LIBIJA - Sve vijesti hronološki ovde

[sendi]

UN ukinule sankcije Libijskoj centralnoj banci

UN ukinule sankcije Libijskoj centralnoj banci


Tanjug |

Savet bezbednosti UN danas je ukinuo sankcije protiv libijske Centralne banke i glavne investicione banke u Libiji u nastojanju da olakša situaciju u toj zemlji



NJUJORK - Savet bezbednosti UN danas je ukinuo sankcije protiv libijske Centralne banke i glavne investicione banke u Libiji u nastojanju da olakša situaciju u toj zemlji.

Sankcije prema tim bankama bile su uvedene u februaru u okviru sankcija protiv režima bivšeg vođe Moamera Gadafija, prenosi AFP. Libijska prelazna vlada zatražila je ranije danas odmrzavanje imovine vredne najmanje 160 milijardi dolara, koja je zamrznuta u vreme sankcija protiv režima bivšeg vođe Moamera Gadafija.

"Sve što libijski narod želi od međunarodne zajednice jeste da pokuša da ubrza proces odmrzavanja naše imovine, kako bi mogli da isplatimo zarade i vratimo se u normalu", rekao je predsednik Nacionalnog prelaznog saveta Mustafa Abdel Džalil na konferenciji Evropske unije o pravima i razvoju u Varšavi, navodeći da su neke zemlje oslobodile samo deo sredstava.

 

[sendi]

Libija: Nema sankcija, ali nema ni mira

Libija: Nema sankcija, ali nema ni mira





Šef Nacionalne prelazne vlade mustafa Abdul Džalili pod pritiskom


Savet bezbednosti UN ukinuo je sankcije Libijskoj centralnoj i inostranoj banci. Time je omogućeno da milijarde dolara koje je Gadafijev režim imao po svetu budu iskorišćene za obnovu zemlje.


Nacionalni prelazni savet u Tripoliju ove sedmice je zatražio odmrzavanje Gadafijevog novca. Nakon što je svih petnaest članova Komiteta glasalo za, obe banke su skinute sa sankcione liste. Neposredno nakon odluke Saveta bezbednosti, vlada Sjedinjenih Američkih Država odobrila je isplatu libijskog kapitala u vrednosti od 30 milijardi dolara. Zamrznut je međutim i dalje ostao novac Libijske investicione agencije (LIA), zato što ona još nije skinuta sa sankcione liste UN. Britanski ministar finansija Vilijam Hejg je najavio da će i London uskoro da deblokira 10 milijardi dolara libijskog kapitala u Velikoj Britaniji.

Paneta u poseti Libiji

Američki ministar odbrane Leon Paneta stigao je danas u Tripoli, kao prvi šef Pentagona koji je stupio na libijsko tlo posle višedecenijskih loših odnosa dve države. Devet meseci nakon što se NATO uključio u pobunu protiv režima Moamera Gadafija, Paneta je rekao da će SAD dati još vremena libijskim vlastima da stave pod kontrolu naoružane grupe koje su zbacile Gadafija i da će potom odlučiti kako da pomognu Tripoliju.

Paneta će se sastati sa članovima tranzicione vlade u Tripoliju. Iako su spremne da ohrabre nove vlasti posle revolucije u Libiji, SAD ne žele da otvoreno vrše uticaj posle osmomesečnog građanskog rata u toj zemlji. Ipak, SAD i druge zemlje strahuju kako će Prelazni nacionalni savet da se izbori sa sukobima između različitih naoružanih grupa u zemlji.

Nova revolucija

Inače poslednjih dana desetine hiljada ljudi ponovo izlazi na ulice, protestujući protiv Nacionalnog prelaznog saveta i njegovog predsednika Mustafe Abdula Džalila. Traže slobodu izražavanja i žele da spreče da bivše Gadafijeve pristalice u novoj Libiji zauzmu važne funkcije. Zahtevaju „novu revoluciju“. I opet je centar protesta u Bengaziju

Protesti u Bengaziju protiv nove vlasti

Andreas Ditman, stručnjak na Univerzitetu u Gisenu, kaže da su na ulice ponovo izašli „idealistički mladi ljudi sa istoka zemlje, uključujući i mnoge žene koje su počele i nosile ovu revoluciju“. Njih su iz nacionalnog saveta istisnula stara lica Gadafijevog režima. „Ovakav razvoj situacije ne služi miru“, izjavio je Ditman za Dojče vele i dodao: „Libijski revolucionari imaju osećaj da je nova vlada slika i prilika starog režima.“

Čak i aktivisti za ljudska prava kritikuju nedostatak transparentnosti novog političkog vođstva u Libiji. Neki od zakona koje je doneo Nacionalni savet još uvek nisu dostupni javnosti.

Predsednik Prelaznog saveta Mustafa Abdul Džalil otišao je do demonstranta i tražio od njih da imaju strpljenja. On je obećao da će uskoro na internetu biti objavljene biografije svih članova Prelaznog saveta. To obećanje je već smirilo situaciju, smatra Andreas Ditman.

Ljudi bez političkog iskustva ili članovi bivšeg režima?

´“Međutim treba razumeti da novo vođstvo Libije ne može u potpunosti bez Gadafijevih ljudi. U Libiji nije bilo opozicije, tako da se prilikom formiranja Prelaznog saveta ne mogu birati opozicioni političari“, kaže Ditman.

Pri odabiru nove političke ličnosti postoje samo dve mogućnosti: „Ili ljudi koji su apsolutno bez političkog iskustva, ili oni koji, mada su bili članovi bivšeg režima, nisu klasifikovani kao tvrdolinijaši.“

Ali nisu samo nedavne demonstracije pokazale koliko je krhak mir u Libiji. Još uvek ima i krvavih sukoba između suparničkih milicija. U Libiji postoji još ukupno 120 brigada koje su učestvovale u rušenju Gadafija. „Čelnici tih vojnih i paravojnih grupacija sada žele da zauzmu ključne pozicije moći“, kaže stručnjak Andreas Ditman. To je posebno opasno, jer je u opticaju mnogo oružja.

Mnogo naoružanja ostalo i nakon okončanja otvorenih sukoba

Libijski Prelazni savet je obećao da će brzo obezbediti red i mir u zemlji, i da će ministarstva biti premeštena u različite gradove u zemlji kako bi se vlast decentralizovala.

Andreas Ditman podseća na još jedan ključni aspekt: suočavanje s prošlošću. Kršenja ljudskih prava i druga krivična dela iz Gadafijevih vremena moraju biti kažnjena. „O tome ne bi trebalo da se brinu Međunarodni sudovi već Libijci“, kaže Ditman. „To je važno za budući razvoj Libije.“


Autori: Monika Ditrih / Dijana Roščić / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Nemanja Rujević

Deutsche Welle

 

[sendi]

Libija slavi nezavisnost posle 40g.

[h=1]Libija slavi nezavisnost posle 40g.
[/h] Izvor: Beta

Tripoli -- Libija je prvi put posle skoro 40 godina proslavila dan sticanja nezavisnosti od Francuske i Italije, što je za vreme vladavine Moamera Gadafija bilo ukinuto.

​

"Danas počinjemo izgradnju Libije onako kako su to činili naši preci", rekao je premijer Libije Abdurahim el-Kejb tokom ceremonije u Tripoliju.
Za vreme 42-godišnje vladavine Moamera Gadafija obeležavanje sticanja nezavisnosti od Francuske i Italije bilo je ukinuto, i samo se obeležavao dan kada je 1969. godine izvršen državni udar kojim je Gadafi došao na vlast.

Libija je decenijama bila pod okupacijom različitih država, a tek 1947. godine je stekla nezavisnost od Italije i Francuske.

Pošto je generalna skupština UN u novembru 1949. godine donela Rezoluciju prema kojoj je Libija trebalo da postane nezavisna država pre 1. januara 1952. godine, ta država je kao Ujedinjena Kraljevina pod vođstvom kralja Idrisa 24. decembra 1951. godine proglasila nezavisnost.

 

[sendi]

Libija: Tražili bivše Gadafijeve vojnike, ubili dvoje civila

Libija: Tražili bivše Gadafijeve vojnike, ubili dvoje civila


Beta |



Najmanje dvoje ljudi je ubijeno kada su naoružani ljudi upali u jednu kuću u libijskom gradu Tarhuni na zapadu zemlje, u potrazi za nekadašnjim pripadnikom režima Moamera el Gadafija, rekao je jedan stanovnik tog grada.

On je naveo da su ljutiti stanovnici Tarhune odgovorili tako što su zapalili sedište oko 100 boraca koji su učestvovali u svrgavanju Gadafija.

Grad Tarhuna, koji je dobio ime po istoimenom plemenu, smatran je jednim od omiljenih Gadafijevih mesta.

Njegovi stanovnici držali su mnoge pozicije u libijskoj armiji, a bivši pobunjenici su na njih gledali sa dozom sumnjičavosti.

Napad u Tarhuni desio se istog dana kada su libijski ministri za bezbednosna pitanja objavili svoj plan za integrisanje bivših pobunjenika u civilne institucije.

Ministri su otkrili svega nekoliko detalja, ne ponudivši okvirni rok za razoružavanje boraca.

 

[sendi]

Uhapšeno 9 Gadafijevih pristalica

Uhapšeno 9 Gadafijevih pristalica

IZVOR: TANJUG
​

Tripoli -- Vlasti Libije uhapsile su devet pristalica Moamera Gadafija koji su planirali da u novogodišnjoj noći dignu u vazduhg postrojenje za prenos struje u Tripoliju.

​

​

​

"Zaplenili smo eksploziv koji su kupili na crnom trizištu i trenutno ih ispitujemo", rekao je komandant Revolucionarnog saveta u Tripoliju Abdulah Naker za Rojters. Naker je optužio uhapšene da su pokušali da ponovo pokrenu bivšu zvaničnu TV stanicu "Al Džamahiriju". Mediji u Libiji su preneli da su uhapšeni nameravalai da izvrše više napada u Tripoliju.​

 

[sendi]

Sukob pobunjenika u Tripoliju

[h=1]Sukob pobunjenika u Tripoliju
[/h] Izvor: Beta

Tripoli -- Dve grupe bivših libijskih pobunjenika žestoko su se danas sukobile u centru Tripolija, a obračun je trajao satima.

(Beta, arhiva)​

Nekadašnji pobunjenici iz Tripolija i grupa boraca iz Misrate sukobili su se mitraljezima, ručnim bacačima i protivavionskim oružjem. Kola hitne pomoći na mestu sukoba pomažu ranjenicima, javili su mediji.

Još nisu poznate posledice i uzrok sukoba. Svedoci navode da su borci iz Misrate, u želji da oslobode zatvorenike, pokušali da uđu u zgradu koju koristi Vojni savet Tripolija, koji radi pri libijskoj prelaznoj vladi.

 

[sendi]

Predsedavajući SB: Istraga o Libiji

[h=1]Predsedavajući SB: Istraga o Libiji
[/h] Izvor: Tanjug

Njujork -- Predsedavajući SB UN, južnoafrički ambasador Baso Sangku, zatražio istragu o kršenju ljudskih prava tokom NATO bombardovanja Libije i svrgavanja Gadafija.

NATO bombardovanje Libije (Beta, arhiva)​

Južna Afrika tokom januara predsedava Savetom bezbednosti UN i, kako navodi agencija AP, ambasador te zemlje smatra da je NATO prekoračio mandate koji je dobio za uspostavljanje zone zabranjenog leta nad Libijom, pri čemu je ubijen veliki broj nevinih civila.
"Potrebna je istraga o kršenju ljudskih prava u Libiji, bez obzira da li su ih činili Gadafijevili sledbenici, pobunjenici ili NATO. Svako ko je učestvovao u sukobu mora da odgovara za kršenja ljudskih prava", naveo je južnoafrički ambasador.

On je dodao i da rezolucija SB UN usvojena u martu nije smela da znači promenu režima u Libiji, već samo uspostavljanje zone zabranjenog leta.

Slične stavove je nedavno izneo i ruski ambasador Vitalij Čurkin, izrazivši nezadovoljstvo izveštajem generalnog sekretara UN Ban Ki- muna da je NATO u Libiji reagovao u skladu sa mandatom dobijenim od UN.

Portparolka NATO-a Oana Lungesku demantovala je optužbe o prekomernoj upotrebi sile, što je rezultiralo velikim brojem civilnih žrtava.

"Tokom operacija, preduzeli smo sve mere da se smanji rizik civilnih žrtava. Gađane su mete koje su precizno određene i civili su stalno upozoravani da se klone vojnih ciljeva i objekata. Uradili smo sve u našoj moća da rizik civilnih žrtava svedemo na nulu, ali smo i jasno rekli da u vazdušnim napadima rizik nikada ne može biti baš nula", kazala je portparolka NATO-a.

 

[sendi]

„Libija na pragu građanskog rata“

„Libija na pragu građanskog rata“


Izvor: B92, Beta, Tanjug

Tripoli -- „Libiji preti građanski rat ukoliko ne suzbije delovanje paravojnih formacija i ne uspostavi kontrolu nad njima“, kaže šef NPS-a Mustafa Abdel Džalil.

Mustafa Abdul Džalil: Libija na pragu građanskog rata (Beta - 14.03.2011.)


​

Upozorenje ovog libijskog državnika usledilo je nakon oružanog sukoba između suprotstavljenih paravojnih formacija u glavnom gradu Tripoliju, u kojem su poginule četiri osobe.
„Pred nama je težak izbor između dve stvari. Ili ćemo strogo rešavati ove sukobe među paravojnim formacijama i izložiti Libijce vojnoj konfrontaciji koju ne prihvatamo, ili ćemo se podeliti i izbiće građanski rat. Ako nema bezbednosti, neće biti ni zakona, ni razvoja, ni izbora. Ljudi uzimaju zakon u svoje ruke“, izjavio je Mustafa Abdel Džalil (مصطفى عبد الجليل) u gradu Bengaziju na istoku Libije.

Više od dva meseca pošto je svgrnut i ubijen bivši šef države Muamer el-Gadafi, novi lideri Libije nisu uspeli da uspostave vlast, zbog toga što vođe suparničkih paravojnih formacija odbijaju da predaju oružje i odreknu se komandovanja.
Paravojne formacije, čiji članovi potiču iz više desetina različitih gradova i ideoloških tabora, devet meseci su se, uz pomoć vazdušne kampanje NATO-a, borile protiv vojnih snaga i pristalica svrgnutog i ubijenog vođe pukovnika Muamera el-Gadafija.

Sada te ratne jedinice odbijaju da se rasformiraju i predaju oružje, međusobno se boreći za uticaj u novoj Libiji, smatrajući da moraju vršiti oružani pritisak na Tripoli da bi obezbedile svoje učešće u političkoj vlasti.

Ti sukobi traju od samog kraja vlasti Muamera al-Gadafija, a buknuli su u decembru (v. Libija: Obračuni između Libijaca).

Tripoli: Protest protiv uličnih vojski (Beta - 07.12.2011.)


​

Građani Libije su u više navrata protestovali zbog toga - njima je u suštini onemogućeno slobodno kretanje i normalan život, jer nema prave policijske uprave, nego red na ulicama održavaju vojnici.

Nacionalni prelazni savet (المجلس الوطني الانتقالي) je preduzeo korake u pravcu formiranja funkcionalne vojske i policije koje će od paravojnih formacija preuzeti zadatak obezbeđivanja.

Mustafa Abdel Džalil alil je, međutim, priznao da taj proces teče sporo.

„Nismo bezbedni zato što borci nisu predali oružje iako im je data šansa da to učine preko lokalnih saveta. Odziv je do sada bio slab i ljudi ne žele da predaju oružje“, tvrdi šef Nacionalnog prelaznog saveta Libije.

 

[sendi]

"Nemačka će pomoći obnovu Libije"

[h=1]"Nemačka će pomoći obnovu Libije"
[/h] Izvor: Beta

Tripoli -- Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele izjavio je u Tripoliju da će Nemačka pomoći rekonstrukciju Libije razorene građanskim ratom.

(Beta, arhiva)​

"Želimo da Libija krene pravim putrm koji vodi pluralističkom društvu i daje velike šanse libijskom narodu", rekao je Vestervele tokom svoje prve posete Libiji posle ubistva lidera Moamera Gadafija.
Vestervele je u jednodnevnu posetu Libiji došao u pratnji poslovnih ljudi, a tokom razgovora sa libijskim zvaničnicima je govorio o mogućnosti saradnje u oblasti obnovljive energije i o pomoći Nemačke zdravstvu Libije.

"Želimo da budemo tu za vas kako biste mogli da iskoristite svoje šanse. Nemačka može da Libiji pomogne u izgradnji bolnica i u obučavanju osoblja", rekao je on.

Nemačka je bila uzdržana kada se u Savetu bezbednosti UN prošle godine glasalo o rezoluciji kojom je NATO dobio dozvolu za upotrebu sile u Libiji.

Vestervele je juče posetio Alžir, a iz Libije putuje za Tunis.

 

[sendi]

Libiji vraćeno 20 milijardi dolara

[h=1]Libiji vraćeno 20 milijardi dolara
[/h] Izvor: business.hr

Libija je primila 20 milijardi dolara sa inostranih bankovnih računa koji su u februaru 2011. zamrznuti u okviru sankcija uvedenih režimu Moamera Gadafija.

​

Više zemalja blokiralo je oko 150 milijardi dolara nakon što je Savet bezbednosti UN odlučio da uvede sankcije bivšem libijskom vođi koji je svrgnut i ubijen u oktobru, pokušavajući da zaustavi krvavo gušenje pobune.
Sjedinjene Američke Države i UN u decembru su ukinuli veći deo sankcija.

Novac koji je Libija dobila uglavnom dolazi iz SAD-a, Francuske i drugih evropskih zemalja, rekao je libijski ministar spoljnih poslova Ašur ben Hajal

"Nemam tačan podatak, ali znam da prvi deo iznosi blizu 20 milijardi dolara", rekao je on.