Levoruka deca: Njihov svet je naopačke

[Andjela 7]

Živimo u svetu dešnjaka. Njima je sve prilagođeno, jer su levoruki ljudi u manjini. Ista priča je i sa mališanima. Ukoliko se pitate zbog čega neko dete češće koristi levu ruku, stručnjaci tvrde da nasleđe igra veliku ulogu, ali je bitan i uticaj okoline, kao i eventualni nervni i motorički poremećaji.

Živimo u svetu dešnjaka. Njima je sve prilagođeno, jer su levoruki ljudi u manjini. Ista priča je i sa mališanima. Ukoliko se pitate zbog čega neko dete češće koristi levu ruku, stručnjaci tvrde da nasleđe igra veliku ulogu, ali je bitan i uticaj okoline, kao i eventualni nervni i motorički poremećaji. Naučnici trvde da se levorukost ne može odmah uočiti, jer se razvija postupno. Zbog toga roditelji ne mogu odmah da znaju kojom će rukom dete da piše, jer mala deca često podjednako koristite obe ruke. Tek kada mališan napuni tri godine može se sa sigurnošću tvrditi da učestalo koristi jednu ruku.

Stručnjaci tvrde da roditelji moraju da budu oprezni ukoliko dete od godinu dana koristi samo jednu ruku, bilo da je to leva ili desna. Takvo ponašanje najčešće je uzrokovano lošim radom motoričkog centra u mozgu i to na suprotnoj strani od ruke koju manje koristi. To znači da će dete, ukoliko je oštećen motorički centar na levoj strani mozga, koristiti isključivo desnu ruku. Ako oštećenje nije veliko, mozak će ga prevladati sam, bez terapije.
Da li postoje razlike između levoruke i desnoruke dece kada su pojedine veštine i osobine u pitanju?

Jedna renomirana američka naučnica testirala je inteligenciju levorukih i desnorukih đaka i došla do zaključka da su rezultati govornog dela testa bili jednaki za obe grupe, dok su u rešavanju vizuelnih, prostornih zadataka (na primer, slaganje pazl-kockica) dešnjaci postigli neznatno bolje rezultate. Međutim, kada je u pitanju kreativnost, levoruki su bili znatno bolji. Razlog je u tome što levoruki češće koriste centre za govor na obe moždane strane, što podstiče kreativnost. Mišljenja po ovom pitanju su podeljena, ali je činjenica da je među umetnicima čak 20 odsto više levorukih.

Još jedno interesantno istraživanje dovelo je do zaključka da su levoruka deca sklonija povredama. Figurativno, tvrde naučnici, njima je sve naopako u odnosu na dešnjake. Ali, to nikako ne znači da su levoruka deca trapavija. Njima je samo ponekad potrebno malo više vremena da uvežbaju određene veštine. Ukoliko imate levoruko dete možete mu pomoći razgovorom, objašnjenjima i praktičnim primerima što će pomoći da pravilno razvije motoriku i broj povreda svede na minimum.

Izvor: Večernje novosti

 

[gagasasa]

Drago mi je sto je otvorena ova tema. Toliko predrasuda o levorukima kao da je to ne znam koliko strasno. Ja sam levoruka i kad sam polazila u skolu bio je problem sto pisem levom rukom, ali zahvaljujuci divnoj uciteljici , roditeljima radila sam dopunske testove i dozvolili su mi da pisem levom rukom. Sada i moja cerka pise levom rukom ali sada hvala bogu nema problema zbog toga. Ne razlikujemo se puno od desnjaka, i jedni i drugi imamo odredjene prednosti i mane, ali se u sustini i jedni i drugi dobro snlazimo.

 

[besherat]

Sada se napokon shvatilo da je to prirodno i da nije ništa nenormalno. Mnogu đecu su tukli ranije, zato što pišu lijevom rukom, ili ih u svakom slučaju, gledali drugačije, baš kao da nisu nešto u redu. Ćerka od moje sestre je ljevoruka , kao i moj sin. Znači, neko je u porodici bio ljevoruk sa naše strane, ali ne znamo ko. Vjerovatno neki davni predak . Meni je to sasvim normalno.

 

[Andjela 7]

Ja sam levoruka i baš mi je žao što mi ni jedno dete nije. Baš pre nego ću krenuti u prvi razred, bila je neka emisija o levorukima koju se moja majka zatekla gledati. Nije se preporučivalo da se levoruki sile da pišu desnom. Pričali su i o poznatim levorukima. Tako da je moja mama to tako i prihvatila, čak joj se i svidelo to za umetnike..
Nisam imala nikakvih problema u životu što sam levoruka. Meni je to jako simpatično, kada ljudi ne mogu da shvate kako to pišem levom rukom, a o korišćenju noža da i ne govorim :girl_crazy:

 

[gagasasa]

Naravno da nije nista strasno biti levoruk, samo je problem sto to nije dolazilo na razumevanje pa je prosto bilo bauk, pa su mnogi levoruki silom postali desnjaci. To se nije pokazalo dobrim jer je vecina izgubila samopouzdanje i neki od njih su postali nesigurni a o rukopisu da i ne govorimo. Sada je ok i drago mi je zbog toga. Moja svekrva me uvek sa strepnjom gleda kad secem hleb ili nesto boji se da cu se poseci.

 

[Andjela 7]

Moje dete piše levom rukom – da li je to mana?

Moje dete piše levom rukom – da li je to mana?

Pre neki dan smo sasvim slučajno primetili jednu osobinu Baraka Obame koja nam je nekako promakla. Dok je potpisivao jedan u nizu dokumenata, učinio je to elegantno i to levom rukom!
U vreme naših baka i deka pa čak i roditelja bilo je vrlo čudno biti levoruk. Kako sada stvari stoje?

​

Ako vas je iznenadila činjenica da je Obama levoruk, sigurno će vas još više iznenaditi činjenica da on nije jedini američki predsednik sa tom osobinom. Među njima su i Džejms A. Garfild, Herbert Huver, Hari Truman, Džerald Ford, Ronald Regan, Džordž Buš i Bil Klinton. Zapravo, čak 6 od poslednjih 12 predsednika SAD od kraja Drugog svetskog rata su levoruki! Ako uzmemo u obzir činjenicu da je tek svaki deseti čovek levak, ovo postaje zaista interesantno. Ali sa njima se priča ne završava, čak je i Obamin protivnik u trci za predsednika, Džon Mekejn levoruk. I ne samo on, i Al Gor, predsednički suparnik na prethodnim izborima u SAD, je bio levoruk. 1992.god čak tri predsednička kandidata su posedovali ovu osobinu: Džordž Buš, Bil Klinton i H.Ros Perot. Vrlo je moguće da je ovaj trend postojao i pre dvadestog veka ali nema dovoljno podataka o tome.

U vreme naših baka i deka, pa čak i roditelja, bilo je nezamislivo da je dete levoruko, roditelji su sve činili kako bi promenili tu osobinu. Ne samo da takva deca nisu bila prihvaćena u društvu, već se smatralo da su nespretna i da imaju poteškoća u učenju. Usled ovako negativne slike o njima, mnoga levoruka deca su i sama želela da pišu desnom rukom.

Levorukost, međutim, ima i svoje prednosti i mane. Svakodnevne stvari, poput korišćenja pribora u restoranu pa čak i rukovanje, uvek izazivaju reakcije „a pa ti si levak“ dok je, sa druge strane, na nekim poljima poput muzike, slikartva i arhitekture ova osobina prisutna kod vrhunskih majstora, pa samim tim i dobrodošla. Razumljivo, kada znate da su Pablo Pikaso, Mikelanđelo i Leonardo da Viči koristili levu ruku u kreiranju svojih remek dela. I drugi levoruki ljudi, kao Albert Ajnštajn, Mark Tvejn, Isak Njutn, Bendžamin Frenklin i Ludvig van Betoven, dokazali su da je kreatvnost osobina koja krasi ljude sa ovom karakteristikom. Novije analize Univerziteta u Dablinu pokazuju da levoruki muškarci zarađuju 5% više na sat nego kolege kojima je jača desna ruka. I naravno, mora da postoji nešto u ovom predsedničkom trendu. Nije isključeno da i vaš levoruki mališan može završiti kao predsednik.

Šta je uzrok levorukosti?

Naučnici nemaju jedinstven odgovor na ovo pitanje. Levorukost - desnorukost se prirodno određuje još u prenatalnom periodu. Zna se da se u porodicama koje imaju bar jednog levorukog roditelja 10 do 12 puta češće rađaju levoruka deca.

Poznato je da mozak čoveka ima dve polovine koje nisu indentične. Ako je razvijenija leva polovina mozga, čovek je dešnjak, a ako je razvijenija desna strana mozga, on je levoruk. Osim toga, desna polovina mozga obrađuje informacije intuitivno, trenutno, sa puno emocija, kreativno. Zbog toga se događa da levoruki trpaju stvari na gomilu, idu od jednog zadatka do drugog, neke ostavljaju nezavršene i odlažu do poslednjeg momenta pre nego što počnu sa radom. Oni ne planiraju, već su odmah u akciji. Za njih je karakteristično da u situaciji vide neobično i neočekivano, da primete nešto što većina neće videti. Ali će ponekad videti problem u nečemu sasvim jednostavnom. Često će sve to rezultirati izrazitiom kreativnošću.

Levoruka deca imaju i drugačiji tok razvoja od tipičnih dešnjaka. Razvoj levorukih često ide skokovito, neravnomerno, pa su neke sposobnosti niže od prosečnih vršnjaka, a neke druge daleko više. Takav razvoj, koji nema ravan uspon, već više cik -cak i trud levorukog deteta da raste u svetu dešnjaka stvara posebno izazovnu situaciju razvoja.

​

Levoruko dete u školi

Levoruka deca obično imaju problem da odrede koja im je desna ruka, za njih to nije baš jednostavno. Teškoće u prostornoj orijentaciji u životu i na papiru česta su odlika levorukih.

Igre na kojoj ti je ruci sat, narukvica, navezen detalj na rukavu... mogu biti podrška u orijentaciji. Za levoruko dete je sasvim svejedno odakle počinje čitanje ili pisanje od gore, dole, s leva ili desna. Oni ne rade tako da bi nekoga nervirali, već zato što im položaj ništa ne znači. Zato je potrebno vežbanje korišćenja sveske, papira i podsećanje na pravac korišćenja papira sa leve strane na desnu i od vrha stranice do dna. Naravno vežbanje grafo-motorike treba da bude zabavno i bez prisile.


Mali podsetnik za roditelje, vaspitače i učitelje:

• Kažite svima da deca koja pišu levom rukom nisu “levaci” nego levoruki. Postoji čak i Facebook grupa sa ovim imenom.
  
• Odrasli ne treba da pokazuju negativan odnos prema levorukosti.
• Nemojte prebacivati levorukog na desnorukost: to ozbiljno ugrožava dečije zdravlje. Obično se u takvim situacijama najbrže primeti početak mucanja takvog deteta!
• Potrebno je pažljivo praćenje levorukog deteta: uočavanje promena raspoloženja, znati uzroke njegove radosti, ali i tuge, razumeti njegove probleme i pomoći mu da ih prevaziđe.
• Naučite dete da pravilno sedi za stolom. Koristi prostor sveske. Vodite računa da njemu svetlost treba da dopire sa desne strane.
• Kada započne pisanje nemojte očekivati da slova piše povezano. Neki levoruki pišu kao u ogledalu, započinju pisanje sa desnog kraja papira, odozdo na gore i slično. Oni moraju da vežbaju korišćenje papira s leva na desno.
• Ne terajte ih da čitaju, iako znaju slova, ako sami ne pokazuju interesovanje. Njima treba više igranja na slovo na slovo, različitih vežbi, igara sa prepoznavanjem slova i njihovih elemenata.
• Vašem detetu je potrebna pažnja i poseban pristup ne zato što je levoruko, već zato što je svako dete stvarno jedinstvena i neponovljiva osoba. Od razumevanja, strpljenja, ljubavi, blagovremene podrške i pomoći roditelja i učitelja zavisiće uspešnost i zadovoljstvo svakog deteta.

Zbog svega ovoga, vašem detetu, ako ima bilo kakvih problema i sa drugarima i sa sobom, učinite uslugu i pokažite mu kako se Obama potpisuje. Videćete da će dete shvatiti pravi značaj te lekcije. I onda ne morate da se pitate da li je to prednost ili mana, već samo „da li je moje dete sledeći predsednik?“

Izvor:najboljamamanasvetu

 

[Andjela 7]

Levorukima nije lako

izvor : deutche welle

Na levoruke ljude se vrlo često gleda kao na beznačajnu manjinu.
...prisiljeni su da se snalaze u svetu koji je krojen prema standardima i potrebama dešnjaka.i

​

Odrasli, a pre svega deca bi trebalo da nauče da se služe onom rukom kojom im je lakše. Vrlo često roditelji uopšte nisu sigurni da li je njihovo dete levoruko ili dešnjak. Šestogodišnji Frenklin dva meseca dolazi sa majkom u savetovalište u Lajpcigu gde boji, piše, crta i modelira levom rukom. Frenklin ponovo uči da se služi levom rukom. Roditeljima do nedavno nije bilo jesno koja je ruka dominantna u dečakovoj motorici. Upotrebljavo je podjednako i desnu i levu ruku. Pegi Otcler je testirala dečaka, ali ni posle toga nije bilo sasvim jasno koja je ruka dominatnija.

Ipak, sa dečakovom majkom odlučila je da dečaka preorijentiše na korišćenje leve ruke.

”Pri slikanju, pisanju, rezanju, rukovanju, jelu služio se gotovo uvek desnom rukom. Ipak sam zaključila da je dečak prvobitno bio levoruk. Naime, pri svim sponatnim radnjama se služio levom rukom”

Šestogodišnjinjak je tipičan primer za decu koja su preorijentisana da se služe desnom rukom. Na to su ih svesno naterali roditelji ili rodjaci ili su do toga došli nesvesno putem dečjeg opažanja okoline koja je organizovana prema potrebama dešnjaka. Kao posledica ovakvog preusmeravnja kod dece se javlja nervoza, problemi sa pisanjem, čitanjem i koncentracijom, smetnje u finoj motorici. Vrlo često se javlja i mokrenje u krevet i griženje noktiju.

” Ranije smo imali velike probleme, jer je dečak mokrio u krevet. Nikada nisam mislila da je to u vezi sa levorukošću.”

Jana Hampel, dečakova majka je oduševljena terapijom u savetovalištu. Franklinovi rezultati su vrlo vidljivi. Već posle nekoliko tretmana bez problema je rezao levom rukom, vukao linije kroz zadati lavirint. Dečak je sada opušteniji, zavoleo je crtanje i modeliranje.

Za dve nedelje Franklin polazi u školu i tad će se pokazai da li je proces preorijentacije na levu ruku sasvim uspeo.