LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Lični bankrot bio bi spas za dužne
[/h] Izvor: Press
Beograd -- Proglašenje bankrotstva, koje su zapadne zemlje odavno uvele, bilo bi zaštita i za građane Srbije koji ne mogu da vraćaju dugove.
Probleme u otplati kredita u Srbiji ima oko 90.000 građana, a trenutno je aktivirana 271 hipoteka.
Zbog gubitka posla ili smanjenih primanja, sve je više građana koji su zapali u dugove i ne vide izlaz iz takve situacije. Spas za njih bilo bi proglašenje ličnog bankrota koje su zapadne zemlje odavno uvele.
Iako bi mogućnost da proglase lični bankrot građanima bukvalno spasla život, jer u strahu da će im zapleniti imovinu, a porodicu ostaviti na ulici, mnogi jedini izlaz vide u samoubistvu, u Srbiji se o tome još ne razmišlja.
Poslednji slučaj ovakve ljudske tragedije dogodio se prošle nedelje u Kragujevcu, kada se Milan S. (57) ubio, i to kada su sudski izvršitelji došli da mu zaplene kuću zbog dugovanja.
[h=2]Otpis dela duga[/h] Zakonska odredba proglašenja ličnog bankrota postoji gotovo svuda, a uvedena je i u nekim zemljama u okruženju.
U Americi je, na primer. 2009. godine više od milion građana proglasilo bankrot.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Stvari koje vam u Srbiji ne mogu oduzeti ako bankrotirate:
- Odeća, obuća i drugi predmeti za ličnu upotrebu
- Hrana i ogrev za potrebe dužnika i celog domaćinstva za tri meseca
- Novac dužnika koji ima stalna primanja do iznosa koji je po zakonu izuzet od izvršenja
- Ordenje, medalje, ratne spomenice i druga odlikovanja i priznanja, lična pisma, rukopise, porodične slike
- Pomagala koja su invalidu sa telesnim nedostacima neophodna za obavljanje životnih funkcija
- Poštanske pošiljke i novčane doznake upućene dužniku pre nego što mu se lično uruče
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Stručnjaci objašnjavaju da se lični bankrot proglašava u dogovoru sa bankom i sudom, i predstavlja zaštitu za onog ko je zapao u dugove.
"Prvo se popisuju celokupna imovina i prihodi dužnika, a on je zaštićen jer se po zakonu ne mogu prodavati njegova osnovna sredstva za život i rad. Ostala imovina se prodaje, ali ostavlja se mogućnost da se dug naplati iz budućih prihoda u roku od tri do pet godina. Takođe, često se otpisuje i deo duga. Cilj nije da se dužnik sankcioniše, već da mu se ostavi mogućnost da ponovo počne da zarađuje", objašnjavaju stručnjaci.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Hrvatska odustala od ličnog bankrotstva
Hrvatski ekonomski stručnjak Damir Novotni kaže da se u toj zemlji razmatralo uvođenje zakona o ličnom bankrotu, ali se odustalo. "Ispostavilo se da u Sloveniji, koja je taj zakon uvela pre nekoliko godina, ljudi nisu hteli da prijave bankrot. U Hrvatskoj smo razmišljali da prijavljivanje ličnog bankrota bude zakonska obaveza, ali na kraju se odustalo od toga", ističe Novotni, i dodaje da u Sloveniji nakon proglašenja bankrota sud vodi lične finansije i pomaže dužniku, a banka tom klijentu ne sme da uzme više od dve trećine prihoda.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Važna stavka je i da u većini zemalja koje su uvele mogućnost ličnog bankrota banka dužniku ne sme da uzme više od dve trećine primanja.
U Srbiji ovakav propis o ličnom bankrotstvu ne postoji, ali u NBS objašnjavaju da se kod nas to reguliše drugačije.
"Ako dužnik nije u mogućnosti da izmiri obaveze, onda jedino preostaje da se prinudno sprovede potraživanje. Zakon predviđa da dužniku ne mogu da se oduzmu odeća, obuća, hrana, medalje, ratne spomenice i ogrev dovoljan za tri meseca", kažu u NBS.
Ekonomista Zoran Popov smatra da bi takav zakon, koji bi pomogao dužnicima, svakako trebalo doneti. On ističe da su banke bukvalno mamile građane da uzimaju kredite, a sada ih ne interesuje da li mogu da ih otplaćuju.
[h=2]Banke navukle građane[/h] "Banke su navukle građane na kredite reklamirajući navodno povoljne uslove. Predstavili su kredite kao jeftinu opciju da se lako dođe do novca, stana ili automobila. I državne finansijske ustanove su, umesto da upozore građane da dobro razmisle da li da se zadužuju, maltene terale ljude da uzimaju kredite. A sada su im ti isti građani krivi što ne mogu da otplaćuju dugove", ističe Popov.
On ipak ne veruje da će banke prihvatiti da se uvede zakon koji omogućava proglašenje ličnog bankrotstva.
"Zaduženost građana je sve veći problem, ali bez ozbiljnih namera nadležnih ne vidim kako to može da se reši", kaže Popov.
[/h] Izvor: Press
Beograd -- Proglašenje bankrotstva, koje su zapadne zemlje odavno uvele, bilo bi zaštita i za građane Srbije koji ne mogu da vraćaju dugove.
Zbog gubitka posla ili smanjenih primanja, sve je više građana koji su zapali u dugove i ne vide izlaz iz takve situacije. Spas za njih bilo bi proglašenje ličnog bankrota koje su zapadne zemlje odavno uvele.
Iako bi mogućnost da proglase lični bankrot građanima bukvalno spasla život, jer u strahu da će im zapleniti imovinu, a porodicu ostaviti na ulici, mnogi jedini izlaz vide u samoubistvu, u Srbiji se o tome još ne razmišlja.
Poslednji slučaj ovakve ljudske tragedije dogodio se prošle nedelje u Kragujevcu, kada se Milan S. (57) ubio, i to kada su sudski izvršitelji došli da mu zaplene kuću zbog dugovanja.
[h=2]Otpis dela duga[/h] Zakonska odredba proglašenja ličnog bankrota postoji gotovo svuda, a uvedena je i u nekim zemljama u okruženju.
U Americi je, na primer. 2009. godine više od milion građana proglasilo bankrot.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Stvari koje vam u Srbiji ne mogu oduzeti ako bankrotirate:
- Odeća, obuća i drugi predmeti za ličnu upotrebu
- Hrana i ogrev za potrebe dužnika i celog domaćinstva za tri meseca
- Novac dužnika koji ima stalna primanja do iznosa koji je po zakonu izuzet od izvršenja
- Ordenje, medalje, ratne spomenice i druga odlikovanja i priznanja, lična pisma, rukopise, porodične slike
- Pomagala koja su invalidu sa telesnim nedostacima neophodna za obavljanje životnih funkcija
- Poštanske pošiljke i novčane doznake upućene dužniku pre nego što mu se lično uruče
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Stručnjaci objašnjavaju da se lični bankrot proglašava u dogovoru sa bankom i sudom, i predstavlja zaštitu za onog ko je zapao u dugove.
"Prvo se popisuju celokupna imovina i prihodi dužnika, a on je zaštićen jer se po zakonu ne mogu prodavati njegova osnovna sredstva za život i rad. Ostala imovina se prodaje, ali ostavlja se mogućnost da se dug naplati iz budućih prihoda u roku od tri do pet godina. Takođe, često se otpisuje i deo duga. Cilj nije da se dužnik sankcioniše, već da mu se ostavi mogućnost da ponovo počne da zarađuje", objašnjavaju stručnjaci.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Hrvatska odustala od ličnog bankrotstva
Hrvatski ekonomski stručnjak Damir Novotni kaže da se u toj zemlji razmatralo uvođenje zakona o ličnom bankrotu, ali se odustalo. "Ispostavilo se da u Sloveniji, koja je taj zakon uvela pre nekoliko godina, ljudi nisu hteli da prijave bankrot. U Hrvatskoj smo razmišljali da prijavljivanje ličnog bankrota bude zakonska obaveza, ali na kraju se odustalo od toga", ističe Novotni, i dodaje da u Sloveniji nakon proglašenja bankrota sud vodi lične finansije i pomaže dužniku, a banka tom klijentu ne sme da uzme više od dve trećine prihoda.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Važna stavka je i da u većini zemalja koje su uvele mogućnost ličnog bankrota banka dužniku ne sme da uzme više od dve trećine primanja.
U Srbiji ovakav propis o ličnom bankrotstvu ne postoji, ali u NBS objašnjavaju da se kod nas to reguliše drugačije.
"Ako dužnik nije u mogućnosti da izmiri obaveze, onda jedino preostaje da se prinudno sprovede potraživanje. Zakon predviđa da dužniku ne mogu da se oduzmu odeća, obuća, hrana, medalje, ratne spomenice i ogrev dovoljan za tri meseca", kažu u NBS.
Ekonomista Zoran Popov smatra da bi takav zakon, koji bi pomogao dužnicima, svakako trebalo doneti. On ističe da su banke bukvalno mamile građane da uzimaju kredite, a sada ih ne interesuje da li mogu da ih otplaćuju.
[h=2]Banke navukle građane[/h] "Banke su navukle građane na kredite reklamirajući navodno povoljne uslove. Predstavili su kredite kao jeftinu opciju da se lako dođe do novca, stana ili automobila. I državne finansijske ustanove su, umesto da upozore građane da dobro razmisle da li da se zadužuju, maltene terale ljude da uzimaju kredite. A sada su im ti isti građani krivi što ne mogu da otplaćuju dugove", ističe Popov.
On ipak ne veruje da će banke prihvatiti da se uvede zakon koji omogućava proglašenje ličnog bankrotstva.
"Zaduženost građana je sve veći problem, ali bez ozbiljnih namera nadležnih ne vidim kako to može da se reši", kaže Popov.