- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
НОВОГОДИШЊА АНКЕТА
Личности и ликови које сте волели у 2010. години
Ангелина Атлагић (фото Л.Адровић)
Љубивоје Ршумовић, песник: Док је села и сељака…
Личност 2010. године, по мом дубоком уверењу, јесте Захарије Заре Трнавчевић, зато што се годинама донкихотовски, али истрајно, бори за српско село и српског сељака. Он је један од оснивача Покрета за Србију и село, а ја сам им написао химну, чији рефрен гласи: „Док је села и сељака/ Србија ће бити јака…” – каже песник Љубивоје Ршумовић.
Филип Давид, писац: Мајстор Богдан Богдановић
Година 2010, коју остављамо за собом, обележена је наставком велике кризе, економске, социјалне, цивилизацијске. Нема још увек правог одговора на то како изаћи из такве свеобухватне кризе, која је могућа алтернатива, што неумитно драматизује помисао на будућност.
Ово је била година када нас је заувек напустио Богдан Богдановић, протомајстор меморијалне архитектуре, сјајан прозни писац недовољно признат у сопственој домовини. Од онога што сам ове године прочитао посебно бих споменуо „Чињенице и тумачења – два разговора Оливере Милосављевић са Латинком Перовић”, „Босна и Херцеговина – будућност незавршеног рата” Ловреновића и Јерговића, „Дневник самоће” Видосава Стевановића, „Славуј и кавез” Александра Илића и романе „Пад Колумбије” Саше Илића и „Отац” Миљенка Јерговића.
Дара Џокић, глумица: Предлажем Вука Јеремића
Вук Јеремић! Свиђа ми се како је водио спољну политику, али, чини ми се да је отишао у чабар. Баш зато и предлажем њега. Да не дужим причу. Допада ми се политика коју је заступао и водио Јеремић, али изгледа да нема подршку и да ће све то што је радио сада обављати неко други, на потпуно нов начин.
Миодраг Табачки, сценограф: Похвала обријаној глави
Ја сам, признајем, мада то може да звучи нескромно, сам себе највише одушевио – и изненадио, изнад свега својом интуицијом. Осетивши да се нешто велико спрема, обријао сам главу, баш као недавно наши тенисери. Међутим, то сам учинио пре њих, још летос. А ако неког баш занима и она мало приватнија страна те промене на мојој глави: учинио сам то да заметнем траг.
Јелена Кајго, директорка Битеф театра: Бафетов час филантропије
Одушевио ме је Ворен Бафет, један од најбогатијих људи на свету, када је одлучио да 99 одсто свог богатства (око 47 милијарди долара) поклони у хуманитарне сврхе – донацији Била Гејтса. То је узбудљив гест филантропије у свету оних који врте капитал и профит. Лепо звуче његове речи: „Ништа није моћно као идеја за коју је дошао прави тренутак.”
Иван Меденица, театролог: Оригинални Јожеф Нађ
Личност је Јожеф Нађ, један од највећих светских уметника с ових простора, а који нам се представио као апсолутно оригинални мултимедијални стваралац (кореограф, редитељ, перформер, визуелни уметник) на овогодишњем Бијеналу у Панчеву, са делима у којима се, дословно, сликајући плеше и плешући слика. Лик је Дезмонд Мортон из Харвудових Државних службеника у тумачењу Бориса Комненића (Народно позориште) који враћа веру у борбу за опште принципе у нашој морално опустошеној земљи.
Ангелина Атлагић, костимограф: Подвиг Марине Абрамовић
Особа која је, по мени, обележила 2010. годину јесте неприкосновено Марина Абрамовић, жена која је својим пожртвованим радом, без помоћи институција, успела да од перформанса направи елитну уметност. Њена изложба у Музеју модерне у уметности у Њујорку , „Уметник је присутан“, за коју се сатима чекало у редовима за улаз, најбоље говори о томе да права уметност није строго елитистичка и намењена уском кругу љубитеља уметности. Подвиг вредан пажње и наше најшире јавности. Надам се да ћемо имати прилику да је видимо и у Београду.
Срђан Ђиле Марковић, сликар: Ворхол је надмашен
Личност године је Рој Лихтенштајн, а тај утисак имам након недавно објављене вести да је Лихтенштајнова слика продата за десет милиона долара скупље од дела Ендија Ворхола. То је први пут у историји великих распродаја дела мртвих уметника да је рад Лихтенштајна скупљи од Ворхоловог, и то је показатељ да Ендијево време пролази, а и већ је ред да прође, јер је угњавио. Ово велико интересовање за Лихтенштајна можда ће осветлити још један аспект његовог рада, а то је да је уништио мит о оригиналности, јер су све његове слике позајмице (или квадрати из стрипова, или су референце на класике модернизма, на пример кад слика Пикаса).
Даница Максимовић, глумица: Ђоковић и Јеротић
Новак Ђоковић, зато што је тако млад, а један је од наших најуспешнијих спортиста, односно јер је на врху светског тениса. Нека то буде и професор Владета Јеротић, зато што никада не мењам канал када он говори. Слушајући га богатим своја сазнања, јер многе појмове и појаве јединствено објашњава. Јеротић ми је репер за реалност и појаве које нас окружују. Човек од којег може много тога да се научи. Жао ми је што не могу да поменем ниједног политичара. Волим тихе, а квалитетне људе. Увек их препознам у маси по специфичности.
Теофил Панчић: Кристофер Хиченс
Кристофер Хиченс је (и) 2010. импоновао у сваком тренутку, чак и суочен са великом личном драмом. Авај, овде Хичен(а)са нема, зато нам и књиге опет узмичу пред звонима и прапорцима.
К.Р.
Објављено: 31.12.2010.
Извор: Политика
Личности и ликови које сте волели у 2010. години
Ангелина Атлагић (фото Л.Адровић)
Љубивоје Ршумовић, песник: Док је села и сељака…
Личност 2010. године, по мом дубоком уверењу, јесте Захарије Заре Трнавчевић, зато што се годинама донкихотовски, али истрајно, бори за српско село и српског сељака. Он је један од оснивача Покрета за Србију и село, а ја сам им написао химну, чији рефрен гласи: „Док је села и сељака/ Србија ће бити јака…” – каже песник Љубивоје Ршумовић.
Филип Давид, писац: Мајстор Богдан Богдановић
Година 2010, коју остављамо за собом, обележена је наставком велике кризе, економске, социјалне, цивилизацијске. Нема још увек правог одговора на то како изаћи из такве свеобухватне кризе, која је могућа алтернатива, што неумитно драматизује помисао на будућност.
Ово је била година када нас је заувек напустио Богдан Богдановић, протомајстор меморијалне архитектуре, сјајан прозни писац недовољно признат у сопственој домовини. Од онога што сам ове године прочитао посебно бих споменуо „Чињенице и тумачења – два разговора Оливере Милосављевић са Латинком Перовић”, „Босна и Херцеговина – будућност незавршеног рата” Ловреновића и Јерговића, „Дневник самоће” Видосава Стевановића, „Славуј и кавез” Александра Илића и романе „Пад Колумбије” Саше Илића и „Отац” Миљенка Јерговића.
Дара Џокић, глумица: Предлажем Вука Јеремића
Вук Јеремић! Свиђа ми се како је водио спољну политику, али, чини ми се да је отишао у чабар. Баш зато и предлажем њега. Да не дужим причу. Допада ми се политика коју је заступао и водио Јеремић, али изгледа да нема подршку и да ће све то што је радио сада обављати неко други, на потпуно нов начин.
Миодраг Табачки, сценограф: Похвала обријаној глави
Ја сам, признајем, мада то може да звучи нескромно, сам себе највише одушевио – и изненадио, изнад свега својом интуицијом. Осетивши да се нешто велико спрема, обријао сам главу, баш као недавно наши тенисери. Међутим, то сам учинио пре њих, још летос. А ако неког баш занима и она мало приватнија страна те промене на мојој глави: учинио сам то да заметнем траг.
Јелена Кајго, директорка Битеф театра: Бафетов час филантропије
Одушевио ме је Ворен Бафет, један од најбогатијих људи на свету, када је одлучио да 99 одсто свог богатства (око 47 милијарди долара) поклони у хуманитарне сврхе – донацији Била Гејтса. То је узбудљив гест филантропије у свету оних који врте капитал и профит. Лепо звуче његове речи: „Ништа није моћно као идеја за коју је дошао прави тренутак.”
Иван Меденица, театролог: Оригинални Јожеф Нађ
Личност је Јожеф Нађ, један од највећих светских уметника с ових простора, а који нам се представио као апсолутно оригинални мултимедијални стваралац (кореограф, редитељ, перформер, визуелни уметник) на овогодишњем Бијеналу у Панчеву, са делима у којима се, дословно, сликајући плеше и плешући слика. Лик је Дезмонд Мортон из Харвудових Државних службеника у тумачењу Бориса Комненића (Народно позориште) који враћа веру у борбу за опште принципе у нашој морално опустошеној земљи.
Ангелина Атлагић, костимограф: Подвиг Марине Абрамовић
Особа која је, по мени, обележила 2010. годину јесте неприкосновено Марина Абрамовић, жена која је својим пожртвованим радом, без помоћи институција, успела да од перформанса направи елитну уметност. Њена изложба у Музеју модерне у уметности у Њујорку , „Уметник је присутан“, за коју се сатима чекало у редовима за улаз, најбоље говори о томе да права уметност није строго елитистичка и намењена уском кругу љубитеља уметности. Подвиг вредан пажње и наше најшире јавности. Надам се да ћемо имати прилику да је видимо и у Београду.
Срђан Ђиле Марковић, сликар: Ворхол је надмашен
Личност године је Рој Лихтенштајн, а тај утисак имам након недавно објављене вести да је Лихтенштајнова слика продата за десет милиона долара скупље од дела Ендија Ворхола. То је први пут у историји великих распродаја дела мртвих уметника да је рад Лихтенштајна скупљи од Ворхоловог, и то је показатељ да Ендијево време пролази, а и већ је ред да прође, јер је угњавио. Ово велико интересовање за Лихтенштајна можда ће осветлити још један аспект његовог рада, а то је да је уништио мит о оригиналности, јер су све његове слике позајмице (или квадрати из стрипова, или су референце на класике модернизма, на пример кад слика Пикаса).
Даница Максимовић, глумица: Ђоковић и Јеротић
Новак Ђоковић, зато што је тако млад, а један је од наших најуспешнијих спортиста, односно јер је на врху светског тениса. Нека то буде и професор Владета Јеротић, зато што никада не мењам канал када он говори. Слушајући га богатим своја сазнања, јер многе појмове и појаве јединствено објашњава. Јеротић ми је репер за реалност и појаве које нас окружују. Човек од којег може много тога да се научи. Жао ми је што не могу да поменем ниједног политичара. Волим тихе, а квалитетне људе. Увек их препознам у маси по специфичности.
Теофил Панчић: Кристофер Хиченс
Кристофер Хиченс је (и) 2010. импоновао у сваком тренутку, чак и суочен са великом личном драмом. Авај, овде Хичен(а)са нема, зато нам и књиге опет узмичу пред звонима и прапорцима.
К.Р.
Објављено: 31.12.2010.
Извор: Политика