Opština Čajetina vlasnicima vikendica ponudila dogovor
Izvor: Blic Vladimir Lojanica | 28. 04. 2011. - 00:02h
ČAJETINA - Vlasnici oko 1.000 bespravno podignutih objekata u tri najveća divlja naselja na Zlatiboru moći će da ih legalizuju uz posebne uslove koje je odredila opština Čajetina. Nelegalno izgrađene kuće i vikendice u Smiljanskim Zakosima, Šainovcima i na Vodicama biće ozakonjene uz uslov da njihovi vlasnici, pored plaćanja legalizacije, izdvoje novac i za izgradnju fekalnih kolektora koji u ovom delu planine ne postoje.
Smiljanski Zakosi, Šainovci i Vodice nalaze se u slivnom pojasu jezera Ribnica iz kojeg se Čajetina i turističko naselje na Zlatiboru snabdevaju pijaćom vodom. Područje od oko 20 hektara oko jezera, odlukom od pre tri decenije, bilo je zaštićeno od svake gradnje. Zabrana je, ipak, ostala samo mrtvo slovo na papiru, jer je niklo oko 1.000 kuća. Nijedna od njih nije imala dozvolu za gradnju, a da urbanističko ruglo bude još veće, ni dan-danas ne postoji fekalni kolektor sa kojim bi ti objekti mogli biti povezani.
- Ta zdanja moći će da se legalizuju, ali da njihovi vlasnici uz legalizaciju plate i izgradnju sistema za prečišćavanje otpadnih voda i kolektora - kaže Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina.
Stamatović pojašnjava da je ova mogućnost precizirana merama zaštite slivnog područja Ribnice kojom se zona zabrane gradnje sa 20 hektara oko jezera sužava i svodi samo na prostor 500 metara od obala i brane ove akumulacije. Najveći deo do sada zabranjene teritorije tako će ubuduće biti dostupan za gradnju.
Namera Čajetinaca je da izgrade tri sistema za prečišćavanje otpadnih voda, po jedno u svakom od divljih naselja. Svako postrojenje vredno je oko milion evra, s tim što će pola novca obezbediti opština, a drugu polovinu vlasnici spornih objekata.
- Zavisno od kvadrature i namene tih kuća, legalizacija jednog kvadrata prostora u Smiljanskim Zakosima, Šainovcima i Vodicama koštaće od 100 do 300 evra. Pored toga, njihovi vlasnici, proporcionalno veličini objekata, moraće finansijski da učestvuju i u gradnju sistema za prečišćavanje otpadnih voda i kolektora - dodaje Stamatović.
Prosta matematika kaže da će, ako je vrednost jednog postrojenja milion evra a polovinu sume obezbeđuje opština, žitelji svakog od naselja morati da prikupe po 500.000 evra. Ako se zna da u Smiljanskim Zakosima ima trista kuća, dođe se do računice da će vlasnici nekretnina iz ovog atara, mimo cene legalizacije, morati da izdvoje u proseku još oko 1.700 evra, zavisno od kvadrature svojih objekata. I to uz uslov da odziv za legalizaciju bude maksimalan. Što više vlasnika odbije ponuđeni dogovor, to će i cena legalizacije biti skuplja.
Dok sistem za prečišćavanje otpadnih voda ne bude izgrađen, kažu u Čajetini, vlasnik svake od nelegalnih kuća moraće privremeno da reši pitanje otpadnih voda. Ili izgradnjom bio-jame, ili neke druge nepropustive septičke jame o čijem redovnom pražnjenju mora biti potpisan ugovor sa Komunalnim preduzećem „Zlatibor“.
- Sve ćemo staviti na papir i odlučiti šta i kako, ali ćemo najverovatnije prihvatiti ove uslove. Dugo godina smo na tapetu, slušamo priče da će nam vikendice biti porušene. Sada nam se pruža mogućnost, doduše skupa, da legalizujemo kuće, ali bolje i tako nego da strahujemo od bagera. Bar ćemo imati sve komunalne uslove za život. Isto tako, vrednost nekretnina u ovom delu Zlatibora će rasti, revitalizacija Tornika počela je da diže cenu placevima i kućama - kaže vlasnik jednog objekta u Smiljanskim Zakosima.
Ljubiša Radulović, načelnik opštinske uprave u Čajetini, ne zna u kom procentu će kuće u tri najveća divlja naselja biti legalizovane, ali kaže da je veliko interesovanje da se objekti ozakone.
- Niko vlasnike ne može da prinudi da legalizuju kuće, osim što će u suprotnom snositi posledice uklanjanja objekata - kaže Radulović.
Legalizacija bespravno podignutih objekata na celom Zlatiboru, po njegovim rečima, teče dobro. Do danas rešeno je oko 600 predmeta za objekte podignute ili bez građevinske dozvole ili su kvadraturom premašili propisane gabarite.
- Izjava iz resornog ministarstva da će legalizacija biti besplatna umrtvila je tempo legalizacije. Zbog nje smo izgubili tri meseca jer su se ljudi kolebali da li uopšte da plate nešto što je ministar najavio da će biti besplatno - objašnjava Radulović.
Legalizuju 1.000 kuća na Zlatiboru
Izvor: Blic Vladimir Lojanica | 28. 04. 2011. - 00:02h
ČAJETINA - Vlasnici oko 1.000 bespravno podignutih objekata u tri najveća divlja naselja na Zlatiboru moći će da ih legalizuju uz posebne uslove koje je odredila opština Čajetina. Nelegalno izgrađene kuće i vikendice u Smiljanskim Zakosima, Šainovcima i na Vodicama biće ozakonjene uz uslov da njihovi vlasnici, pored plaćanja legalizacije, izdvoje novac i za izgradnju fekalnih kolektora koji u ovom delu planine ne postoje.
Tri naselja su u blizini zaštićenog jezera
Smiljanski Zakosi, Šainovci i Vodice nalaze se u slivnom pojasu jezera Ribnica iz kojeg se Čajetina i turističko naselje na Zlatiboru snabdevaju pijaćom vodom. Područje od oko 20 hektara oko jezera, odlukom od pre tri decenije, bilo je zaštićeno od svake gradnje. Zabrana je, ipak, ostala samo mrtvo slovo na papiru, jer je niklo oko 1.000 kuća. Nijedna od njih nije imala dozvolu za gradnju, a da urbanističko ruglo bude još veće, ni dan-danas ne postoji fekalni kolektor sa kojim bi ti objekti mogli biti povezani.
- Ta zdanja moći će da se legalizuju, ali da njihovi vlasnici uz legalizaciju plate i izgradnju sistema za prečišćavanje otpadnih voda i kolektora - kaže Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina.
Stamatović pojašnjava da je ova mogućnost precizirana merama zaštite slivnog područja Ribnice kojom se zona zabrane gradnje sa 20 hektara oko jezera sužava i svodi samo na prostor 500 metara od obala i brane ove akumulacije. Najveći deo do sada zabranjene teritorije tako će ubuduće biti dostupan za gradnju.
Namera Čajetinaca je da izgrade tri sistema za prečišćavanje otpadnih voda, po jedno u svakom od divljih naselja. Svako postrojenje vredno je oko milion evra, s tim što će pola novca obezbediti opština, a drugu polovinu vlasnici spornih objekata.
- Zavisno od kvadrature i namene tih kuća, legalizacija jednog kvadrata prostora u Smiljanskim Zakosima, Šainovcima i Vodicama koštaće od 100 do 300 evra. Pored toga, njihovi vlasnici, proporcionalno veličini objekata, moraće finansijski da učestvuju i u gradnju sistema za prečišćavanje otpadnih voda i kolektora - dodaje Stamatović.
Prosta matematika kaže da će, ako je vrednost jednog postrojenja milion evra a polovinu sume obezbeđuje opština, žitelji svakog od naselja morati da prikupe po 500.000 evra. Ako se zna da u Smiljanskim Zakosima ima trista kuća, dođe se do računice da će vlasnici nekretnina iz ovog atara, mimo cene legalizacije, morati da izdvoje u proseku još oko 1.700 evra, zavisno od kvadrature svojih objekata. I to uz uslov da odziv za legalizaciju bude maksimalan. Što više vlasnika odbije ponuđeni dogovor, to će i cena legalizacije biti skuplja.
Dok sistem za prečišćavanje otpadnih voda ne bude izgrađen, kažu u Čajetini, vlasnik svake od nelegalnih kuća moraće privremeno da reši pitanje otpadnih voda. Ili izgradnjom bio-jame, ili neke druge nepropustive septičke jame o čijem redovnom pražnjenju mora biti potpisan ugovor sa Komunalnim preduzećem „Zlatibor“.
- Sve ćemo staviti na papir i odlučiti šta i kako, ali ćemo najverovatnije prihvatiti ove uslove. Dugo godina smo na tapetu, slušamo priče da će nam vikendice biti porušene. Sada nam se pruža mogućnost, doduše skupa, da legalizujemo kuće, ali bolje i tako nego da strahujemo od bagera. Bar ćemo imati sve komunalne uslove za život. Isto tako, vrednost nekretnina u ovom delu Zlatibora će rasti, revitalizacija Tornika počela je da diže cenu placevima i kućama - kaže vlasnik jednog objekta u Smiljanskim Zakosima.
Ljubiša Radulović, načelnik opštinske uprave u Čajetini, ne zna u kom procentu će kuće u tri najveća divlja naselja biti legalizovane, ali kaže da je veliko interesovanje da se objekti ozakone.
- Niko vlasnike ne može da prinudi da legalizuju kuće, osim što će u suprotnom snositi posledice uklanjanja objekata - kaže Radulović.
Legalizacija bespravno podignutih objekata na celom Zlatiboru, po njegovim rečima, teče dobro. Do danas rešeno je oko 600 predmeta za objekte podignute ili bez građevinske dozvole ili su kvadraturom premašili propisane gabarite.
- Izjava iz resornog ministarstva da će legalizacija biti besplatna umrtvila je tempo legalizacije. Zbog nje smo izgubili tri meseca jer su se ljudi kolebali da li uopšte da plate nešto što je ministar najavio da će biti besplatno - objašnjava Radulović.
Ruska investicija
Sužavanjem područja zabrane gradnje na 500 metara od jezera, otklonjena je i pretposlednja pravna barijera da ruska kompanija “Miledi investment group”, koja je u selu Ribnica kupila 20 hektara zemlje, otpočne gradnju superluskuznog apartmanskog naselja. “Početkom maja Skupština opštine će usvojiti plan generalne regulacije Čajetine i Zlatibora kojim će detaljno biti regulisani uslovi gradnje, što znači da će Rusi odmah moći da se upuste u investiciju”, uverava Milan Stamatović.
Tri kuće za rušenje
U novoj zoni zabrane gradnje ostale su tri kuće koje više nijedan propis ne može spasiti rušenja. One se nalaze u poplavnom pojasu Crnog Rzava koji se uliva u Ribnicu, te kao takve moraju biti uklonjene.