LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kupovna moć nikakva, a i dalje pada
16. januar 2011. | 14:08 | Izvor: Novosti
Beograd -- Da bismo shvatili da nam je kupovna moć nikakva dovoljno je da se zagledamo u novčanik svega nekoliko dana posle plate.
Za najmanje 750.000 nezaposlenih datum ne igra nikakvu ulogu, pošto novca jednako nema ni 1. ni bilo kog drugog dana u mesecu.
Nije teško uvideti ni da nam ta, kakva-takva, kupovna moć iz godine u godinu pada. To vidimo po spisku stvari i navika kojih se polako odričemo. Pored subjektivnog osećaja većine prosečnih građana, tu su i precizne brojke koje pokazuju poziciju potrošača u našoj zemlji.
A one kažu - možemo da kupimo svega četvrtinu onoga što je dostupno prosečnom Evropljaninu. U 2010. građanin Srbije je mogao, kako pokazuju podaci agencije za istraživanje tržišta GfK, da potroši 3.022 evra, a evropski prosek je - oko 12.000 po stanovniku. Samo koju godinu ranije, 2007. godine, prosečna kupovna moć u Srbiji je iznosila 3.227 evra po stanovniku.
I ovo istraživanje je potvrdilo poznatu regionalnu raspolućenost Srbije. Raspodela bogatstva u prošloj godini govori da, kada je reč o kupovnoj moći Srbije, i dalje opstaje izrazita podeljenost na bogati sever i siromašni jug.
"Vojvodina ima najveću kupovnu moć stanovništva, a, osim toga, obuhvata tri od četiri područja u zemlji s natprosečnom kupovnom moći" , rekao je Goran Tintor, direktor u agenciji GfK, i dodaje da je "Beograd nesumnjivi lider kada je reč o kupovnoj moći. Jer, devet od deset najbogatijih opština su upravo na području glavnog grada".
U ekonomskom naprezanju jugoistočnog dela zemlje, jedino opština Crveni krst u Nišu ima kupovnu moć iznad proseka. Najsiromašnije su opštine u Jablaničkom okrugu. Njihovo stanovništvo raspolaže sa manje od polovine nacionalne prosečne kupovne moći po stanovniku.
Čak 28 odsto nižu kupovnu moć od proseka imaju građani Topličkog i Jablaničkog okruga i u najlošijoj su materijalnoj situaciji u zemlji. Koji dinar više, odnosno do 20 odsto nižu kupovnu moć, imaju stanovnici Pčinjskog, Zaječarskog i Pirotskog okruga.
Svega dva odsto bliže srpskom proseku žive građani Rasinskog, Nišavskog, Zlatiborskog, Raškog, Moravičkog, Kolubarskog i Mačvanskog okruga. Nisu na republičkom proseku čak ni Šumadijski, Sremski, pa ni Borski, Braničevski i Požarevački. Najbliže proseku, pokazuje istraživanje GfK, žive u Južnobanatskom, Severnobanatskom i Južnobačkom okrugu - od 96 do 104 odsto proseka.
Mapa pokazuje da prosek čitave zemlje zapravo podižu građani Južne Bačke i Beograda. U okolini Novog Sada mogu da troše i do 20 odsto više od proseka, a u Beogradu do 28 odsto.
Srbija je sa 3.022 evra po stanovniku na 34. mestu na listi 42 zemlje Evrope, a od nama susednih zemalja najbolje je rangirana Mađarska (27. mesto), sa 5.048 evra po stanovniku. Sledi Hrvatska (29. mesto) s kupovnom moći od 4.808 evra, pa Crna Gora (32. mesto) sa 3.206 evra, Rumunija (33. mesto) 3.070 evra. Od Srbije je lošija Bugarska (35. mesto), sa 2.618 evra. Najslabiju kupovnu moć imaju Makedonci (36. mesto) - 2.492 evra, i stanovnici Bosne i Hercegovine (37. mesto), sa 2.435 evra po stanovniku.
Beograd najpovoljniji, Valjevo najnepovoljnije za život
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Beograd je najpovoljniji, a Valjevo najnepovoljniji grad za život u Srbiji. Prosečna zarada je bila veća od prosečne vrednosti potrošačke korpe samo u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu.
Ni tamo, međutim, zarada nije značajno premašila prosečnu korpu - svega od jedan do osam odsto.
Najnepovoljniji uslovi za život su u Valjevu, gde je plata 31 odsto potrošačke korpe. Sledi Zaječar, u kome troškovi nadmašuju za 28 odsto prosečnu platu, pa Subotica, u kojoj hrana za četvrtinu premašuje primanja zaposlenog.
Utvrđena niža ekonomska moć znatnim delom se podudara sa nivoom prosečnih plata. Najjasniju sliku pokazuje podatak o zaradi po stanovniku, koja se dobija deljenjem primanja i na zaposlene i na nezaposlene članove domaćinstva.
Ova matematika najbolji rezultat daje u Novom Sadu, gde je prosečna zarada po stanovniku u novembru bila 16.818 dinara. Beograd je drugi sa 15.739. Beograđani imaju najveću kupovnu moć, i izgleda najveći broj zaposlenih na crno.
Na drugoj strani ove lestvice su Opovčani, kojima od prosečne plate ostane 1.501 dinar. Sledi Lebane - 1.770 dinara po stanovniku, i Malo Crniće sa po 1.809.
Raznovrsne su cene i na tržnicama širom Srbije. Što se ide južnije, cene su niže, a da nije tako, kupovna moć bi bila još manja. Ekonomisti navode prednosti života u malim gradovima. Među glavnim je - niža cena usluga. "Jeftinije su ugostiteljske i taksi usluge, parkiranje, privatna zdravstvena zaštita, kao i, na primer, frizerske usluge", kaže ekonomista Goran Nikolić.
B92
16. januar 2011. | 14:08 | Izvor: Novosti
Beograd -- Da bismo shvatili da nam je kupovna moć nikakva dovoljno je da se zagledamo u novčanik svega nekoliko dana posle plate.
Za najmanje 750.000 nezaposlenih datum ne igra nikakvu ulogu, pošto novca jednako nema ni 1. ni bilo kog drugog dana u mesecu.
Nije teško uvideti ni da nam ta, kakva-takva, kupovna moć iz godine u godinu pada. To vidimo po spisku stvari i navika kojih se polako odričemo. Pored subjektivnog osećaja većine prosečnih građana, tu su i precizne brojke koje pokazuju poziciju potrošača u našoj zemlji.
A one kažu - možemo da kupimo svega četvrtinu onoga što je dostupno prosečnom Evropljaninu. U 2010. građanin Srbije je mogao, kako pokazuju podaci agencije za istraživanje tržišta GfK, da potroši 3.022 evra, a evropski prosek je - oko 12.000 po stanovniku. Samo koju godinu ranije, 2007. godine, prosečna kupovna moć u Srbiji je iznosila 3.227 evra po stanovniku.
I ovo istraživanje je potvrdilo poznatu regionalnu raspolućenost Srbije. Raspodela bogatstva u prošloj godini govori da, kada je reč o kupovnoj moći Srbije, i dalje opstaje izrazita podeljenost na bogati sever i siromašni jug.
"Vojvodina ima najveću kupovnu moć stanovništva, a, osim toga, obuhvata tri od četiri područja u zemlji s natprosečnom kupovnom moći" , rekao je Goran Tintor, direktor u agenciji GfK, i dodaje da je "Beograd nesumnjivi lider kada je reč o kupovnoj moći. Jer, devet od deset najbogatijih opština su upravo na području glavnog grada".
U ekonomskom naprezanju jugoistočnog dela zemlje, jedino opština Crveni krst u Nišu ima kupovnu moć iznad proseka. Najsiromašnije su opštine u Jablaničkom okrugu. Njihovo stanovništvo raspolaže sa manje od polovine nacionalne prosečne kupovne moći po stanovniku.
Čak 28 odsto nižu kupovnu moć od proseka imaju građani Topličkog i Jablaničkog okruga i u najlošijoj su materijalnoj situaciji u zemlji. Koji dinar više, odnosno do 20 odsto nižu kupovnu moć, imaju stanovnici Pčinjskog, Zaječarskog i Pirotskog okruga.
Svega dva odsto bliže srpskom proseku žive građani Rasinskog, Nišavskog, Zlatiborskog, Raškog, Moravičkog, Kolubarskog i Mačvanskog okruga. Nisu na republičkom proseku čak ni Šumadijski, Sremski, pa ni Borski, Braničevski i Požarevački. Najbliže proseku, pokazuje istraživanje GfK, žive u Južnobanatskom, Severnobanatskom i Južnobačkom okrugu - od 96 do 104 odsto proseka.
Mapa pokazuje da prosek čitave zemlje zapravo podižu građani Južne Bačke i Beograda. U okolini Novog Sada mogu da troše i do 20 odsto više od proseka, a u Beogradu do 28 odsto.
Srbija je sa 3.022 evra po stanovniku na 34. mestu na listi 42 zemlje Evrope, a od nama susednih zemalja najbolje je rangirana Mađarska (27. mesto), sa 5.048 evra po stanovniku. Sledi Hrvatska (29. mesto) s kupovnom moći od 4.808 evra, pa Crna Gora (32. mesto) sa 3.206 evra, Rumunija (33. mesto) 3.070 evra. Od Srbije je lošija Bugarska (35. mesto), sa 2.618 evra. Najslabiju kupovnu moć imaju Makedonci (36. mesto) - 2.492 evra, i stanovnici Bosne i Hercegovine (37. mesto), sa 2.435 evra po stanovniku.
Beograd najpovoljniji, Valjevo najnepovoljnije za život
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Beograd je najpovoljniji, a Valjevo najnepovoljniji grad za život u Srbiji. Prosečna zarada je bila veća od prosečne vrednosti potrošačke korpe samo u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu.
Ni tamo, međutim, zarada nije značajno premašila prosečnu korpu - svega od jedan do osam odsto.
Najnepovoljniji uslovi za život su u Valjevu, gde je plata 31 odsto potrošačke korpe. Sledi Zaječar, u kome troškovi nadmašuju za 28 odsto prosečnu platu, pa Subotica, u kojoj hrana za četvrtinu premašuje primanja zaposlenog.
Utvrđena niža ekonomska moć znatnim delom se podudara sa nivoom prosečnih plata. Najjasniju sliku pokazuje podatak o zaradi po stanovniku, koja se dobija deljenjem primanja i na zaposlene i na nezaposlene članove domaćinstva.
Ova matematika najbolji rezultat daje u Novom Sadu, gde je prosečna zarada po stanovniku u novembru bila 16.818 dinara. Beograd je drugi sa 15.739. Beograđani imaju najveću kupovnu moć, i izgleda najveći broj zaposlenih na crno.
Na drugoj strani ove lestvice su Opovčani, kojima od prosečne plate ostane 1.501 dinar. Sledi Lebane - 1.770 dinara po stanovniku, i Malo Crniće sa po 1.809.
Raznovrsne su cene i na tržnicama širom Srbije. Što se ide južnije, cene su niže, a da nije tako, kupovna moć bi bila još manja. Ekonomisti navode prednosti života u malim gradovima. Među glavnim je - niža cena usluga. "Jeftinije su ugostiteljske i taksi usluge, parkiranje, privatna zdravstvena zaštita, kao i, na primer, frizerske usluge", kaže ekonomista Goran Nikolić.
B92
