LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Levica uvodi kvazi novac u Grčkoj?
[/h] Izvor: Tanjug
Atina -- Ukoliko na izborima u Grčkoj pobede ultra-leve partije, nova vlada će verovatno biti prinuđena da uvede novu - kvazi valutu, predviđaju međunarodni analitičari.
Lideri partije Siriza, koja je naglo proteklih sedmica ojačala oštro se protiveći "diktatu EU i MMF", u vidu drastičnog smanjenja budžetskog deficita, kresanja plata i penzija i radikalne privatizacije državnih kompanija, mogli bi, ukoliko bude u prilici da sastavi novu vladu, sasvim da preokrenu ekonomsku strategiju Grčke.
Kako se Siriza protivi saradnji sa Evropskom unijom (EU) i Međunarodnim monetarnim fondoma (MMF), te dve institucije će uskratiti bilo kakvu dalju finansijsku pomoć Atini, smatraju analitičari.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Ekspert američkog Paterson instituta za međunarodnu ekonomiju Jakobn Kirkegard ne veruje, međutim, da će se Atina odreći evra, čak i slučaju da radikalna levica pobedi na nedeljnim izborima. Kirkegard ističe da se, prema ispitivanju raspoloženja javnog mnenja, oko 70 odsto grčkih glasača protivi izlasku Atine iz evrozone pa i tu činjenicu treba imati u vidu kad se prognozira ponašnje nove vlade.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ekonomisti Benk of Amerika Meril Linč Alberto Ades i Vasilios Gkionakis smatraju da bi vlada predvođena ultra-levičarima, ukoliko ostane bez spoljne finansijske podrške, mogla da pribegne emitovanju nove - kvazi domaće valute.
Stručnjaci američke banke smatraju da bi vlada takvom valutom mogla u početnoj fazi da "namiri" potraživanja grčkih penzionera, državnih službenika i isporučilaca razne robe i energenata iz inostranstva.
Ta kvazi valuta bi, kako objašnjavaju, poslužila vladi da obavi "unutrašnju devalvaciju", kako bi snizila domaće cene i plate do nivoa koji važi u nekim drugim zemljama EU.
Taj model izlaska iz dužničkog ropstva je, kako podsećaju analitičari, 2001. primenila Argentina, pošto je ta latinoamerička zemlja, "pritisnuta" ogromnim spoljnim dugom od 95 milijardi dolara, praktično proglasila bankrot, ili nesposobnost urednog serivisiranja spoljnog duga.
Stručnjaci, ipak, ukazuju da je argentinsko iskustvo neprimenjivo na slučaj Grčke, ne samo zbog njenog ogromnog spoljnog duga od 350 milijardi evra, već i činjenice da je deficit tekućih plaćanja Atine sada sedam puta veći nego u Argentini, u vreme pomenute dužničke krize.
Grčka će veoma teško finansirati uvoz, posebno na nešto duži rok, ukoliko uvede vlastitu valutu i ne uspe da spreči njenu naglu devalvaciju u odnosu na evro, upozoravaju međunarodni eksperti.
Teoretski gledano, nagla i obimna devalvacija nove valute bi Grčkoj omogućila da bude konkurentnija na međunarodnom tržištu i da se brže izbavi iz dužničke jame. No, u praksi bi to samo usporilo grčki privredni rast izazvalo ubrzani bankrot zemlje.
[/h] Izvor: Tanjug
Atina -- Ukoliko na izborima u Grčkoj pobede ultra-leve partije, nova vlada će verovatno biti prinuđena da uvede novu - kvazi valutu, predviđaju međunarodni analitičari.
Kako se Siriza protivi saradnji sa Evropskom unijom (EU) i Međunarodnim monetarnim fondoma (MMF), te dve institucije će uskratiti bilo kakvu dalju finansijsku pomoć Atini, smatraju analitičari.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Ekspert američkog Paterson instituta za međunarodnu ekonomiju Jakobn Kirkegard ne veruje, međutim, da će se Atina odreći evra, čak i slučaju da radikalna levica pobedi na nedeljnim izborima. Kirkegard ističe da se, prema ispitivanju raspoloženja javnog mnenja, oko 70 odsto grčkih glasača protivi izlasku Atine iz evrozone pa i tu činjenicu treba imati u vidu kad se prognozira ponašnje nove vlade.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ekonomisti Benk of Amerika Meril Linč Alberto Ades i Vasilios Gkionakis smatraju da bi vlada predvođena ultra-levičarima, ukoliko ostane bez spoljne finansijske podrške, mogla da pribegne emitovanju nove - kvazi domaće valute.
Stručnjaci američke banke smatraju da bi vlada takvom valutom mogla u početnoj fazi da "namiri" potraživanja grčkih penzionera, državnih službenika i isporučilaca razne robe i energenata iz inostranstva.
Ta kvazi valuta bi, kako objašnjavaju, poslužila vladi da obavi "unutrašnju devalvaciju", kako bi snizila domaće cene i plate do nivoa koji važi u nekim drugim zemljama EU.
Taj model izlaska iz dužničkog ropstva je, kako podsećaju analitičari, 2001. primenila Argentina, pošto je ta latinoamerička zemlja, "pritisnuta" ogromnim spoljnim dugom od 95 milijardi dolara, praktično proglasila bankrot, ili nesposobnost urednog serivisiranja spoljnog duga.
Stručnjaci, ipak, ukazuju da je argentinsko iskustvo neprimenjivo na slučaj Grčke, ne samo zbog njenog ogromnog spoljnog duga od 350 milijardi evra, već i činjenice da je deficit tekućih plaćanja Atine sada sedam puta veći nego u Argentini, u vreme pomenute dužničke krize.
Grčka će veoma teško finansirati uvoz, posebno na nešto duži rok, ukoliko uvede vlastitu valutu i ne uspe da spreči njenu naglu devalvaciju u odnosu na evro, upozoravaju međunarodni eksperti.
Teoretski gledano, nagla i obimna devalvacija nove valute bi Grčkoj omogućila da bude konkurentnija na međunarodnom tržištu i da se brže izbavi iz dužničke jame. No, u praksi bi to samo usporilo grčki privredni rast izazvalo ubrzani bankrot zemlje.