Leonard Cohen

[crvendac_011]

Za mene, najljubavnija pesma ikada

I još jedna od najdražih

Rest in peace Big Man

 

[maja_jevtic]

10 najboljih pesama Leonarda Koena
Leonard Koen koji je oscilovao između kantrija i fanka, iskreno govorio o najdubljim ljudskim emocijama i bio plodonosan muzičar i u 83. godini života, umro je u četvrtak uveče.

Izvor: B92

Foto: Tanjug /AP/Chris Pizzelo


Njegov poslednji, 14. studijski album, “You Want It Darker” objavljen je pre tri nedelje.

Ipak, pre njega ostavio je za sobom pesme koje su ušle na sve liste evergrin muzike.

Predstavljamo vam najbolje od Leonarda Koena:

10. "I'm Your Man"


Leonard Koen osamdesetih godina prošlog veka nije bio zvezda. Mnogi su smatrali da je on kantri pevač osuđen da peva po klubovima do kraja života. Međutim, 1988. je objavio briljantni album “I’m Your Man”.

9. "Anthem"


Leonard je napisao neverovatno mnogo dobrih stihova, ali mnogi smatraju da su najbolji u pesmi “Anthem”.

Forget your perfect offering

There is a crack in everything

That's how the light gets in.

8. "Tower of Song"


Mnogi su bili iznenađeni kada je ime Leonarda Koena upisano u Rokenrol kuću slavnih 2008. uključujući i samog Koena.

7. "Dance Me to the End of Love"


Ova pesma nastala je 1984. na Casio sintisajzeru koji je Koen našao u suvenirnici na Tajms Skveru.

6. "So Long, Marianne"


Pesma posvećena njegovoj muzi Marijen Ilen...

5. "Bird on a Wire"


Leonard Koen bio je u depresiji dok je živeo na grčkom ostrvu Hidri i primetio usamljenu pticu koja stoji na telefonskoj žici iznad njega. Iste noći počeo je da piše ovu pesmu.

4. "Everybody Knows"


“Everybody Knows” je možda i najpesimističnija pesma iz Koenovog opusa.

3. "Famous Blue Raincoat"


Sedamdesetih je neko ukrao Koenovu staru kabanicu iz njujorškog stana Marijen Ilen. Niko ne zna šta je bilo s tim kaputom.

2. "Suzanne"


Suzan je zaista postojala u Koenovom životu, ali nije bila intimna s njim, kao što to pesma implicira. Lepa Suzan Verdal poslužila ga je čajem i pomorandžama, kada je posetio nju i njenog tadašnjeg dečka, kanadskog vajara Armanda Velenkorta u Montrealu.


1. "Hallelujah"


Osamdeset četvrta dala je mnoge pop hitove koji traju i danas. Među albumima Prinsa, Brusa Springstina, Madone i Van Halen, album Leonarda koena “Various Positions” prošao je praktično nezapaženo.

Interesovanje je bilo tako malo, da Columbia nije želela ni da objavi album. Međutim, Džon Kejl iz Velvet Underground je pitao Koena da li može da uradi prepev i na osnovu 15 strana Leonardovih “nacrta”, napravio je novu verziju, koja je proslavila originalnog autora.

Danas mnogi ljudi koji nikad nisu čuli za Koena znaju ovu pesmu.

 

[maja_jevtic]

Bila je najveća Koenova ljubav: Lepotica koja ga je uništavala i koju nikad nije preboleo (VIDEO)
Marien Džensen umrla je četiri i po meseca pre Koena. Na svojoj službenoj stranici se oprostio od nje rečima: "Ljubav nikad ne umire".




Izvor B92

​

foto: Guliver/Cover Images


Kanadski pevač Leonard Koen preminuo je u 82. godini, navodi se na njegovoj zvaničnoj stranici na Fejsbuku, preneli su brojni svetski mediji. Život ovog uspešnog kanadskog muzičara obeležila je i neizmerna ljubav prema lepotici Merien Džensen, koja je bila manekenka iz Norveške.

Koen ju je upoznao 1960. godine na ostrvu Hidri u Grčkoj. Tamo je kupio kuću u kojoj je često boravio, a onda je jednog dana upoznao ženu koja mu je ulepšala i uništila život.





Merien je živela sa tadašnjim mužem, piscem Akselom Džensenom i sa sinom. Nakon što se rastala sa njim, ubrzo se uselila kod Koena.

"Bio je opsednut njom", navodi muzičarev biograf.

Podsticala je njegovu kreativnost, postala mu je sve u životu. Ljubavnica, žena, majka, sestra... Nakon nekoliko godina veze, lepotica je počela da ga iscrpljuje, uništava i ponaša se odvratno prema njemu. Psihički ga je maltretirala i varala... Kraj je bio neminovan.

Razlog raskida veze Koen je naveo u pesmi "So long, Marianne", u kojoj je naveo da se ljudi menjaju, ali da ljubav ostaje.

Njegovi prijatelji kažu da je ona do kraja njegovog života ostala njegova tiha patnja..

Toliko o koenu.........od mene i moje mame,inače njegov veliki fan........

 

[crvendac_011]

“Djelujte kao osoba kakva bi željeli biti i uskoro ćete takvi i postati“ – citati Leonarda Cohena

“Žena svoje tijelo promatra s teškoćom, kao kakvog nepouzdanog saveznika u bitci za ljubav.”

“Djelujte kao osoba kakva bi željeli biti i uskoro ćete takvi i postati.“

“Ja se ne smatram pesimistom. O pesimistu razmišljam kao o nekome tko čeka kišu. Ja se osjećam kao da sam mokar do kože.”

„Pesimisti su ljudi koji nose kišobran i kada nema traga oblacima.“

“Neka suci potajno očajavaju zbog pravde: njihove odluke će biti intenzivnije. Neka generali potajno očajavaju zbog trijumfa; ubijanje će biti oklevetano. Neka svećenici potajno očajavaju zbog vjere; njihovo suosjećanje će biti istinito.”

“Poezija je samo dokaz života. Ako je vaš život dobro gorio, poezija je samo pepeo.”

“Nijedna žena nije toliko lijepa da ne bi željela da joj se o ljepoti govori u stihovima.”

“Pojam kliničke depresije danas se previše pojavljuje u razgovorima. Čovjek bi mogao pomisliti da se dogodila katastrofa u predjelima psihe.”

“Postoji pukotina u svemu, na taj način svjetlo ulazi.”

„Svim narodima zemlja je dana uvjetno. Uvidjeli to ili ne, postoji pogodba iznad ustava, iznad zajamčene suverenosti, iznad najvećih snova nacije o samoostvarenju.“

„Supermarketi su veliki dio života, puni dosade i zaborava. Očito je da polako gubimo komunikaciju sa životinjama, da ptice više ne dolaze na naše prozore, budući da su naše oči naviknute na prizor u koji se ukalupljuju u odnosu na čuda.“

„Djeca pokazuju ožiljke kao medalje. Ljubavnici ih koriste kao tajne koje trebaju otkriti. Ožiljak se događa kada se riječ materijalizira.“

Izvor: Famouspoetsandpoems/Atma.hr

 

[crvendac_011]

SAVE THE LAST DANCE FOR ME
Poslednji naklon maestra Koena

Decembra 2013. Leonard Koen je, u okviru svoje "Velike turneje" (Grand Tour) stigao na Novi Zeland gde je održao četiri koncerta. Krajnja stanica bila je Vektor arena u Ouklendu; ispostaviće se, njegov poslednji koncert.

Bio je to 69. koncert te godine i ukupno 387. otkada se Koen 2008. vratio živim nastupima, posle duge pauze. Koncert je trajao više od tri sata, što znači da je muzičar, u svojoj osmoj deceniji, proveo minimum 1100 sati na sceni.

Poput mnogih konerata iz te ture, poslednje pesme su bile "I Tried to Leave You" i verzija "Save the Last Dance for Me" benda "Drifters". Možda je bilo čudno da jedan od najvećih tekstopisaca u istoriji svira pesmu drugih autora, ali on ju je zaista "učinio svojom" i savršenim izborom za kraj.

- Prijatelji, žeilm da vam zahvalim na savršenom gostoprimstvu koje ste nam večeras pokazali. Želim da vam se zahvalim ne samo na ovoj večeri već na svim godinama tokom kojih ste slušali moje pesme. Veoma cenim to - rekao je Leonard pred kraj svog poslednjeg koncerta.

Kad se pesma završila, skinuo je svoj šešir, napravio veliki naklon i odšetao sa scene sa ogromnim osmehom na licu. Posle te večeri više nijednom nije nastupao, iako je objavio još dva studijska albuma (uz jedan "živi"): "Popular Problems" (2014) i "You Want it Darker" (2016).

Fanovi su se nadali da možda u njemu ima snage za još jednu, poslednju turneju, ali zdravlje mu je popustilo i on je svu kreativnu energiju usmerio na stvaranje nove muzike.

- Ako je istina da kažu kako je život predivni komad sa užasnim trećim činom, to se nikako ne sme primeniti na mog oca - rekao je Leonardov sin Adam za "Roling stoun" nekoliko nedelja pre nego što mu je otac preminuo.

- U ovom trenutku, na kraju svoje karijere, možda i na kraju svog života, on je na vrhuncu svojih moći.

Poslednji koncert u Beogradu Leonard Koen održao je 2. septembra 2009.

(Blic Online)

 

[crvendac_011]

HVALA TI ZA MUDROST, UTEHU I SMEH Emotivna posveta Koenovog sina

Adam, sin nedavno preminulog Leonarda Koena, takođe kantautor koji je sa ocem radio na njegovom poslednjem albumu, napisao je pre dva dana na svom instagram profilu dirljivu posvetu ocu koju vam prenosimo u celosti.

"Sestra i ja upravo smo sahranili oca u Montrealu. Uz prisustvo najbliže porodice i nekoliko dugogodišnjih prijatelja spušten je u zemlju u jednostavnom sanduku od borovine, uz svog oca i majku. Baš kao što je i tražio.

Dok ovo pišem sećam se očeve jedinstvene kombinacije samoomalovažavanja i ponosa, njegove pristupačne elegancije, harizme lišene drskosti, starovremenog džentlmenstva i planine od njegovog opusa koju je podigao svojim rukama.

Voleo bih da mu mogu da mu zahvalim na mnogo toga, samo još jedan, poslednji put. Zahvalio bih mu na utehi koju je uvek pružao, mudrosti koju je delio, maratonskim razgovorima, vrcavoj oštroumnosti i humoru. Zahvalio bih mu na tome što mi je dao Montreal i Grčku i naučio me da ih volim. Zahvalio bih mu na muzici; prvo, na njegovoj muzici koja me je zavela još kao dečaka, potom na ohrabrivanju da pišem svoju muziku i, konačno, na privilegiji da stvaram muziku zajedno s njim.

Hvala vam na dirljivim porukama, na izlivima saučešća i na ljubavi prema mom ocu".

(Blic Online)

 

[crvendac_011]

LEONARD KOEN (1934 - 2016): PESNIK LJUBAVI I SMRTI (1)

Netipična pop zvezda

Sahranjen je po jevrejskom obredu 10. novembra u Montrealu, u rodnoj Kanadi, pre nego što je njegova smrt zvanično objavljena

SMRT Leonarda Koena (82), jednog od poslednjih autentičnih bardova popularne muzike, nenadmašnog pisca i pesnika ljubavi i smrti, potresla je svet. Čovek koji je uz Boba Dilana bio siva eminencija u malom panteonu najuticajnijih kantautora šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, sahranjen je 10. novembra u Montrealu, u rodnoj Kanadi, pre nego što je njegova smrt zvanično objavljena.

- Leonardova želja je bila da bude sahranjen po jevrejskom obredu u porodičnoj grobnici na Mauntajn rojal groblju, pored svojih roditelja, babe, dede, prababe i pradede - potvrdio je Šar Hašoomaim iz sinagoge u okrugu Vestmaunt.

Zašto se Koenu, kao retko kom umentiku, ukazivalo tako duboko poštovanje? Zato što je zaronio duboku u sopstvenu potištenost i postao uzvišeni, duhovni glas svoje generacije. Njegov duboki glas, gitara sa najlonskim žicama i prateći vokali, poput grčkih horova, oblikovale su pesme o ljubavi i mržnji, seksu i duhovnosti, ratu i miru, ekstazi i depresiji. Koenova najpoznatija numera je balada “Hallelujah” iz 1984, tugovanka o ljubavi, seksu, religiji, čežnji i žaljenju, koju je do sada obradilo 300 izvođača. On je smatrao da ima previše verzija: “Mislim da je dobra pesma, samo kad je ne bi pevalo toliko ljudi”. U poslednjem intervjuu o religioznim stihovima u svojim pesmama je rekao:

- Nikad sebe nisam video kao religioznu osobu. Nemam spiritualne strategije, nekako hodam u mraku, kao i većina ljudi. Ponekad sam osetio prisustvo nečeg spiritualnog u svom životu, ali nikad nisam izgradio jaku religioznu vezu.

Koen je bio netipična pop zvezda. Imao je 33 godine kada je 1967. snimio prvi album, frustriran slabom prodajom svojih knjiga “Omiljena igra”, “Divni gubitnici” i zbirkom pesama “Cveće za Hitlera”. Pevao je baritonom i svirao jednostavne akorde na akustičnoj gitari ili jeftinoj klavijaturi. Nikad nije bio muzički virtuoz, a osnove gitare naučio je od jednog igrača flamenka u Montrealu. Za razliku od glamuroznih pop i rok zvezda, izgledao je kao isposnik. I imao parališući strah od koncerata. Zbog treme je jedva izlazio na binu, ali je 1970. jedini uspeo da umiri razularenih 600.000 duša, sprečivši dalje talase nasilja, na festivalu na ostrvu Vajt u Engleskoj. Da Bob Dilan nije dobio Nobelovu nagradu za književnost, sigurno bi otišla u ruke Leonarda Koena. To mu je nedavno priznao i Dilan, koji je za “Njujorker” rekao da su Koenove pesme duboke, istinske, višedimenzionalne i iznenađujuće melodične.

- Kada ljudi govore o Leonardu, zaboravljaju da pomenu njegove melodije, koje su za mene, zajedno sa tekstovima, najgenijalnije - rekao je Dilan. - Stihovi daju nebeski karakter njegovim pesmama. Koliko znam, nikom osim njega u modernoj muzici to nije pošlo za rukom.

Umetnik je pak za “Njujork tajms” 1968, na početku muzičke karijere, rekao da on o sebi ne misli kao o piscu ili pevaču. Bilo mu je mnogo važnije da bude čovek.

SA DžENIS DžOPLIN U “ČELSI HOTELU”

PO sopstvenom priznanju, Koen je u hitu “Chelsea hotel 2” iz 1974. godine, opisao šta se događalo između njih dvoje u sobi istoimenog hotela. “Rekla si mi još jednom da preferiraš lepe muškarce, ali ćeš zbog mene napraviti izuzetak”, peva Koen Džoplinovoj svojim zavodljivim dubokim basom. Kasnije je zažalio što je otkrio njen identitet: “Bilo je vrlo indiskretno od mene što sam to izjavio. Sada mi je žao što sam to uradio, jer su neki stihovi u njoj suviše intimni”.

(Novosti)

 

[crvendac_011]

LEONARD KOEN (1934 - 2016): PESNIK LJUBAVI I SMRTI (2)

Hteo sam da budem slobodan

Melanholični trubadur sa crnim fedora šeširom tokom karijere dobio je 40 nagrada, što za poeziju, što za muziku

MNOGI su pevali o usamljenosti, ali retko ko kao Leonard Koen. On je znao da usamljenost nije stanje koje se može izlečiti, već sama suština bivstvovanja. Zvali su ga pesnikom usamljenosti i kumom tame, a producent Džon Lisaur, koji je sa njim radio remek-delo “Aleluja” i seriju albuma iz sedamdesetih i osamdesetih, opisao ga je kao “gotovo mitskog”:

- Bio je ikona. Bio je veličanstven zbog svoje doslednosti i posvećenosti zanatu i beskrajnoj odanosti snimanju i izvođenju.

Koen je odrastao pod uticajem širokog spektra muzičkih pravaca, od Reja Čarlsa i Henka Vilijamsa, preko ruskih uspavanki koje mu je pevala majka Litvanka koja je emigrirala u Kanadu, do Žaka Brela. Za razliku od Boba Dilana, koji je uživao u ironičnosti i nadrealnosti, Koen je bio iskren i direktan. Kris Kristoferson je jednom rekao da želi da mu na spomeniku ispišu uvodne stihove Koenove pesme Bird on a wire. Oni bi bili savršeni epitaf i velikom umetniku. “Kao ptica na žici, kao pijanac u ponoćnom horu, na svoj način pokušavao sam da budem slobodan”, napisao je Koen, sećajući se ptica na telefonskim žicama na grčkom ostrvu Hidra, gde je živeo ranih šezdesetih.

- Ova pesma mi je zaista važna - rekao je svojevremeno Koen, koji je često otvarao koncerte sa njom. - U njoj je stih u kome kažem “Kunem se ovom pesmom i svime što sam uradio pogrešno. Sve sam to činio zbog tebe”.

Period proveden na Hidri bio je veoma plodno doba njegovog stvaralaštva. Za 14 dolara mesečno iznajmio je apartman u kojem je živeo sa norveškim modelom Merijen Ajlin. Ona je na Hidru došla sa mužem i sinom, ali se zaljubila u Koena, ostala sa njim i postala mu muza. Pesme So long, Marianne i Hey, that`s no way to say goodbye posvećene su jedinoj ženi koju je istinski voleo. Merijen je krajem jula umrla, a Koen se od svoje muze oprostio emotivnim pismom u kojem joj je poručio da će vrlo brzo doći za njom. Nikada se nije ženio, ali je sa još jednom muzom, američkom umetnicom i plesačicom Suzan Elrod dobio sina Adama i ćerku Lorku. I nju je ovekovečio u hitu Suzanne, koja otvara njegov debi album “Pesme Leonarda Koena” iz 1967.

Melanholični trubadur sa crnim fedora šeširom tokom karijere dobio je 40 nagrada, što za poeziju, što za muziku, uključujući i nagradu “Princ od Asturije”, odnosno španskog “Nobela”. Najveću muzičku nagradu Gremi za životno delo dobio je 2010. Uprkos činjenici da nijedan njegov album nikada nije osvojio Gremija, Koen je primajući priznanje rekao:

- Nikada nisam ni pomislio da ću dobiti Gremi nagradu. U stvari, uvek sam bio dirnut skromnošću njihovog interesovanja.

ŽIVEĆU VEČNO

PRE tri sedmice, dan uoči izlaska svog poslednjeg, 14. albuma You want it darker, Koen je odabranim muzičkim novinarima rekao da želi da živi večno:

- Skoro sam rekao da sam spreman da umrem i da se nadam da to nije ništa neprijatno, ali mislim da sam preterivao. Svakome je dozvoljeno da malo preteruje. Ja nameravam da živim večno!

(Novosti)

 

[crvendac_011]

LEONARD KOEN (1934 - 2016): PESNIK LJUBAVI I SMRTI (3)

Tihi kuvar u zen centru

A onda je 1994. batalio muzičku karijeru i preselio se u manastir, gde je rukopoložen za budističkog monaha i postao lični asistent Jošu Sasakija

NEUMORNI izvođač, kantautor, pesnik i pisac Leonard Koen, koji je umro 7. novembra u 82. godini, ostavio je iza sebe veoma uticajnu zaostavštinu i opus koji se proteže kroz gotovo pola veka. Sebe je smatrao nevažnim piscem, ali temeljnim. Tvrdio je da nikada nije voleo javna čitanja poezije. Voleo je da je sam čita, ali je mnogo više voleo da peva. Za njega nije postojala razlika između poeme i pesme. Govorio je da sve što je napisao u pozadini ima i gitare, čak i romani! Koenov zaštitni znak bile su bolo kaubojska kravata, crni fedora šešir i prepoznatljiv glas koji je vremenom postao dublji.

- Moje pesme traju oko 30 godina - ispričao je svojevremeno Koen. - To je radni vek "volvoa". Ali one su napravljene da traju onoliko dugo koliko je to moguće. Moj lični kritički pogled pesama je vrlo ozbiljan: ako može da izdrži test srca, mozga i utrobe, onda mislim da pesma može da potraje.

Koen je išao na Kubu, malo pre invazije na Zaliv svinja. Na turneju po Izraelu prvi put je otišao 1972, a iduće godine je izvodio posebne koncerte za vojnike izraelskih odbrambenih snaga na Sinaju, tokom Jomkipurskog rata. Mada je smatrao da su njegove pesme sumorne i da ne mogu da podignu moral borcima, činjenica je da je velika zvezda usred rata sa njima, učinila čudo. Nije bilo neuobičajeno da tokom pesme vojnici oduševljeno tapšu, sačekaju njen kraj, ispale nekoliko plotuna ka nevidljivim egipatskim vojnicima u daljini, a zatim ponovo sednu da saslušaju sledeću stvar. U pustinji i ratnom okruženju napisao je pesmu "Lover, lover, lover", sa stihovima "Neka duh ove pesme, slobodan i čist, bude vam u borbi protiv neprijatelja štit". Tokom tri meseca, Koen je držao tempo od četiri-pet, a ponekad i osam koncerata dnevno.

- Rat je prelep - rekao je Koen jednom novinaru 1974. - I nikad se ne završava. To je jedna od retkih prilika koje vam se pružaju u životu da date najbolje od sebe. Toliko je sveden u pogledu ponašanja i stava, svaki najmanji pokret je precizan, svaki napor maksimalan. Niko ne gubi vreme. Svako oseća odgovornost prema svom sabratu. Osećaji zajedništva, sličnosti, bratstva i posvećenosti u ratu su takvi, kakve ne možete iskusiti u savremenom gradskom životu. Veoma uzbudljivo.

Leonardova muzika nije bila toliko slušana krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, ali je interesovanje za njega ponovo oživelo kada je 1985. objavio album "Various positions", koji se nije svideo njegovoj diskografskoj kući. Na albumu se nalazi njegova najpoznatija kompozicija "Aleluja", za koju je Koenu bilo potrebno pet godina da je napiše, kao i prelepa ljubavna pesma "Dance me till the end of love". U to vreme Koen je počeo da provodi vreme u budističkom manastiru na planini Baldi kod Los Anđelesa i da se zanima za zen budizam, mada je odgajan kao Jevrejin. A onda je 1994. batalio muzičku karijeru i preselio se u manastir, gde je rukopoložen za budističkog monaha i postao lični asistent Jošu Sasakija, gospodara zena, koji je vodio manastir i umro 2014. u 104. godini. Koen je uzeo svetovno ime Jikan, što znači "tihi". Dužnost mu je bila da kuva za Sasakija, koji mu je bio mentor. Priznao je da nije do kraja razumeo budizam ali mu je povlačenje i naporan rad pomogao da bolje sagleda sebe.

SEDENjE USRED VATRE

U ZEN centru na planini Baldi Koen je proveo pet godina. Nosio je sivi ogrtač i sa ostalim monasima hodao po manastirskom dvorištu između tamnih stena i retkog drveća. Ćutao bi po čitav dan, kao i svi u njegovom okruženju. Jednom novinaru koji ga je tamo posetio 1996. je ispričao:

- Moraš potpuno da se predaš tome. Moraš da sediš usred plamena sve dok ne izgoriš i ne ostane samo pepeo. Kad kažem pepeo, ne mislim na sebe, već na pesme. One su poput pepela, rasute vetrom ka onima koji ih čuju, čiste u svojoj biti, ali ipak ništa drugo do ostaci jednog prošlog života.

(Novosti)

 

[crvendac_011]

LEONARD KOEN (1934 - 2016): PESNIK LJUBAVI I SMRTI (4)

Epska trogodišnja turneja

Meditacija sa ćutljivim monasima izlečila je nenametljivog Koena od depresije i patnje sa kojima se borio čitav život

KADA su ga jednom pitali da li je pesimista, legendarni pesnik i muzičar Leonard Koen odgovorio je, kroz svojstven smisao za humor, da sebe uopšte ne smatra pesimistom. "Mislim da je pesimista onaj ko čeka na kiši. A ja se osećam potpuno mokrim do kože", rekao je Koen 1993. za "Dejli telegraf".

Nikad se nije osećao sasvim prijatno na sceni, štaviše, bio je najstariji na bini, bar 10 godina stariji od ostalih muzičara u bendu. Jikan (Tihi) mu je bilo budističko ime, a Eliezer (Bog je moja pomoć) jevrejsko. Nikada nije radio subotom, jer je to sveti dan za Jevreje. Na turnejama nijedan koncert nije održao tog dana, čak ni kada je zabavljao izraelske vojnike 1973. u ratu u Sinajskoj pustinji. Pa kako je onda prigrlio zen budizam?

- Alen Ginsberg me je pitao isto to pre mnogo godina - rekao je Koen. - U tradiciji zena koji praktikujem, nema molitvenog bogosluženja i obožavanja božanstva. Tako da se, teološki, ne protivi jevrejskim verovanjima.

Mada je 1996. postao budistički monah, nikada nije napustio veru otaca: "Ne tražim novu religiju, prilično sam srećan sa starom, sa judaizmom". Za svoj novi dom, budistički manastir na planini Baldi, govorio je da je mesto na kome je veoma teško tvrdokorno se držati svojih stavova. Tamo je osetio neku vrstu ogromne praznine u najčistijem obliku. Mislio je da nikada više neće pisati pesme, mogao bi, kako je rekao, da nađe neki stvarni posao, recimo da otvori knjižaru. Meditacija sa ćutljivim monasima izlečila je nenametljivog Koena od depresije i patnje sa kojima se borio čitav život. Napustivši manastir, 2001. je objavio "Ten new songs". Pomišljao je i na penziju, ali je krajem 2004. otkrio da mu je dugogodišnja menadžerka (i ljubavnica) Keli Linč kojoj je bezrezervno verovao, ukrala više od pet miliona dolara, ostavivši mu samo 150.000 dolara na računu. Koen je dve godine kasnije dobio parnicu na sudu i devet miliona dolara, koje je ona odbila da mu isplati.

- Bio sam bez prebijene pare i morao sam da krenem na turneju - objasnio je Koen. - Osim toga, muzika i pranje sudova su jedine stvari koje zaista znam da radim. Suđenje je potrajalo jer sam do tada bio ravnodušan prema svojoj finansijskoj situaciji. Čak nisam znao ni gde se nalazi banka!

Koenova prva turneja posle 15 godina počela je 15. maja 2008. u Kanadi i potrajala, sa kratkim prekidom zbog zdravstvenih problema (uglavnom bolovi u leđima), do kraja 2010. Mada je bolovao od akutne depresije koju je ponekad pokušavao da ublaži sa alkoholom i drogama, kada je početkom 2009. održao svoj prvi koncert u Americi posle 15 godina, publika je u rasprodatom "Bejkon teatru" u Njujorku priredila Koenu, koji je tada imao 74 godine, stojeće ovacije.

- Prošlo je mnogo vremena otkada sam stajao na ovoj bini u Njujorku. Imao sam 60 godina i bio samo klinac sa ludim snom. Otada sam uneo u sebe mnogo "prozaka" (antidepresiv).

Epska turneja sa 247 koncerata vratila je Koenu novac na bankovni račun. U okviru nje je prvi i poslednji put nastupio i u Beogradu, 2. septembra 2009. pred 10.000 ljudi u "Areni". Pevao je više od tri sata, imao tri bisa i iskazao lično poštovanje prema publici i svim saradnicima na bini. I Beograđani su mu ukazali poštovanje stojećim ovacijama.

LUDILO FILA SPEKTORA

KOAUTOR i producent petog Koenovog albuma "Death of ladie's man" iz 1977. bio je ozloglašeni Fil Spektor (2009. osuđen na 19 godina zatvora zbog ubistva glumice Lane Klarkson), jedna od najuticajnijih figura u istoriji pop muzike. Spektorovo ludilo bilo je uočljivo, a ni Koen nije izbegao bliski kontakt sa cevi pištolja. Jedne noći, oko četiri ujutru, kada se snimanje bližilo kraju, Spektor je izašao iz svoje kabine i gurnuo Koena u studio. U jednoj ruci je držao kolt 45, a u drugoj polupraznu bocu vina. Zagrlio je Koena uperivši mu pištolj u vrat. "Volim te Leonarde", rekao je. Koen je, ne izgubivši pribranost, odgovorio: "Nadam se da je tako, File".

(Novosti)