LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Lenjin čeka referendum
Novosti
Izjava ruskog ministra kulture da bi Lenjin trebalo da bude sahranjen podelila javnost. Vladimir Putin smatra da Rusija ima važnijih stvari od selidbe Vladimira Iliča
Dok ruski političari preko medija polemišu o tome treba li sahraniti Vladimira Iliča Lenjina i preseliti ga iz mauzoleja na neko moskovsko ili peterburško groblje, građani Rusije, ali i inostrani turisti, i dalje staju u red da bi ušli u jedan od najpoznatijih mauzoleja na svetu.
Nedavna izjava ruskog ministra kulture Vladimira Medinskog da bi balsamovano Lenjinovo telo trebalo sahraniti, a mauzolej na Crvenom trgu pretvoriti u muzej, izazvala je polemike, ali bez previše žuči. Jer, stare pristalice vođe proletarijata uverene su da će on „preživeti“ još mnoge političare. A uoči nedavnih izbora jedan broj njih, poput milijardera Mihaila Prohorova, predlagao je da se narod o sudbini Lenjina izjasni - na referendumu.
Politički žongler i najkontroverzniji ruski političar Vladimir Žirinovski, predsednik Liberalno-demokratske partije, predložio je da se u znaku „istorijskog pomirenja“ rezerviše mesto u Mauzoleju Lenjina lideru ruskih komunista Genadiju Zjuganovu, a da je i on sam spreman da im se u Mauzoleju pridruži.
Predsednik Vladimir Putin više puta je objašnjavao da Rusija ima mnogo važnijih problema od selidbe Lenjina, a osim toga, mora se voditi računa o tome da se ne povrede osećanja starijih pokolenja. A kad njih ne bude bilo, mlađim generacijama će biti svejedno gde će ležati Lenjin.
Najnovija sociološka istraživanja pokazuju da 44 odsto građana Rusije smatra da bi Lenjinovo telo trebalo sahraniti na nekom groblju. Trećina Rusa ne vidi ništa loše u tome što se Lenjin nalazi u mauzoleju na Crvenom trgu. To je i mesto koje privlači turiste. Stari komunisti smatraju da balsamovano Lenjinovo telo treba i dalje da bude u mauzoleju i ne zadovoljava ih predlog ministra Medinskog da Lenjina treba sahraniti. Makar i uz najviše počasti.
Rasprave o preseljenju Lenjina sa Crvenog trga traju dvadeset godina i ko zna koliko će ih još biti. Gorbačov je u mnogim intervjuima govorio da bi trebalo preseliti Lenjina iako mu to nije padalo na pamet dok je bio na vlasti, a ni bivši predsednik Rusije Boris Jeljcin se nije usudio da to uradi.
Ideju da se Lenjinovo telo sačuva u Mauzoleju, prema sovjetskoj istoriografiji, dali su radnici i članovi boljševičke partije. Protiv toga je bio samo jedan član rukovodstva smatrajući da je to „bezumno“. Lav Trocki. Postoji i drugačije viđenje oko ideje o Mauzoleju. Naime, većina moskovskih istoričara misli da je nju zapravo dao Staljin stvarajući ikonu proletarijatu.
U periodu od 1953. do 1961. u Mauzoleju se pored Lenjinovog tela nalazilo i Staljinovo. Posle Hruščovljeve destaljinizacije telo „hozjajina“ je bilo sahranjeno uz zidine Kremlja.
Inače, balsamovanjem se bavio poznati biohemičar Zbarski, koji je napravio recept tečnosti u kojoj se jednom godišnje „kupa“ Lenjinovo telo. Krajem 1939. u okviru Ministarstva zdravlja SSSR napravljena je naučno-istraživačka laboratorija čiji je zadatak bio da što duže sačuva Lenjinovo telo. Određen je temperaturni režim i vlažnost prostorija. Eksperti tvrde da u takvim uslovima Lenjinovo telo može da se sačuva još mnogo decenija. Od 1992. laboratorija pri mauzoleju Lenjina ušla je u sastav Instituta lekovitih i aromatičnih trava. Od 1999. osnovan je Dobrotvorni fond za održavanje Mauzoleja. Osim Lenjina, saradnici moskovske laboratorije su balsamovali tela bugarskog revolucionara Georgija Dimitrova (1949), Staljina (1953), vijetnamskog lidera Ho Ši Mina (1969)...
Posle svakog „osvežavanja“ Lenjinu oblače novo odelo i vezuju kravatu. Koliko će se još poštovati taj protokol, može samo da se nagađa. Ali bar zasad, Putin nije spreman da se bavi sahranom mumija.
PRIVREMENI MAUZOLEJ
Lenjin je umro 21. januara 1924. u mestu Gorki u Podmoskovlju. Posle smrti njegovo telo je bilo balsamovano, pa je već 27. januara stavljeno u privremeni drveni mauzolej koji je napravljen na Crvenom trgu. Tek posle pet godina počela je gradnja mermernog mauzoleja, koji je napravljen do oktobra 1930. godine. Dužina mauzoleja je 24 metra, a visina 12 metara.
ODANI KOMUNISTI
Za vreme ruskih državnih praznika delegacije komunista i veterana i dalje dolaze pred mauzolej, koji je inače spomenik arhitekture i deo ansambla na Crvenom trgu. Cveće i vence donose i na dan rođenja i smrti Lenjina.
Posetioci mogu da obiđu Mauzolej utorkom, sredom, četvrtkom i subotom od 10 do 13 sati. Ulaz je besplatan, ali kad je lepo vreme, mora da se čeka u redu, jer znatiželjnih nije malo.
Novosti
Izjava ruskog ministra kulture da bi Lenjin trebalo da bude sahranjen podelila javnost. Vladimir Putin smatra da Rusija ima važnijih stvari od selidbe Vladimira Iliča
Dok ruski političari preko medija polemišu o tome treba li sahraniti Vladimira Iliča Lenjina i preseliti ga iz mauzoleja na neko moskovsko ili peterburško groblje, građani Rusije, ali i inostrani turisti, i dalje staju u red da bi ušli u jedan od najpoznatijih mauzoleja na svetu.
Nedavna izjava ruskog ministra kulture Vladimira Medinskog da bi balsamovano Lenjinovo telo trebalo sahraniti, a mauzolej na Crvenom trgu pretvoriti u muzej, izazvala je polemike, ali bez previše žuči. Jer, stare pristalice vođe proletarijata uverene su da će on „preživeti“ još mnoge političare. A uoči nedavnih izbora jedan broj njih, poput milijardera Mihaila Prohorova, predlagao je da se narod o sudbini Lenjina izjasni - na referendumu.
Politički žongler i najkontroverzniji ruski političar Vladimir Žirinovski, predsednik Liberalno-demokratske partije, predložio je da se u znaku „istorijskog pomirenja“ rezerviše mesto u Mauzoleju Lenjina lideru ruskih komunista Genadiju Zjuganovu, a da je i on sam spreman da im se u Mauzoleju pridruži.
Predsednik Vladimir Putin više puta je objašnjavao da Rusija ima mnogo važnijih problema od selidbe Lenjina, a osim toga, mora se voditi računa o tome da se ne povrede osećanja starijih pokolenja. A kad njih ne bude bilo, mlađim generacijama će biti svejedno gde će ležati Lenjin.
Najnovija sociološka istraživanja pokazuju da 44 odsto građana Rusije smatra da bi Lenjinovo telo trebalo sahraniti na nekom groblju. Trećina Rusa ne vidi ništa loše u tome što se Lenjin nalazi u mauzoleju na Crvenom trgu. To je i mesto koje privlači turiste. Stari komunisti smatraju da balsamovano Lenjinovo telo treba i dalje da bude u mauzoleju i ne zadovoljava ih predlog ministra Medinskog da Lenjina treba sahraniti. Makar i uz najviše počasti.
Rasprave o preseljenju Lenjina sa Crvenog trga traju dvadeset godina i ko zna koliko će ih još biti. Gorbačov je u mnogim intervjuima govorio da bi trebalo preseliti Lenjina iako mu to nije padalo na pamet dok je bio na vlasti, a ni bivši predsednik Rusije Boris Jeljcin se nije usudio da to uradi.
Ideju da se Lenjinovo telo sačuva u Mauzoleju, prema sovjetskoj istoriografiji, dali su radnici i članovi boljševičke partije. Protiv toga je bio samo jedan član rukovodstva smatrajući da je to „bezumno“. Lav Trocki. Postoji i drugačije viđenje oko ideje o Mauzoleju. Naime, većina moskovskih istoričara misli da je nju zapravo dao Staljin stvarajući ikonu proletarijatu.
U periodu od 1953. do 1961. u Mauzoleju se pored Lenjinovog tela nalazilo i Staljinovo. Posle Hruščovljeve destaljinizacije telo „hozjajina“ je bilo sahranjeno uz zidine Kremlja.
Inače, balsamovanjem se bavio poznati biohemičar Zbarski, koji je napravio recept tečnosti u kojoj se jednom godišnje „kupa“ Lenjinovo telo. Krajem 1939. u okviru Ministarstva zdravlja SSSR napravljena je naučno-istraživačka laboratorija čiji je zadatak bio da što duže sačuva Lenjinovo telo. Određen je temperaturni režim i vlažnost prostorija. Eksperti tvrde da u takvim uslovima Lenjinovo telo može da se sačuva još mnogo decenija. Od 1992. laboratorija pri mauzoleju Lenjina ušla je u sastav Instituta lekovitih i aromatičnih trava. Od 1999. osnovan je Dobrotvorni fond za održavanje Mauzoleja. Osim Lenjina, saradnici moskovske laboratorije su balsamovali tela bugarskog revolucionara Georgija Dimitrova (1949), Staljina (1953), vijetnamskog lidera Ho Ši Mina (1969)...
Posle svakog „osvežavanja“ Lenjinu oblače novo odelo i vezuju kravatu. Koliko će se još poštovati taj protokol, može samo da se nagađa. Ali bar zasad, Putin nije spreman da se bavi sahranom mumija.
PRIVREMENI MAUZOLEJ
Lenjin je umro 21. januara 1924. u mestu Gorki u Podmoskovlju. Posle smrti njegovo telo je bilo balsamovano, pa je već 27. januara stavljeno u privremeni drveni mauzolej koji je napravljen na Crvenom trgu. Tek posle pet godina počela je gradnja mermernog mauzoleja, koji je napravljen do oktobra 1930. godine. Dužina mauzoleja je 24 metra, a visina 12 metara.
ODANI KOMUNISTI
Za vreme ruskih državnih praznika delegacije komunista i veterana i dalje dolaze pred mauzolej, koji je inače spomenik arhitekture i deo ansambla na Crvenom trgu. Cveće i vence donose i na dan rođenja i smrti Lenjina.
Posetioci mogu da obiđu Mauzolej utorkom, sredom, četvrtkom i subotom od 10 do 13 sati. Ulaz je besplatan, ali kad je lepo vreme, mora da se čeka u redu, jer znatiželjnih nije malo.