sa leđa, čvrsto me potapšao i rekao: “Uradi nešto kao Grobelar. Sećaš se kako je on izluđivao i dekoncentrisao protivnike kada je trebalo da izvedu penal”. – prisećao se kasnije Dudek.
Pirlo se sa duge strane pun ogorčenja seća ovog događaja: “Razlog zbog kog smo izgubili na penale je Jirži Dudek. Ta budala od plesača glumela je pajaca na gol liniji a potom bi nam se direktno rugao ko god bi promašio neko od nas. Utakmica u Istanbulu se igrala 25. maja a naša liga se još nije završila. Četiri dana kasnije na programu je bio meč protiv Udinezea. Takav sraman raspored je za nas bila najteža kazna. Uvek smo se pitali zašto, ali niko nije imao nikakve odgovore. Jedva sam mogao da spavam posle tog poraza u Istanbulu. Pa čak i kad se probudim, u glavi mi je sumorna misao ja sam odvratan. Ne mogu da igram više. Redovno su mi pre spavanja pred očima bili Dudek i ostali Liverpulovi igrači. Noćna mora je noćna mora.
Znaš da će početi kad zatvoriš oči, ali neće prestati kada ih ponovo otvoriš. Nikada neću potpuno otresti taj osećaj apsolutne impotencije. To će mi zauvek tokom karijere držati noge vezanim i pokušavati da me obori.” – otkrio je Pirlo.Kakav je to preokret bio najbolje svedoči sećanje jednog od najboljih igrača milanskog tima te večeri Ernana Krespa:
Hteo sam odmah da odem u svlačionicu, ali sam zastao i pomislio: “Ne, ovo se nije dogodilo. Zato sam seo iza fotografa, morao sam svojim očima da vidim kako Džerard podiže trofej… I dalje ne mogu da verujem. Kada je Stivi podigao pehar rekao sam sebi: “Ovo se stvarno dogodilo”. U svlačionici je bilo kao na sahrani. Niko nije mogao da govori, neki igrači su plakali… Verujte mi, bilo je mnogo teško veče.” – zaključio je Krespo.