LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
DA LI SMO KAO NAROD SVE MANJE OBRAZOVANI
Krhko je srpsko znanje: Šta će mi knjiga, kad imam Gugl
Krhko je znanje - Srpski srednjoškolci iz godine u godinu postižu katastrofalne rezultate na testiranjima, a običan test opšte kulture teško bi rešili i oni malo stariji. Internet generacija - Stručnjaci kažu da je Srbija u skladu sa svetom, gde opšte neznanje sve više uzima maha, a novi naraštaji oslanjaju se na internet umesto na kefalo
Himnu „Bože pravde" komponovao je Kemiš, a najviši vrh u Srbiji je Triglav!
Ovo su najbizarniji odgovori blic-ankete koju je Press sproveo na beogradskim ulicama (pogledaj okvir). Rezultati se umnogome poklapaju sa poraznim statistikama istraživanja koja eksplicitno pokazuju da u Srbiji nivo opšte kulture stromoglavo pada iz godine u godinu.
Gde je to zapelo pa od najpametnije dece postadosmo generalno neobrazovan narod? Da li smo na putu za Evropu, izmoreni od tranzicije zaboravili ono najvažnije?
Krivo je „bubanje"
U Srbiji cveta fenomen „infantilizacije" koji podrazumeva da nas interesuje sve manje stvari, a Srbi su na „visokom stepenu opšte nekulture", kaže za Press Milena Dragičević-Šešić, kulturolog i profesor FDU.
- Postoji tek mali procenat visokoobrazovane elite, dok je, s druge strane, narod neoprostivo neobrazovan - kaže ona. - Osnovni kulturni kapital prvenstveno prenosi porodica, pa deca čiji roditelji slušaju klasičnu muziku idu u muzičke škole, dok deca iz onih porodica gde se slušaju narodnjaci neće biti zainteresovana za klasičnu muziku ni kao publika, pa ih logično neće interesovati ni da nauče imena kompozitora. To važi i za istoriju, geografiju i sve ostale nauke.
Problem je i što u Srbiji nije razvijena potreba za učenjem, pa zato vlada opšta nekultura. Gde je danas na skali od jedan do 10 srpski obrazovni sistem, relativno objektivno se vidi po katastrofalnim rezultatima naših petnaestogodišnjaka na testiranju PISA. Prema podacima Pedagoškog instituta, 15 odsto osnovaca koristi u pismenim zadacima simbole preuzete sa interneta i mobilnih telefona.
Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta, obja xsšnjava da je učenje napamet jedan od glavnih razloga zašto su rezultati učenika na međunarodnim testiranjima loši.
- Naši učenici u razumevanju pročitanog i matematičkoj i naučnoj pismenosti imaju postignuća niža za oko 60-70 poena od proseka - upozorava Desanka Radunović.
Ona dodaje da je glavni problem u lošoj organizaciji školstva, za šta pre svega krivicu snosi Ministarstvo prosvete.
- Nastavnici diktiraju, a učenici uče napamet iz sveske, čak ne koriste ni udžbenike, a kamoli nešto drugo. To nije znanje, jer se sve to vrlo brzo zaboravi. „Bubanje" ne razvija sposobnost da se stečeno znanje primeni u novim situacijama - dodaje ona.
Unuci su bolji
Istoričar Predrag Marković s druge strane smatra da Srbija u neznanju ne zaostaje za svetom i da je ono uobičajena pojava i opšti trend koji je pustio korenje u svim zemljama sveta.
- U prošlosti niko nije anketirao narod pa se nije znalo koliko ne znamo. Kada se kuka da je nivo kulture lošiji nego ranije, podrazumeva se da je on bio visok. Netačno. Pitajte bilo koju babu ili dedu bilo šta iz opšte kulture i videćete da znaju isto ili manje od svojih unuka - izričit je Marković. - Nivo neznanja kod starijih stagnira decenijama unazad, međutim alarmantno je što kod mladih iz generacije u generaciju to znanje opada. Odličan pokazatelj tog pada su i tekstovi pop i rok pesama. Osamdesetih godina u Bajaginim tekstovima se pominje Markes, i to je smatrano za normalno, rok grupe su u stihovima provlačile asocijacije na književna dela i pisce poput Bucatija, Eka, Kundere... Logično je bilo da njihove slušaoce zainteresuje i taj Markes, pa da čitaju njegove knjige. Setimo se samo Džonija Štulića i njegovih tekstova. Danas književna dela ne padaju ni na kraj pameti tekstopiscima.
Ipak, postoji i lepša strana neznanja, pa deca ono što ne znaju - znaju da „izguglaju". Popularni pretraživač tako je postao neprikosnoveni prosvetitelj. Međutim, kompjuterske veštine, prema rečima sagovornika Pressa nisu dovoljne, pa se kasnije pitamo kako to da nam „prepametna" deca izrastaju u poluobrazovane ljude.
- Danas, kada nastavnik kaže da dete nije savladalo gradivo, roditelj se buni jer je njegovo dete uvek u pravu i najpametnije je - objašnjava Milena Dragićević-Šešić. - Glorifikacija deteta počinje onog trenutka kada roditelj počne da se divi što mu dete rukuje kompjuterom. Pa šta? Poznavanje računara danas je normalna stvar, kao nekada tablica množenja.
Press
Krhko je srpsko znanje: Šta će mi knjiga, kad imam Gugl
Krhko je znanje - Srpski srednjoškolci iz godine u godinu postižu katastrofalne rezultate na testiranjima, a običan test opšte kulture teško bi rešili i oni malo stariji. Internet generacija - Stručnjaci kažu da je Srbija u skladu sa svetom, gde opšte neznanje sve više uzima maha, a novi naraštaji oslanjaju se na internet umesto na kefalo
Himnu „Bože pravde" komponovao je Kemiš, a najviši vrh u Srbiji je Triglav!
Ovo su najbizarniji odgovori blic-ankete koju je Press sproveo na beogradskim ulicama (pogledaj okvir). Rezultati se umnogome poklapaju sa poraznim statistikama istraživanja koja eksplicitno pokazuju da u Srbiji nivo opšte kulture stromoglavo pada iz godine u godinu.
Gde je to zapelo pa od najpametnije dece postadosmo generalno neobrazovan narod? Da li smo na putu za Evropu, izmoreni od tranzicije zaboravili ono najvažnije?
Krivo je „bubanje"
U Srbiji cveta fenomen „infantilizacije" koji podrazumeva da nas interesuje sve manje stvari, a Srbi su na „visokom stepenu opšte nekulture", kaže za Press Milena Dragičević-Šešić, kulturolog i profesor FDU.
- Postoji tek mali procenat visokoobrazovane elite, dok je, s druge strane, narod neoprostivo neobrazovan - kaže ona. - Osnovni kulturni kapital prvenstveno prenosi porodica, pa deca čiji roditelji slušaju klasičnu muziku idu u muzičke škole, dok deca iz onih porodica gde se slušaju narodnjaci neće biti zainteresovana za klasičnu muziku ni kao publika, pa ih logično neće interesovati ni da nauče imena kompozitora. To važi i za istoriju, geografiju i sve ostale nauke.
Problem je i što u Srbiji nije razvijena potreba za učenjem, pa zato vlada opšta nekultura. Gde je danas na skali od jedan do 10 srpski obrazovni sistem, relativno objektivno se vidi po katastrofalnim rezultatima naših petnaestogodišnjaka na testiranju PISA. Prema podacima Pedagoškog instituta, 15 odsto osnovaca koristi u pismenim zadacima simbole preuzete sa interneta i mobilnih telefona.
Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta, obja xsšnjava da je učenje napamet jedan od glavnih razloga zašto su rezultati učenika na međunarodnim testiranjima loši.
- Naši učenici u razumevanju pročitanog i matematičkoj i naučnoj pismenosti imaju postignuća niža za oko 60-70 poena od proseka - upozorava Desanka Radunović.
Ona dodaje da je glavni problem u lošoj organizaciji školstva, za šta pre svega krivicu snosi Ministarstvo prosvete.
- Nastavnici diktiraju, a učenici uče napamet iz sveske, čak ne koriste ni udžbenike, a kamoli nešto drugo. To nije znanje, jer se sve to vrlo brzo zaboravi. „Bubanje" ne razvija sposobnost da se stečeno znanje primeni u novim situacijama - dodaje ona.
Unuci su bolji
Istoričar Predrag Marković s druge strane smatra da Srbija u neznanju ne zaostaje za svetom i da je ono uobičajena pojava i opšti trend koji je pustio korenje u svim zemljama sveta.
- U prošlosti niko nije anketirao narod pa se nije znalo koliko ne znamo. Kada se kuka da je nivo kulture lošiji nego ranije, podrazumeva se da je on bio visok. Netačno. Pitajte bilo koju babu ili dedu bilo šta iz opšte kulture i videćete da znaju isto ili manje od svojih unuka - izričit je Marković. - Nivo neznanja kod starijih stagnira decenijama unazad, međutim alarmantno je što kod mladih iz generacije u generaciju to znanje opada. Odličan pokazatelj tog pada su i tekstovi pop i rok pesama. Osamdesetih godina u Bajaginim tekstovima se pominje Markes, i to je smatrano za normalno, rok grupe su u stihovima provlačile asocijacije na književna dela i pisce poput Bucatija, Eka, Kundere... Logično je bilo da njihove slušaoce zainteresuje i taj Markes, pa da čitaju njegove knjige. Setimo se samo Džonija Štulića i njegovih tekstova. Danas književna dela ne padaju ni na kraj pameti tekstopiscima.
Ipak, postoji i lepša strana neznanja, pa deca ono što ne znaju - znaju da „izguglaju". Popularni pretraživač tako je postao neprikosnoveni prosvetitelj. Međutim, kompjuterske veštine, prema rečima sagovornika Pressa nisu dovoljne, pa se kasnije pitamo kako to da nam „prepametna" deca izrastaju u poluobrazovane ljude.
- Danas, kada nastavnik kaže da dete nije savladalo gradivo, roditelj se buni jer je njegovo dete uvek u pravu i najpametnije je - objašnjava Milena Dragićević-Šešić. - Glorifikacija deteta počinje onog trenutka kada roditelj počne da se divi što mu dete rukuje kompjuterom. Pa šta? Poznavanje računara danas je normalna stvar, kao nekada tablica množenja.
Press