LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kuća Ajnštajnovih pod teretom paragrafa
Zdanje sagrađeno 1907. godine, u kome je slavni par boravio prilikom poseta Novom Sadu, njihov unuk fizičar Bernard Cezar Ajnštajn ponudio je gradskim vlastima na poklon da osnuju muzej
Izvor: Politika
Na kući u Kisačkoj ulici broj 20 u Novom Sadu, čestom odredištu turista iz celog sveta, koji dolaze da vide gde su živeli Mileva i Albert Ajnštajn, nema table, ni nekog drugog obeležja. I dalje ovaj ruiniran dom nagrizaju nerešeni imovinsko-pravni odnosi i vreme. Iako je do kraja godine trebalo da postane ogranak Muzeja grada, realizaciju ideje prolongirala je smrt naslednika slavnog bračnog para, njihovog unuka Bernarda Cezara Ajnštajna.
Kuću Marića, sagrađenu 1907. godine, u kojoj su Mileva i Albert boravili prilikom poseta rođacima u Novom Sadu, fizičar Bernard Cezar Ajnštajn, najstarije dete njihovog sina Hansa Alberta Ajnštajna, ponudio je gradskim vlastima kao poklon 2007. godine. Jedini uslov bio je da grad otvori spomen-sobu posvećenu njegovim slavnim precima i reši stambeno pitanje porodice koja tu odavno živi.
Nažalost, unuk Mileve i Alberta preminuo je 30. septembra 2008. godine u bolnici „Insel“ u Bernu, u 78. godini, ne dočekavši da spomen-muzej u Kisačkoj bude otvoren.
– Bernardova želja je poznata njegovim naslednicima, ali sada postoje proceduralni problemi da se ona realizuje. Neophodno je da se svi naslednici saglase i da se okonča ostavinski postupak koji se vodi u Švajcarskoj. Oni se nalaze na raznim kontinentima i posao nije nimalo jednostavan. Ono što ostaje obaveza grada jeste to da se postojećim stanarima obezbedi adekvatan smeštaj – kaže pomoćnik direktora (za pravne poslove) Zavoda za izgradnju grada Novog Sada Marijan Petrović.
Zadatak da pronađe Bernardove naslednike ima ugledni novosadski advokat Rajko Marić.
Unuk slavnih naučnika, koji je kao osmogodišnji dečak sa ocem Hansom i majkom Fridom emigrirao u SAD, vratio se kasnije u Švajcarsku, gde je završio fiziku na istom univerzitetu (u Cirihu) na kojem su studirali njegovi baba i deda.
On je u braku sa Odi Ašner imao petoro dece, od kojih dr Tomas Martin i Eduard Albert (Ted) žive u Kaliforniji, Pol Majkl u Francuskoj, Mira (udata Jehili) u Izraelu, a Čarls Kvinsi (Čarli) u Švajcarskoj. Bernard se oženio i po drugi put, umetnicom Doris Švajcer, pa bi se možda tu mogla tražiti još jedna nasledna linija, pošto se pominje ukupno šestoro naslednika.
– Kuća u Kisačkoj nije menjala vlasnike posle Drugog svetskog rata, što smo utvrdili u zemljišnim knjigama, tako da zaista pripada potomcima Mileve i Alberta. U delu od stotinak kvadrata, koji je levo od ulazne kapije, živi porodica Kecman za koju ZIG treba da pronađe odgovarajuću stambenu jedinicu. Sa njima će biti sklopljen ugovor o doživotnom zakupu, što odgovara dosadašnjem statusu stanarskog prava – objašnjava Petrović.
Rešenje za porodicu Kecman, koja na ovoj adresi stanuje već pet decenija, najverovatnije će biti pronađeno u okviru fonda stanova kojima u ime grada gazduje ZIG. Spremni su da sarađuju sa lokalnom samoupravom, pogotovo zato što svoje stambeno pitanje ne mogu da finalizuju još od 1992. godine, kada im je odbijen zahtev za otkup stana uz obrazloženje da su tu živeli važni ljudi.
Prema rečima Milene Kecman, oni željno iščekuju rešenje, koje im je bilo obećano još letos. Ovde praktično žive tri porodice, suprug i ona, oženjen sin, kao i sin koji ima verenicu. Kuća je veoma ruinirana, a soba pored amfort kapije prokišnjava i samo što se nije srušila.
Preseljenjem porodice Kecman posao ZIG-a bio bi završen, a dalje uređenje spomen-sobe preuzeo bi Muzej grada. U kući u Kisačkoj broj 20 našla bi se i dokumenta, fotografije, kao i lični predmeti koji svedoče o zajedničkom životu slavne porodice, a koje je Novom Sadu poklonio Đorđe Krstić, predani hroničar Ajnštajnovih i autor knjige „Mileva i Albert Ajnštajn – ljubav i zajednički naučni rad“.
Dotle, o boravku slavnog para u ovoj novosadskoj ulici svedočiće samo mermerna ploča sa njihovim likovima, ali postavljena na kafani „Bela lađa“, koja se nalazi preko puta, na broju 21. Na tabli piše: „U ovoj kući, Albert Ajnštajn i Mileva Marić provodili su slobodno vreme sa svojim prijateljima, svirajući omiljene instrumente violinu i klavir“.
Miroljub Mijušković
B92
Zdanje sagrađeno 1907. godine, u kome je slavni par boravio prilikom poseta Novom Sadu, njihov unuk fizičar Bernard Cezar Ajnštajn ponudio je gradskim vlastima na poklon da osnuju muzej
Izvor: Politika
Na kući u Kisačkoj ulici broj 20 u Novom Sadu, čestom odredištu turista iz celog sveta, koji dolaze da vide gde su živeli Mileva i Albert Ajnštajn, nema table, ni nekog drugog obeležja. I dalje ovaj ruiniran dom nagrizaju nerešeni imovinsko-pravni odnosi i vreme. Iako je do kraja godine trebalo da postane ogranak Muzeja grada, realizaciju ideje prolongirala je smrt naslednika slavnog bračnog para, njihovog unuka Bernarda Cezara Ajnštajna.
Kuću Marića, sagrađenu 1907. godine, u kojoj su Mileva i Albert boravili prilikom poseta rođacima u Novom Sadu, fizičar Bernard Cezar Ajnštajn, najstarije dete njihovog sina Hansa Alberta Ajnštajna, ponudio je gradskim vlastima kao poklon 2007. godine. Jedini uslov bio je da grad otvori spomen-sobu posvećenu njegovim slavnim precima i reši stambeno pitanje porodice koja tu odavno živi.
Nažalost, unuk Mileve i Alberta preminuo je 30. septembra 2008. godine u bolnici „Insel“ u Bernu, u 78. godini, ne dočekavši da spomen-muzej u Kisačkoj bude otvoren.
– Bernardova želja je poznata njegovim naslednicima, ali sada postoje proceduralni problemi da se ona realizuje. Neophodno je da se svi naslednici saglase i da se okonča ostavinski postupak koji se vodi u Švajcarskoj. Oni se nalaze na raznim kontinentima i posao nije nimalo jednostavan. Ono što ostaje obaveza grada jeste to da se postojećim stanarima obezbedi adekvatan smeštaj – kaže pomoćnik direktora (za pravne poslove) Zavoda za izgradnju grada Novog Sada Marijan Petrović.
Zadatak da pronađe Bernardove naslednike ima ugledni novosadski advokat Rajko Marić.
Unuk slavnih naučnika, koji je kao osmogodišnji dečak sa ocem Hansom i majkom Fridom emigrirao u SAD, vratio se kasnije u Švajcarsku, gde je završio fiziku na istom univerzitetu (u Cirihu) na kojem su studirali njegovi baba i deda.
On je u braku sa Odi Ašner imao petoro dece, od kojih dr Tomas Martin i Eduard Albert (Ted) žive u Kaliforniji, Pol Majkl u Francuskoj, Mira (udata Jehili) u Izraelu, a Čarls Kvinsi (Čarli) u Švajcarskoj. Bernard se oženio i po drugi put, umetnicom Doris Švajcer, pa bi se možda tu mogla tražiti još jedna nasledna linija, pošto se pominje ukupno šestoro naslednika.
– Kuća u Kisačkoj nije menjala vlasnike posle Drugog svetskog rata, što smo utvrdili u zemljišnim knjigama, tako da zaista pripada potomcima Mileve i Alberta. U delu od stotinak kvadrata, koji je levo od ulazne kapije, živi porodica Kecman za koju ZIG treba da pronađe odgovarajuću stambenu jedinicu. Sa njima će biti sklopljen ugovor o doživotnom zakupu, što odgovara dosadašnjem statusu stanarskog prava – objašnjava Petrović.
Rešenje za porodicu Kecman, koja na ovoj adresi stanuje već pet decenija, najverovatnije će biti pronađeno u okviru fonda stanova kojima u ime grada gazduje ZIG. Spremni su da sarađuju sa lokalnom samoupravom, pogotovo zato što svoje stambeno pitanje ne mogu da finalizuju još od 1992. godine, kada im je odbijen zahtev za otkup stana uz obrazloženje da su tu živeli važni ljudi.
Prema rečima Milene Kecman, oni željno iščekuju rešenje, koje im je bilo obećano još letos. Ovde praktično žive tri porodice, suprug i ona, oženjen sin, kao i sin koji ima verenicu. Kuća je veoma ruinirana, a soba pored amfort kapije prokišnjava i samo što se nije srušila.
Preseljenjem porodice Kecman posao ZIG-a bio bi završen, a dalje uređenje spomen-sobe preuzeo bi Muzej grada. U kući u Kisačkoj broj 20 našla bi se i dokumenta, fotografije, kao i lični predmeti koji svedoče o zajedničkom životu slavne porodice, a koje je Novom Sadu poklonio Đorđe Krstić, predani hroničar Ajnštajnovih i autor knjige „Mileva i Albert Ajnštajn – ljubav i zajednički naučni rad“.
Dotle, o boravku slavnog para u ovoj novosadskoj ulici svedočiće samo mermerna ploča sa njihovim likovima, ali postavljena na kafani „Bela lađa“, koja se nalazi preko puta, na broju 21. Na tabli piše: „U ovoj kući, Albert Ajnštajn i Mileva Marić provodili su slobodno vreme sa svojim prijateljima, svirajući omiljene instrumente violinu i klavir“.
Miroljub Mijušković
B92