Kruška

[Nostradamus]

CRVENA VILIJAMOVKA,RED BARTLED ( V. BRITANIJA ) Plod je približnog oblika i veličine kao u standardne sorte Vililamovke stim što je cela površina pokožice prekrivena lepom crvenom bojom i što ima malo slabiji kvalitet mesa od standardne Vilijamovke. Stiže 2 do 3 dana posle standardne Vilijamovke. Osobine stabla su takodje iste kao kod standardne Vilijamovke. Crvena Vilijamovka je nastala od standardne Vilijamovke spontanom mutacijom pupoljka, širi se od 1945 god. Dosta je tražena na trzistu, ali nije za vece zasade jer joj se često gubi crvena boja ploda. Podloge i oprašivaci su isti kao kod standardne Vilijamovke

 

[Nostradamus]

KLAPOVA - Poreklom iz S.A.D. Plod srednje krupnoce, mase od 80-100g. Jajastog oblika. Pokozica zelenkastozuta sa suncane strane prekrivena lepim difuznim rumenilom. Meso je belo,topivo,slatko, prijatno za jelo.Sazreva u prvoj polovini VIII meseca. Stablo je erednje bujno ujednacene rodnosti, srednjeg perioda cvetanja. Otporna je na pozno prolecne mrazeve, pa se gaji i na vecoj nadmorskoj visini do 800m. Osetljiva je na vetrove, trazi zavetrinu. Sa dunjom nema dobar afinitet pa se na nju kalemi preko posrednika. Plodovi su ujednaceni po krupnoci. U zrenju puno opadaju pa se zbog toga moraju brati 10 dana pre zrelosti. Oprasuju je: Vilijamovka, Drustvenka, Konferans, Hardijeva, Klerzo,T revuska, Boskova bocica

 

[Nostradamus]

Šest sorti kruške dominiraju

• I pored postojanja velikog broja sorti kruške i kontinuiranog rada na stvaranju novih, svega deset sorti ima udeo od 80% u strukturi evropskog sortimenta (grafikon 1). Osim crvene vilijamovke, sve ostale su stare evropske sorte koje se gaje više od stotinu godina.

Grafikon 1. Zastupljenost sorti kruške u Evropi, 2004.

​

 

[Nostradamus]

• U Italiji, koja je najveći evropski proizvođač kruške, u poslednjoj deceniji godišnje se proizvede u proseku oko 950.000 tona plodova na površini od oko 45.000ha. Poslednjih godina sve je manja raznolikost sortimenta kruške u ovoj zemlji (grafikon 2).

Grafikon 2. Zastupljenost sorti kruške u Italiji, 2004.

​

 

[Nostradamus]

• Danas se praktično čitava proizvodnja oslanja na šest sorti, a to su abate fetel, vilijamovka, konferans i u manjoj meri boskova bočica, zimska dekantkinja, i košija. Udeo ovih šest sorti u italijanskom sortimentu iznosi oko 86%. Ako se izuzme košija, koja na jugu Italije sazreva u drugoj dekadi jula, ostale sorte nalaze se na A listi za severni deo zemlje i pokrivaju period sazrevanja od druge dekade avgusta do početka oktobra. Nešto manje zastupljene su santa marija, crveni mutanti vilijamovke (Max Red Bartlett i Sensation Red Bartlet) i zimske sorte pakhams trijumf i krasanka.

 

[Nostradamus]

Francuska je sorta. Sazreva u drugoj polovini septembra, a bere se oko dve nedelje ranije, kada joj semenke počinju da crne. Plod je srednje krupan do krupan (190g) oblika konično izduženog. Inače je zelenkasto do slamasto žute boje isprskane rđastim tačkicama. Meso ploda joj je meko, sočno, osrednje topivo, slatko nakiselo i dovoljno aromatično. Diploidna je sorta. Dobro je oprašuju konferans, avranška, hardijeva maslovka i druge sorte. Sa dunjom ima dobar afinitet.

 

[Nostradamus]

Nove sorte krušaka
Detalji:

• Iako se svake godine priznaju brojne nove sorte, samo je mali deo njih našao svoje mesto u proizvodnji.
• Od novih letnjih italijanskih sorti najranija je Turandot (prva dekada jula), dobro se drži na stablu i dobro čuva u rashladnoj komori.
• Nedelju dana kasnije sazreva Norma, atraktivnih plodova sličnih vilijamovki, dobrih organoleptičkih osobina ali loše skladišne sposobnosti.
• Karmen sazreva u trećoj dekadi jula i ima veoma atraktivne plodove sa dopunskim rumenilom na 20-30% površine, koje čuvanjem u rashladnoj komori postaje izraženije.
• Među letnjim sortama u italijanskom sortimentu santa marija još uvek ima svoje mesto u proizvodnji i na tržištu.
• Među novim jesenjim sortama koje sazrevaju sredinom septembra ističu se nova italijanska sorta Rosada, atraktivnog ploda i visoke produktivnosti i američka sorta Cascade, veoma krupnog ploda sa dopunskom crvenom bojom koja pokriva do 70% površine.
• Posebno su interesantne sorte otporne na bakterioznu plamenjaču od kojih je u proizvodnim zasadima u severnoj Italiji u većoj meri zastupljena jedino Harrow Sweet.
• Sve navedene nove sorte mogu se smatrati perspektivnim za gajenje u našoj zemlji. Masovno se smeju uvoditi u proizvodnju tek nakon pozitivne ocene pomoloških osobina i tehnoloških i tržišnih vrednosti u našim proizvodnim uslovima.

 

[Nostradamus]

Stara engleska sorta, gaji se na svim kontinentima, pa je smatraju i kosmopolit kruškom. Svojom velikom adaptilnošću (jer se gaji do 800 m/n. v), odličnom rodnošću i izvarednim kvalitetom ploda, smatra se nezamenjivom sortom. Treba je brati dve nedelje pre nego što plodovi počnu da žute. Sklona je partenokarpnom obrazovanju plodova. Izvrsna je za raznovrsnu preradu, a posebno za sok i rakiju „viljamovku“.

​

 

[Nostradamus]

Preporuke
Za podizanje proizvodnih zasada u našoj zemlji 2003. godine preporučene su sledeće sorte:

• letnje - junska lepotica, moretinijeva rana, trevuška, santa marija i vilijamovka.
• jesenje – abate fetel, boskova bočica, starking delišes, hajlend i general lekler.
• zimske – kaluđerka i krasanka.

Zbog ograničene sposobnosti čuvanja letnjih sorti kruške, njihovo gajenje preporučuje se u blizini velikih tržišta. Sorte vilijamovka, fetelova i krasanka pokazale su se kao vrlo pogodne za gustu sadnju s obzirom na karakteristike rasta, rađanja i mogućnosti plasmana.
Krasanka ima visoku rodnost, plodove odličnog kvaliteta i dobre skladišne spo*sobnosti, ali poslednjih godina gajenje ove sorte postaje rizično zbog velike osetljivosti na bakterioznu plamenjaču. Boskova bočica zbog velike bujnosti nije pogodna za gustu sadnju na dunji MA. Iako nije naveda u domaćem sortimentu, vredna pomena je sorta pakhams trijumf zbog visokog kvaliteta ploda i dobre skladišne sposobnosti.

 

[Nostradamus]

Zaključak

• Domaćim proizvođačima kruške na raspolaganju je veliki izbor kvalitetnih sorti, kako starih, dobro poznatih, tako i novostvorenih koje bi pre uvođenja u proizvodnju trebalo testirati u našim proizvodnim uslovima.
• Izbor sorti treba vršiti u zavisnosti od njihove namene, blizine tržišta, raspoloživih mogućnosti skladištenja i odabrane gustine sadnje i uzgojnog oblika.
• Pri tome se mora voditi računa o izboru oprašivača i afinitetu sorte sa dunjom.

Časopis „Voćarstvo i vinogradarstvo“, 2008/VI
Biserka Vračević, dipl. inž. – master
Prof. dr Dušan Gvozdenović
Poljoprivredni fakultet Novi Sad