Kriza donela još jednu masovnu pojavu
Lažiraju štetu da bi naplatili osiguranje
Izvor: Blic P. Z. Veličković | 28. 11. 2010. - 00:02h | Foto: J. Vučetić
Broj lažnih prijavljivanja krađa, saobraćajnih nesreća, požara u objektima, kao i lažnih doktorskih dijagnoza kako bi novac bio naplaćen od osiguravajućih kuća u Srbiji je povećan u odnosu na proteklih nekoliko godina. Kao glavni razlog za podnošenje lažnih odštetnih zahteva stručnjaci navode ekonomsku krizu, a ovakav trend je zabeležen i u Evropi.
Protiv prevara uvođenjem baze podataka o vozilima i policijskim zapisnicima
Iako ih u Srbiji ima sve više, broj prevara sa osiguranjem ne može se porediti sa istim pokušajima u evropskim zemljama. S druge strane, po domišljatosti, srpski prevaranti mogu se meriti s bilo kim u svetu. Tako je krajem oktobra u Novom Sadu policija uhapsila Dragana M. (27) i Sašu K. (25) iz Čelareva zbog sumnje da su pokušali da insceniraju krađu automobila i ranjavanje, kako bi Dragan M. naplatio odštetu od osiguranja. Njih dvojica su inscenirali krađu na parkingu Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, kada je Dragan M, u navodnom pokušaju da spreči nepoznatog muškarca da mu odveze automobil, lakše ranjen iz pištolja u stomak.
- Imali smo slučajeve da nam iz privatnih firmi prijave da je iz magacina nestao deo robe. Međutim, kasnije se ispostavilo da je reč o prevari, odnosno da su naplatili novac od osiguravača, dok su robu prodali na crno i novac uzeli za sebe - kažu u beogradskoj policiji. Najveći broj prevara u Srbiji je u oblasti osiguranja motornih vozila jer su drugi vidovi osiguranja daleko manje zastupljeni. Prevaru je najteže otkriti kod malih iznosa šteta. U arhivama osiguravajućih kuća mogu se pronaći mnogi primeri o pokušajima vlasnika vozila da ugovore kasko osiguranje za vozilo koje je ranije bilo oštećeno.
- Kao po pravilu, reč je o vetrobranskim staklima i površinskim oštećenjima. Čak smo imali i slučaj da je vlasnik automobila prilikom sklapanja kasko osiguranja dao fotografiju drugog vozila - navodi predstavnik jedne osiguravajuće kuće.
On objašnjava da su indikatori prevare nesaglasna oštećenja na vozilima koja su učestvovala u nezgodi, saobraćajna nesreća na sporednim putevima noću i bez prisustva svedoka.
U poslednje vreme u ekspanziji su lažne prijave krađe automobila kupljenih na lizing. Vozači često ne pozivaju saobraćajnu policiju, već se udaljavaju s mesta nesreće, a onda prijave da im je automobil ukraden.
- Dešavalo se i da neko uzme automobil od rentakar agencije, odveze ga u inostranstvo i proda, a zatim prijavi krađu - kažu u beogradskoj policiji.
Prema nekim procenama, osiguravajuće kuće godišnje zbog prevara izgube i do 10 odsto od ukupnog iznosa isplaćenih šteta. Prošle godine od ukupnog broja prijavljenih šteta otprilike 2,8 odsto je bilo lažno, dok je u 2008. godini zabeleženo samo manje prijava.
- Veoma je teško proceniti koliku materijalnu štetu trpe osiguravajuće kuće i društvo zbog lažnih zahteva, ali je sigurno da ona nije mala. Radimo na tome da se u Srbiji uvede jedinstvena baza podataka o svim vozilima, policijskim zapisnicima i drugim korisnim informacijama, čime bi se smanjila mogućnost zloupotreba. Mislim da je važan korak u borbi sa ovom vrstom prevara i formiranje “crne liste” ljudi koji su pokušali da na takav način uzmu novac od osiguravača - kaže za “Blic” Milan Cerović, generalni sekretar Udruženja osiguravajućih kuća Srbije.
„Otkup štete”
Poslednjih godina sve više ima slučajeva kada agencije, advokati i lekari kontaktiraju s građanima povređenim u saobraćajnim nesrećama i nude im „otkup štete” za manju sumu novca, da bi kasnije sudskim putem od osiguravača naplatili osigurane sume. Pojedini građani pokušavaju da lažno prijave krađe u kućama i objektima kako bi naplatili novac od osiguravajućih kuća kod kojih su osigurali objekat i stvari u njemu.
Slučaj iz SAD
U SAD je nedavno uhapšen advokat koji je optužen da je prevarama u životnom osiguranju prisvojio više miliona dolara. Advokat je na suđenju priznao krivicu i preti mu kazna od 25 godina zatvora i 500.000 dolara. Procenjuje se da je prevario više od 800 ljudi.
Lažiraju štetu da bi naplatili osiguranje
Izvor: Blic P. Z. Veličković | 28. 11. 2010. - 00:02h | Foto: J. Vučetić
Broj lažnih prijavljivanja krađa, saobraćajnih nesreća, požara u objektima, kao i lažnih doktorskih dijagnoza kako bi novac bio naplaćen od osiguravajućih kuća u Srbiji je povećan u odnosu na proteklih nekoliko godina. Kao glavni razlog za podnošenje lažnih odštetnih zahteva stručnjaci navode ekonomsku krizu, a ovakav trend je zabeležen i u Evropi.
Protiv prevara uvođenjem baze podataka o vozilima i policijskim zapisnicima
Iako ih u Srbiji ima sve više, broj prevara sa osiguranjem ne može se porediti sa istim pokušajima u evropskim zemljama. S druge strane, po domišljatosti, srpski prevaranti mogu se meriti s bilo kim u svetu. Tako je krajem oktobra u Novom Sadu policija uhapsila Dragana M. (27) i Sašu K. (25) iz Čelareva zbog sumnje da su pokušali da insceniraju krađu automobila i ranjavanje, kako bi Dragan M. naplatio odštetu od osiguranja. Njih dvojica su inscenirali krađu na parkingu Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, kada je Dragan M, u navodnom pokušaju da spreči nepoznatog muškarca da mu odveze automobil, lakše ranjen iz pištolja u stomak.
- Imali smo slučajeve da nam iz privatnih firmi prijave da je iz magacina nestao deo robe. Međutim, kasnije se ispostavilo da je reč o prevari, odnosno da su naplatili novac od osiguravača, dok su robu prodali na crno i novac uzeli za sebe - kažu u beogradskoj policiji. Najveći broj prevara u Srbiji je u oblasti osiguranja motornih vozila jer su drugi vidovi osiguranja daleko manje zastupljeni. Prevaru je najteže otkriti kod malih iznosa šteta. U arhivama osiguravajućih kuća mogu se pronaći mnogi primeri o pokušajima vlasnika vozila da ugovore kasko osiguranje za vozilo koje je ranije bilo oštećeno.
- Kao po pravilu, reč je o vetrobranskim staklima i površinskim oštećenjima. Čak smo imali i slučaj da je vlasnik automobila prilikom sklapanja kasko osiguranja dao fotografiju drugog vozila - navodi predstavnik jedne osiguravajuće kuće.
On objašnjava da su indikatori prevare nesaglasna oštećenja na vozilima koja su učestvovala u nezgodi, saobraćajna nesreća na sporednim putevima noću i bez prisustva svedoka.
U poslednje vreme u ekspanziji su lažne prijave krađe automobila kupljenih na lizing. Vozači često ne pozivaju saobraćajnu policiju, već se udaljavaju s mesta nesreće, a onda prijave da im je automobil ukraden.
- Dešavalo se i da neko uzme automobil od rentakar agencije, odveze ga u inostranstvo i proda, a zatim prijavi krađu - kažu u beogradskoj policiji.
Prema nekim procenama, osiguravajuće kuće godišnje zbog prevara izgube i do 10 odsto od ukupnog iznosa isplaćenih šteta. Prošle godine od ukupnog broja prijavljenih šteta otprilike 2,8 odsto je bilo lažno, dok je u 2008. godini zabeleženo samo manje prijava.
- Veoma je teško proceniti koliku materijalnu štetu trpe osiguravajuće kuće i društvo zbog lažnih zahteva, ali je sigurno da ona nije mala. Radimo na tome da se u Srbiji uvede jedinstvena baza podataka o svim vozilima, policijskim zapisnicima i drugim korisnim informacijama, čime bi se smanjila mogućnost zloupotreba. Mislim da je važan korak u borbi sa ovom vrstom prevara i formiranje “crne liste” ljudi koji su pokušali da na takav način uzmu novac od osiguravača - kaže za “Blic” Milan Cerović, generalni sekretar Udruženja osiguravajućih kuća Srbije.
„Otkup štete”
Poslednjih godina sve više ima slučajeva kada agencije, advokati i lekari kontaktiraju s građanima povređenim u saobraćajnim nesrećama i nude im „otkup štete” za manju sumu novca, da bi kasnije sudskim putem od osiguravača naplatili osigurane sume. Pojedini građani pokušavaju da lažno prijave krađe u kućama i objektima kako bi naplatili novac od osiguravajućih kuća kod kojih su osigurali objekat i stvari u njemu.
Slučaj iz SAD
U SAD je nedavno uhapšen advokat koji je optužen da je prevarama u životnom osiguranju prisvojio više miliona dolara. Advokat je na suđenju priznao krivicu i preti mu kazna od 25 godina zatvora i 500.000 dolara. Procenjuje se da je prevario više od 800 ljudi.