Šta je novo?

Ličnost i anoreksija nervosa

Član
Učlanjen(a)
18.06.2009
Poruka
4.266
Ličnost i anoreksija nervosa

Pregledom relevantne literature i istraživanja koja su izvršena u vezi sa anoreksijom nervozom može se primetiti da interes za ovaj poremećaj kontinuirano raste decenijama, kako među stručnjacima, tako i među laicima. Sasvim je logično da se, s obzirom da se radi o poremećaju ishrane, ovaj poremećaj definiše, pre svega, sa aspekta telesne težine. U Međunarodnoj klasifikaciji duševnih poremećaja ICD-10 anoreksija nervosa je definisana kao poremećaj koji se karakteriše namernim gubitkom na telesnoj težini. U dijagnostičkom priručniku američke medicinske asocijacije DSM-IV navode se i hiperaktivnost, hipotermija, amenoreja i distorzija telesne šeme kao kriterijumi za dijagnostikovanje anoreksije nervoze. Smatra se da poremećaje ishrane oupšte, pa i anoreksiju nervosu nije tako teško dijagnostikovati kao što je to slučaj sa nekim drugim nozološkim kategorijama. Anorektične osobe su, u većini slučajeva, već na prvi pogled upadljivo neuhranjene. Međutim, anorektična osoba može prosto izgledati vitko i u kliničkom smislu neupadljivo, informacije iz intervjua mogu biti nejasne, pa se u tom slučaju u dijagnostici ovog poremećaja moramo osloniti na specifične indikatore koje nam pružaju psihodijagnostičke tehnike, sa jedne strane, i teorijskim pretpostavkama o specifičnim karakteristikama anorektične ličnosti, sa druge. S obzirom na činjenicu da je ovo poremećaj koji u krajnjem ishodu može imati brojne somatske komplikacije, pa i smrt, pravovremena i tačna dijagnoza i terapija postaju imperativ. Dakle, tretman anoreksije nervoze, kao i uostalom svih drugih psihičkih poremećaja, ima dva aspekta: dijagnostički i terapijski. Ukoliko bismo nedvosmisleno utvrdili koje su to tipične osobine ličnosti anorektičnih osoba, njihov tretman bi u oba aspekta dobio i na kvalitetu i na efikasnosti. Posledično bi se mogao očekivati i značajno veći procenat potpunih izlečenja.
Dakle, kakve su to osobe koje pate od anoreksije nervose? Imaju li one neke zajedničke, tipične karakteristike ličnosti po kojima se razlikuju od ostalih ljudi? Može li se uopšte govoriti o tipičnoj ličnosti anorektičara?
Jedna od karakteristika osoba koje pate od anoreksije nervoze je da su često iznadprosečne inteligencije. I pored toga, u pogledu sopstvene telesnosti razmišljaju na magičan i simplifikovan način. U tom smislu je tipično da se samopoštovanje direktno povezuje sa onim što jeste ili nije pojedeno.
Za osobe koje pate od anoreksije se smatra da generalno imaju izuzetno nisko samopoštovanje i izraženo osećanje neadekvatnosti. Ove osobe se plaše polnog sazrevanja, servilne se i imaju problema u savladavanju stresa. Obično imaju problema u separaciji i individualizaciji u cilju ostvarivanja sopstvenog identiteta. S obzirom da su anorektične osobe često veoma poslušne i konformirajuće, postoje mišljenja da je poremećaj ishrane zapravo pokušaj uspostavljanja kontrole bar nad delom svog života, s obzirom da je ta kontrola izgubljena zbog velike potrebe za povlađivanjem drugima. U tom kontekstu, gladovanje predstavlja i uspostavljanje reda. Ove osobe su često ponosne na svoju sposobnost da izgube na težini, a samonametnuta pravila vezana za hranu predstavljaju supstitut za nedostatak autentične nezavisnosti. Većina anorektičnih adolescentkinja su ozbiljne, organizovane, uredne, tihe, savesne, veoma su osetljive na odbacivanje i sklone iracionalnom osećaju krivice i brige. Ove osobe su često perfekcionisti koji imaju iracionalna očekivanja i od sebe i od drugih. I pored toga što su često veoma uspešne, osećaju se neadekvatnim, defektno i bezvredno. Pored toga, često vide svet u crno belim kategorijama; sve je ili dobro ili loše, debelo ili mršavo.
Osobe koje u adolescenciji postanu anorektične su često u detinjstvu bila dobra i poslušna deca: savesna, vredna i dobri učenici. Često su to osobe koje imaju veliku potrebu da udovoljavaju drugima, traže odobrenja i izbegavaju konflikte. Imaju potrebu da brinu o drugim ljudima, teže perfekciji ali se iznutra osećaju defektnim i neadekvatnim. Takođe žele da budu posebni, da se po nečemu razlikuju od mase, često upravo gubitkom telesne težine. Ovo ukazuje na izvesni narcizam, koji je potvrđen istraživanjima, a koji se upravo manifestuje potrebom za divljenjem od strane drugih i preosetljivošću na bilo kakvu kritiku ili poraz.
Kod anorektičnih osoba su česte promene raspoloženja, nesigurnost u pogledu svojih sposobnosti i pored aktuelnog postignuća. Nije retko povlačenje od ljudi. Nelagodnost u pogledu seksualnosti je veoma izražena. U pogledu osećanja, ove osobe imaju teškoća u saopštavanju osećanja, naročito agresije, često se osećaju bespomoćno, otuđeno i pune su krivice i sramote. Blokirana agresija se pretvara u autoagresiju kroz izgladnjivanje i uništavanje sopstvenog tela. Ukoliko dođe do konfrontacije, često reaguju plačem, besom ili povlačenjem. Izbegavaju seksualne kontakte. Čeznu za bliskošću ali su istovremeno uplašene od nje. Neka istraživanja ukazuju da je oko četvrtina osoba sa poremećajima ishrane tokom života bilo seksualno zlostavljano. Anorektične osobe imaju problema sa separacijom i individuacijom od oba roditelja. Nedostatak osećanja sopstvenog identiteta se kompenzuje izgradnjom socijalne fasade kojom obezbeđuju odobravanje i poštovanje okoline. Zato se za anorektične osobe često kaže da su one suviše dobre da bi bile realne ("too good to be true").
Opšte je poznato da je porodica osnovni agens socijalizacije i glavni faktor u formiranju ličnosti. Zbog toga je u razmatranje o ličnosti anorektičnih osoba, potrebno reći nešto i o njihovim porodicama. Porodice anorektičnih osoba se često opisuju kao umrežene, prezaštićujuće, sa težnjom ka izbegavanju konflikata i stvaranju koalicije sa pacijentom od strane jednog ili drugog roditelja. Odgovornost članova porodice i granice među njima su neodređene i slabe. Članovi porodice anorektične osobe nameću veliku odgovornost jedni drugima, ali se i međusobno prezaštićuju. Često se navodi da su očevi anorektičnih ćerki distancirani i izolovani od ostatka porodičnog sistema. Rezultati nekih studija ukazuju da i anorektične ćerke i njihove majke ocenjuju očeve kao mnogo distanciranije nego što to čine osobe iz kontrolne grupe, ali da takvu procenu ne daju i siblinzi anorektičnih osoba. Ovaj nalaz otvara dilemu da li su očevi anorektičnih osoba zaista toliko distancirani ili ih samo kao takve opažaju pojedini članovi porodice. Druga istraživanja ukazuju da su roditelji anorektičara istovremeno i više privrženi i više nemarni, a da su očevi veoma kontrolišući. Njihove anorektične ćerke su submisivne i nepoverljive. Postoje istraživanja koja ukazuju da ne postoji "tipična porodica anorektičara" ali da u porodicama ovih osoba postoji veće prisustvo različitih problema i da majke anorektičnih osoba u značajno većem procentu pate od depresije.
U raspravu o ličnosti anorektičnih neophodno je uključiti i pojam telesnog osećanja Ja, s obzirom da je poremećaj u ovom osećanju centralni simptom anoreksije. Poznato je da svaki čovek sebe doživljava manje ili više kao u iskrivljenom ogledalu usled potiskivanja, negiranja, poništavanja i drugih mehanizama odbrana. Koliko će ovaj doživljaj sebe biti iskrivljen zavisi od interakcije deteta sa majkom već u prvoj godini, dakle objektni odnos je od ključne važnosti. Kod anoreksije nervose se zbog neadekvatnih interakcija sa majkom kod deteta razvija strah od unošenja opasnog objekta. Melanija Klajn govori o doživljaju dobre i loše majke sa dobrim i zlim mlekom. Ukoliko je loša dojka (odnosno mleko, odnosno hrana) dominantna u doživljaju deteta, introjekcija zlog objekta (odnosno hrane) postaje opasna, razvija se strah od unošenja takvog objekta i dete se od tog straha brani neuzimanjem hrane ili povraćanjem. Sa druge strane, neadekvatni odnos majke, koja između ostalog, potpomaže i omogućava investicije Ja vršeći koordinativno-integrativnu funkciju Ja deteta, dovodi do neuspeha u adekvatnom formiranju granice tela i sposobnosti za tačno opažanje stimulusa iz tela. Drugim rečima, kod deteta se stvara konflikt između onoga što su njegove telesne potrebe i njegovog iskustva sa važnim objektom koji na te potrebe ne odgovara na adekvatan način. U kasnijim fazama razvoja, detetu i adolescentu koje je introjektovalo neadekvatan objekat, nedostaje mogućnost ispravne percepcije oblika sopstvenog tela, kao i stimulusa koji iz njega dolaze. Zbog toga anorektične osobe svoje telo doživljvaju kao debelo čak i kada se posmatraju u ogledalu, odnosno čak i kada imaju priliku da vide kako izgledaju. Zbog toga što nisu u mogućnosti da adekvatno prepoznaju stimuluse iz svog tela, često ne osećaju glad, umor, pospanost i slično. Istraživanja ukazuju da anorektične osobe imaju daleko veću tendenciju da podcenjuju ili precenjuju aktuelni oblik svog tela, dakle da ga pogrešno procenjuju. Takođe, istraživanja ukazuju da je procena najpoželjnijeg oblika tela anorektičnih osoba značajno tanji nego kod kontrolne grupe.
Zbog gore navedenog mehanizma u razvoju telesnog Ja i činjenice da je kod anorektičnih osoba taj razvoj poremećen, može se zaključiti da je upravo taj poremećaj u razvoju telesnog Ja glavni etiološki faktor nastanka anoreksije nervose. Mnogi osobine anorektičnih osoba imaju svoj uzrok upravo u poremećaju telesnog osećanja Ja koji je opet uzrokovan neadekvatnim objektnim odnosom.
Naše istraživanje na temu "Mogući indikatori anoreksije na crtežu ljudske figure" imao je za osnovni cilj pronalaženje tipičnih indikatora anoreksije nervoze na Mahover testu čime bi se dijagnostika ovog poremećaja znatno olakšala, tim pre što ova projektivna tehnika direktno provocira ispoljavanje karakteristika telesnog Ja ispitanika. Posredni cilj ovog rada je bio provera teorijskih pretpostavki o nekim karakteristikama ličnosti anorektičnih osoba.
Rezultati dobijeni u ovom istraživanju ukazuju da se tipičan izgled crteža anorektične osobe može opisati na sledeći način:
Ženska figura je velika i nacrtana na sredini hartije. Linija kojom je crtana figura je ili podebljana ili isprekidana. Figura je često neproporcionalna tj. odnos veličina glave, trupa, ruku, nogu i tako dalje, nisu u skladu. Na crtežu nema senčenja, niti brisanja. Glava nacrtane ženske figure je nacrtana sa svim elementima i velika je u odnosu na telo. Usne na crtežu su tanke i često ih predstavlja samo linija, dok su oči na crtežu velike i upadljive. Vrat je kratak, debeo. Šake na rukama su ili uvećane ili umanjene, dok su prsti šiljati ili unakaženi. Noge na crtežu ženske figure su ili veoma tanke ili veoma debele, a često izostaju sa crteža anorektičnih osoba. Na ženskoj figuri su prisutna i naglašena dugmad.

Muška figura je ili umanjena ili uvećana i nacrtana asimetrično. Elementi crteža kao što su glava, trup, ruke, noge su neproporcionalni. Na crtežu nema senčenja, niti brisanja. Nos na muškoj figuri je mali , dok su zenice po pravilu prisutne. Kosa na crtežu je neuredna. Šlic na pantalonama po pravilu izostaje. Ruke nacrtane muške figure su kratke, a prsti šiljati ili unakaženi. Cipele su ili izostavljene ili neupadljive. Na muškoj figuri su prisutna i naglašena dugmad.
Može se reći da su rezultati dobijeni ovim istraživanjem uglavnom u skladu sa teorijskim shvatanjima o poreklu i simptomatologiji anoreksije nervose. Mnogi od pronađenih indikatora po kojima se anorektične osobe razlikuju od normalne populacije ukazuju na kompenzatorne mehanizme, oblasti konflikta i simptome koji se inače smatraju ključnim za anoreksiju nervosu. Anorektične osobe crtaju češće veliku žensku figuru, dok mušku figuru crtaju češće ili veliku ili malu. Ovo može ukazivati na fantaziju samopoštovanja ili kompenzatorni mehanizam za duboko osećanje nesigurnosti. Velika ženska figura može takođe ukazivati na odnos sa majkom u kome se majka doživljava kao dominantna i veoma kontrolišuća.
Češće crtanje ženske figure na sredini hartije može ukazivati na krutost, dok je češće crtanje asimetrične muške figure indikacija nekoordinisanosti, telesne nespretnosti, i problema u telesnom Ja. Ovi problemi se takođe mogu detektovati i na osnovu češćeg crtanja i ženske i muške figure sa neproporcionalnim elementima. Linija kojom često crtaju anorektične osobe je ili pojačana (iz potrebe za pojačavanjem granice Ja-okolina) ili isprekidana (što ukazuje na proboj ove granice). Oba ova indikatora ukazuju na probleme u formiranju telesnog Ja, što je jedna od osnovnih karakteristika i jedan od uzroka nastanka anoreksije.
Anorektične osobe značajno ređe brišu i senče prilikom crtanja i muške i ženske figure što ukazuje na manje prisustvo anksioznosti nego što je to slučaj u normalnoj populaciji. Kontrola impulsa, kao jedna od karakteristika anoreksije, vidljiva je i na osnovu činjenice da anorektične osobe češće crtaju kratak, debeo vrat. Češće crtanje velike glave anorektičnih osoba može ukazivati na obilnu aktivnost zamišljanja i kontrolu telesnih impulsa. Ovaj nalaz je tim značajniji što se odnosi samo na žensku figuru (dakle istog pola kao što su ispitanice), za koju po prirodi stvari, postoji pretpostavka da direktnije oslikava strukturu ličnosti ispitanica.
Veoma je indikativan nalaz da anorektične osobe češće crtaju mali nos na muškoj figuri, dok istovremeno češće crtaju tanke, zatvorene usne. Imajući u vidu da je seksualna disfunkcija gotovo redovan pratilac ovog poremećaja, može se reći da je ovaj nalaz apsolutno u skladu sa teorijskim pretpostavkama vezanim za anoreksiju nervosu. Nos, kao element crteže sa veoma jasnom seksualnom simbolikom (penis) i usne koje, kada su nacrtane zatvorene, ukazuju na otpor i verbalnu agresiju koja je blokirana, u kombinaciji predstavljaju jasan nesvesni izraz problema u oblasti seksualnosti. Sa druge strane, češće crtanje neuredne kose na crtežima muške figure anorektičnih osoba ukazuju na projektovanu nemoralnost u muški pol. Takođe, ređe crtanje šlica na muškoj figuri može predstavljati pokušaj izbegavanja bavljenja seksualnošću. Izbegavanje tema vezanih za seksualnost vidljiva je i iz činjenice da anorektične osobe ređe crtaju naglašene cipele i češće ih izostavljaju sa crteža.
Što se tiče obeležja kontakta, indikativno je da anorektične osobe češće crtaju velike oči na crtežu ženske figure, što se može tumačiti nešto povišenom paranoidnošću, možda usled previše kontrolišućih majki. Dalje, na crtežima muške figure, anorektične osobe češće crtaju kratke ruke što ukazuje na distanciranost od očeva koja je nađena u mnogim istraživanjima. Takođe, na crtežima i muške i ženske figure, češća su unakazivanja prstiju i crtanje šiljatih prstiju što ukazuje na kontakt koji je ispunjen agresivnošću sa jedne strane, i distanciranošću sa druge. Na crtežima ženske figure, anorektične osobe crtaju ili male šake, što se tumači odbacivanjem od majki ili velike, što ukazuje na kompenzaciju slabosti. Prema tome, u skladu sa teorijskim pretpostavkama, ovo istraživanje je pokazalo da je kontakt anorektičnih osoba ispunjen agresivnošću sa jedne strane, i distanciranošću od okoline sa druge. Češće crtanje dugmadi na crtežima i muške i ženske figure ukazuje na zavisnost i infantilnost anorektičnih osoba.
U zaključku se može reći da se indikatori anoreksije na Mahover testu, nađeni u ovom istraživanju mogu grupisati u tri kategorije:
Prvo, indikatori vezani za poremećaj u oblasti seksualnosti. Naime, izbegavanje bavljenjem seksualnošću, tako tipična za anoreksiju i zapažena u mnogim istraživanjima i teorijskim razmatranjima o ovom poremećaju, ispoljilo se i na crtežima anorektičnih osoba u ovom istraživanju. S obzirom da je Mahover test projektivna tehnika koja pretenduje da zahvati najdublje slojeve ličnosti, ovaj nalaz je potvrda zapažanja da je seksualna disfunkcija redovan pratilac anoreksije nervoze.
Drugo, indikatori vezani za poremećaj telesnog osećanja Ja. Kao što je već rečeno, i ako što je opšte poznato, poremećaj telesnog Ja je tipičan za anoreksiju. U tom smislu, indikatori koji ukazuju na probleme vezane za telesno Ja anorektičnih osoba, koji su nađeni u ovom istraživanju, ne predstavljaju iznenađenje.
Treće, indikatori vezani za poremećaj u kontaktu. U raspravi o ličnosti anorektičnih osoba, rečeno je da one imaju tendenciju ka povlačenju, izbegavanju konflikata i potiskivanju agresije. Upravo ove karakteristike ličnosti anorektičnih osoba došle su do izražaja na njihovim crtežima. Indikatori kontakta na crtežima ovih osoba su ispunjeni agresivnošću, distanciranjem i povlačenjem.
Iako su rezultati ovog istraživanja u velikoj meri u skladu sa teorijskim postavkama o karakteristikama anorektičnih osoba, može se zaključiti da je nemoguće jednom dijagnostičkom tehnikom obuhvatiti sve potencijalne osobine ni jedne grupe osoba koje pripadaju bilo kojoj nozološkoj kategoriji, pa ni anoreksiji. Zbog toga bi prilikom provera teorijskih postavki o osobinama ličnosti anorektičnih osoba, trebalo uključiti i druge psihodijagnostičke instrumente. U svakom slučaju, otkrivanjem osnovnih karakteristika ličnosti anorektičnih osoba i primenom tih znanja na oba aspekta tretmana pacijenata, dakle i u dijagnostici i u terapiji, značajno bi se uvećale naše mogućnosti da adekvatno i efikasno pomognemo anorektičnim osobama.

Autor teksta:
Bojan Lapčević
 
Top