LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Леон Батиста Алберти
Леон Батиста Алберти (итал. Leon Battista Alberti, 14 (или 18?). фебруар 1404, Ђенови — 20 (или 25?). април 1472), Рим (итал. Leone Battista Alberti).
Био је италијански сликар, песник, лингвист, филозоф, криптограф, музичар, архитекта и уопште, ренесансни полимата. Његов живот је описао Ђорђо Вазари (итал. Giorgio Vasari) у својој књизи „Животи познатих сликара, вајара и архитеката“.
Рођен је као ванбрачни син фирентинског трговца. Образован је као правник на Универзитету у Болоњи.
Алберти се убраја у ауторе који су највише дали у пластичној обради, зато што је најчешће радио на фасадама већ постојећих објеката.
У Фиренци су породице у сталним великим сукобима. Палате представљају и резиденције и тврђаве. У овом периоду се ривалство ипак више преноси на политику и економију него на директне физичке сукобе. Јавља се и потреба и могућност за оплемењивање фасаде.
Између 1446-1451. године пројектовао је палату за породицу Ручелаи. То је била палата изразито фирентинског типа. Алберти је напустио фортификацијски тип палате, као што је била палата Брунелескијева палата Пити, и дао јој тон градске резиденције са централним двориштем и репрезентативним степеништем. Највећу новину унео је на уличне фасаде. Ублажио је рустичну обраду фасада и поделио их пиластрима, при чему се користио суперпонирањем дорског, јонског и коринтског стилског реда.
Формула: на постојећу фасаду се наноси стилски ред. Инспирација: Колосеум, рустика у приземљу, ка спратовима се губи. “Стилска фасада”. Елементи фасаде нису прави, представљају само плитак рељеф. Алберти се још није усуђивао да се отисне у простор. Приметна је наглашена ренесансна стреха.
· Готска црква · Овде се јавља пластично удубљивање фасаде. Постоји неколико планова, више или мање избачених стубова, али, опет, нису слободни. · Волуте маскирају контрафоре. И Алберти и наследници су користили овај трик. · Све је изузетно декорисано · Фасада у пропорцијском односу – све је у квадратима. Могућа инспирација: Сан Мињато Монте · У питању је двојезична архитектура: унутрашњост је остала оригинална, готска.
( Википедијa )
Леон Батиста Алберти (итал. Leon Battista Alberti, 14 (или 18?). фебруар 1404, Ђенови — 20 (или 25?). април 1472), Рим (итал. Leone Battista Alberti).
Био је италијански сликар, песник, лингвист, филозоф, криптограф, музичар, архитекта и уопште, ренесансни полимата. Његов живот је описао Ђорђо Вазари (итал. Giorgio Vasari) у својој књизи „Животи познатих сликара, вајара и архитеката“.
Рођен је као ванбрачни син фирентинског трговца. Образован је као правник на Универзитету у Болоњи.
Алберти се убраја у ауторе који су највише дали у пластичној обради, зато што је најчешће радио на фасадама већ постојећих објеката.
- Црква Сан Франциско, Римини · У то време много рађене интервенције на постојећим објектима. Тако је и ово средњовековна црква, коју је породица Малатестиано претворила у маузолеј за сахрањивање великих уметника. Алберти је постојећу грађевину буквално обукао у нову фасаду, користећи античке елементе – трем, лукове, ступце. Делови оригиналне грађевине су видљиви и представљају игру: облик у облику, кућа у кући… У прочељу је употребљен тријумфални лук. Инспирација: тријумфални лук у Риминију.
- Палата Ручелаи (итал. Palazzo Rucellai)
У Фиренци су породице у сталним великим сукобима. Палате представљају и резиденције и тврђаве. У овом периоду се ривалство ипак више преноси на политику и економију него на директне физичке сукобе. Јавља се и потреба и могућност за оплемењивање фасаде.
Између 1446-1451. године пројектовао је палату за породицу Ручелаи. То је била палата изразито фирентинског типа. Алберти је напустио фортификацијски тип палате, као што је била палата Брунелескијева палата Пити, и дао јој тон градске резиденције са централним двориштем и репрезентативним степеништем. Највећу новину унео је на уличне фасаде. Ублажио је рустичну обраду фасада и поделио их пиластрима, при чему се користио суперпонирањем дорског, јонског и коринтског стилског реда.
Формула: на постојећу фасаду се наноси стилски ред. Инспирација: Колосеум, рустика у приземљу, ка спратовима се губи. “Стилска фасада”. Елементи фасаде нису прави, представљају само плитак рељеф. Алберти се још није усуђивао да се отисне у простор. Приметна је наглашена ренесансна стреха.
- Санта Марија Новела (итал. Santa Maria Novella) Фиренца
· Готска црква · Овде се јавља пластично удубљивање фасаде. Постоји неколико планова, више или мање избачених стубова, али, опет, нису слободни. · Волуте маскирају контрафоре. И Алберти и наследници су користили овај трик. · Све је изузетно декорисано · Фасада у пропорцијском односу – све је у квадратима. Могућа инспирација: Сан Мињато Монте · У питању је двојезична архитектура: унутрашњост је остала оригинална, готска.
( Википедијa )