Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
KRALJEVO – Oko 200 bivših radnika kraljevačkog "Magnohroma" danas je u velikoj sali Skupštine grada saopštilo da neće napustiti zgradu, sve dok ne bude resen problem njihovih potraživanja zaostalih zarada.
Predstavnik radnika Dragan Simović kaže da oko 1.800 bivših "magnohromaca" ima izvršne presude za neisplaćene zarade, ali da ne mogu da ih naplate, jer prema nekim tumačenjima, preduzeća u restrukturiranju su zaštićena od prinudne naplate.
Radnicima se obratio predsednik Skupštine grada Milomir Šljivić, koji im je predložio da se u ponedeljak ponovo sastanu i dogovore na koji način će rešavati njihove probleme, što su radnici za sada odbili.
Pedesetak bivših radnika kraljevačkog Magnohroma, kojima firma duguje 18 zarada, postigli su danas dogovor sa gradskim čelnicima da traže da im Vlada Srbije pomogne da naplate taj dug.
Radnici, koji su 2008. godine proglašeni tehnološkim viškom, posle provedene noći u sali gradske skupštine su prekinuli protest, jer im je gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović obećao da će im naredne nedelje biti organizovan sastanak u nadležnom ministarstvu.
Simović se oko 10 sati obratio bivšim “magnohromcima” i novinarima i rekao da je u sinoćnim telefonskim konsultacijama dobio čvrsta uveravanja da će mu u ponedeljak biti javljeno za kada je, do kraja naredne sedmice, zakazan sastanak u nadležnom resoru Vlade Srbije.
Simović je ponovio da smatra da su legitimni zahtevi bivših radnika "Magnohroma" da se izvrše pravnosnažne sudske presude po kojima imaju pravo na isplatu zaostalih zarada.
"Ali, detalje kako će država poštovati odluke suda reći će nam predstavnici vlade Srbije sa kojima se budemo sastali", naglasio je Simović.
On je rekao da će učestvovati na sastanku, a ako bude sprečen obavezama, onda će ga predstavaljati neko od najbližih saradnika.
On je podržao i zahtev radnika da na sastanku bude i zaštitnik građana koji je upoznat sa ovim problemom.
Jedan od bivših radnika “Magnohroma” Dragan Simović rekao je novinarima da su on i kolege za sada zadovoljni onim što im je gradonačelnik obećao i da će napustiti skupštinsku salu.
“Mi ne želimo da zatvorimo ovo što je ostalo od 'Magnohroma', već da država preuzme dugovanja za naše zarade”, rekao je Dragan Simović.
On je najavio da će se bivši “magnohromci” i narednog četvrtka sastati ispred Osnovnog suda, kao što to čine već skoro godinu dana, u znak protesta što njihove presude za neisplaćene zarade niko ne izvršava.
Pedesetak bivših radnika “Magnohroma” prethodnu noć je provelo u velikoj Sali Skupštine grada u koju su ušli juče oko podneva.
Njima je grad noćas obezbedio sendviče, a posetila ih je i ekipa hitne službe, pa je nekoliko radnika prekinulo protest po savetu lekara.
Posle raskida privatizacije “Magnohroma”, oko 1.900 radnika je maja 2008. godine uz socijalni program napustilo ovo preduzeće. Njima se za neisplaćene zarade duguje oko 500 miliona dinara.
Oko 200 bivših radnika "Magnohoroma" krenulo je jutros Ibarskom magistralom pešice ka Beogradu
Protest radnika "Magnohroma" početkom marta
Foto: Arhiv
KRALJEVO - Oko 200 bivših radnika "Magnohoroma" krenulo je jutros u osam sati, Ibarskom magistralom, pešice ka Beogradu.
Oni kažu da su pošli u Vladu Srbije i da će tražiti isplatu, u proseku 18 zaostalih zarada po radniku, za koje imaju sudske presude.
Jedan od radnika Lazar Pavlović rekao je da su očekivali da će im gradske vlasti obezbediti autobuse, a pošto nisu, pešačiće dok izdrže.
Posle raskida privatizacije "Magnohroma", oko 1.900 ljudi je maja 2008. godine napustilo to preduzeće, uz socijalni program.
Oko 1.300 radnika je tužilo preduzeće za neisplaćene zarade, pa "Magnohrom" po ovom osnovu duguje oko 570 miliona dinara, a sa kamatama i sudskim taksama dug prelazi milijardu dinara.
Izvor: Novosti
Oko 200 bivših radnika "Magnohroma" koji su jutros krenuli pešice do Beograda, zaustavili su se u selu Miločaj kod Kraljeva gde su blokirali Ibarsku magistralu
Bivši radnici "Magnohroma" na putu za Beograd
KRALJEVO- Oko 200 bivših radnika "Magnohroma" koji su jutros krenuli pešice do Beograda, oko 11.15 sati zaustavili su se na petanaestak kilometra od Kraljeva, u selu Miločaj gde su blokirali Ibarsku magistralu.
Zbog te blokade na Ibarskoj magistrali se ubrzo obrazovala kolona putničkih i teretnih vozila duga nekoliko kilometara, jer su na ovoj deonici ograničene mogućnosti za preusmeravanje saobraćaja.
Jedan od bivših radnika Dušan Vukadinović je rekao Tanjugu da radnici neće ići dalje, jer nastavak pešačenja prevazilazi njihove fizičke mogućnosti, ali da se sa Ibarske magistrale neće ni pomeriti.
"Ovde ostajemo sve dok nam ne pošalju autobuse ili dok neko ne pokuša da nas ukloni", rekao je Vukadinović.
Radnici kažu da su pošli u vladu Srbije da traže isplatu, u proseku 18 zaostalih zarada po radniku, za koje imaju sudske presude, kao i pravo na materijalno obezbeđenje nezaposlenih.
Radnici, među kojima ima i dosta žena, zvižde u pištaljke, povremeno skandiraju "lopovi, lopovi" i noše transparente "Robovi smo sopstvene države", "Spalićemo se jeftinim benzinom" i druge.
Većina ovih radnika, koji u Kraljevu protestuju već 27 dana, pre četiri godine, 18. marta 2008. godine, takođe je peške krenula za Beograd, ali su posle dvadesetak kilometara po njih došli autobusi i prevezli ih do Beograda.
U to vreme bila je raskinuta privatizacija "Magnohroma" i oni su tada tražili plate i trajno rešavanje budućnosti preduzeća.
Posle mesec i po dana odobren im je socijalni program i oko 1.900 radnika je napustilo preduzeće.
Deo dogovora bio je da radnici narednih godinu dana ne traže zaostale zarade i da će im one u tom roku biti isplaćene prodajom imovine "Magnohroma" koja nije u funkciji proizvodnje.
Pošto nisu dobili novac, oko 1.300 bivših radnika tog preduzeća pokrenulo je sudski postupak koji je pre nekoliko meseci okončan u njihovu korist.
Po ovom osnovu "Magnohrom" duguje oko 570 miliona dinara, a sa kamatama i sudskim troškovima dug prelazi milijardu dinara.
KRALJEVO - Bivši radnici "Magnohroma" večeras su se nešto posle 22 sata autobusima, koje je poslao gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović, vratili za Kraljevo iz Mrčajevaca, gde su od 16 sati blokirali Ibarsku magistralu.
Oni su jutros u 8 sati pošli peške za Beograd u znak protesta što se ne izvršavaju pravosnažne sudske presude o isplati njihovih zaostalih zarada.
Jedan od radnika Dušan Vukadinović je rekao Tanjugu da su se vratili, jer više nisu imali snage da nastave put peške.
"Autobuse za Beograd niko nije hteo da nam da. Mi smo svi ljudi u godinama, dalje nismo mogli", rekao je Vukadinović.
On o daljim planovima kaže da je za sada jedino sigurno da će protest, koji traje već 27 dana, nastaviti, a da će se sutra dogovoriti o vidovima protesta.
Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović kaže da je poslao dva autobusa da vrate radnike, jer je njihovo zdravlje ugroženo posle celodnevnog pešačenja.
On kaže da je pre nekoliko dana od radnika dobio zahtev da im obezbedi 18 autobusa za put u Beograd, ali da na to nije mogao pozitivno da odgovori, jer nema prava da nenamenski troši budžetska sredstva.
Oko 200 bivših radnika "Magnohroma" od 23. februara se smenjuje u danonoćnom protestu u velikoj sali Skupštine Kraljeva. Oni odbijaju ponudu Agencije za privatizaciju da na ime potraživanja dobiju hipoteku od 1,6 miliona evra na imovinu "Magnohroma".
Oko 1.300 nekadašnjih "magnohromaca" ima pravosnažne sudske presude za zaostale zarade, pa je po ovom osnovu dug "Magnohroma" oko 570 miliona dinara.
Maja 2008. godine oni su uz otpremnine napustili "Magnohrom", čija je privatizacija nekoliko meseci pre toga poništena.
Cvetković: Mora se naći rešenje za radnike "Magnohroma"
Direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković izjavio je danas da se mora pronaći rešenje za izmirenje potraživanja bivših radnika "Magnohroma" i naglasio da ta firma "ima jako dobru perspektivu ponovne uspešne privatizacije".
"Imamo činjenicu da akumulirane neisplaćene zarade iz perioda devedesetih koje su ušle u fazu izvršnih sudskih presuda na neki način dovode u situaciju da moramo to rešenje da pronađemo", rekao je Cvetković na konferenciji za novinare na kojoj je bilo reči o efektima privatizacije.
On je naglasio da radnici "Magnohroma" nisu jedini, već da u Srbiji ima negde oko 50.000 radnika koji potražuju, sudskim putem ili najavljuju da će na taj način tražiti, da im se izmire zaostale zarade i druga dugovanja.
On je naglasio da je reč o klasičnoj "hipoteci devedesetih kada su sva naša društvena preduzeća navodno radila, a nisu ispunjavale svoje obaveze prema zaposlenima".
Cvetković je, govoreći o bivšim radnicima "Magnohroma" rekao da je radnicima ponuđena solucija koja "u velikoj meri, u materijalnom smislu zadovoljava izmirenje njihovih obaveza".
"Oni su to odbili. To je bila najbolja moguća ponuda koju smo mi u datim okolnostima, u okvirima što su naše nadležnosti, mogli da predložimo kako bi se obezbedio jedan novi investicioni ciklus od 60 miliona evra", kazao je Cvetković.
On je ukazao da je privatizacija te firme primer kako se nakon neuspele privatizacije firma bori za opstanak.
"To je možda slika i prilika nečega što ne mora da uvek govori u prilog tezi da kada imate strateškog investitora iz branše, čak i stranog investitora da će on biti u stanju da će od onoga što privatizuje da napravi najbolje efekte", kazao je direktor
Agencije za privatizaciju.
On je podsetio da je država, posle privatizacije preduzeće uvela u restruktiriranje i da je poslednje dve godine pokušala da pokrene proizvodnju.
Podsećanja radi bivšim radnicima "Magnohroma" predloženo je da na ime zaostalih zarada upišu hipoteku nad delom imovine, što bi omogućilo da, nakon što se imovina tog preduzeća proda, radnici naplate deo svog potraživanja.
Agencija za privatizaciju je predložila upis hipoteke nad delom imovine, kao model rešavanja problema potraživanja, a kako preduzeće ne bi otišlo u stečaj.
Radnici su, međutim, odbili tu ponudu.
Oko 1.300 bivših "magnohromaca" je pokrenulo sudski postupak, a po ovom osnovu "Magnohrom" im duguje oko 570 miliona dinara, a sa kamatama i sudskim troškovima dug prelazi milijardu dinara.
DS:SNS iza štrajkova u Magnohromu
SNS u nemogućnosti da uradi bilo šta konkretno i dobro i dalje zloupotrebljava težak položaj ljudi za svoju političku korist, pa umesto da uradi bilo šta vezano za investicije i posao, svoje stranačke aktiviste šalje da organizuju štrajkove u Magnohromu, saopštila je danas DS.
"Dobro je što Srpska napredna stranka još uvek radi na svom ekonomskom planu, kako saopštavaju, ali je loše da ljudi koji četiri godine ne mogu da smisle plan, hoće da vode Srbiju", poručuju iz DS.
U toj stranci smatraju da je loše što se "oni koji su glasali protiv svih sporazuma o investicijama i novim radnim mestima usuđuju da govore o ekonomskim problemima" i da nije umesno što "oni koji ne mogu da odgovore na pitanja šta su uradili u prethodne 22 godine, praznim kritikama i neistinama pokušavaju tu činjenicu da sakriju".
"Za razliku od onih koji su u ovu zemlju doveli Fiat, Beneton, Boš i koji će dovesti Danieli, Ikeu i druge investitore, SNS ovakvim ponašanjem pokazuje da baš kao i u prošlosti može da se okrene samo destrukciji u nedostatku plana i znanja", navodi se u saopštenju.
DS zaključuje da će građani 6. maja imati priliku da izaberu "između onih koji rade i otvaraju šanse za druge, i onih koji nemaju nikakvu ideju za budućnost".
Bivši radnici "Magnohroma" okončali su danas protest, nakon što je više od 1.000 njih potpisalo da prihvata predlog ministarstva, prema kome treba da im bude isplaćeno 80 odsto duga zaostalih zarada
Okončan protest
KRALJEVO - Bivši radnici kraljevačkog "Magnohroma" okončali su danas protest, nakon što je više od 1.000 njih potpisalo da prihvata predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, prema kome treba da im bude isplaćeno 80 odsto duga zaostalih zarada.
Oni su tako, posle 60 dana, završili protest i najavili da će napustiti veliku salu Skupštine grada, u kojoj su se danonoćno smenjivali od 23. februara.
Bivši radnici "Magnohroma" protestovali su zbog toga što nisu mogli da naplate zaostale zarade za koje imaju sudske presude, kao i da ostvare pravo na materijalno obezbeđenje nezaposlenih.
Jedan od bivših radnika "Magnohroma" i učesnik u razgovorima u Ministarstvu ekonomije Lazar Pavlović kazao je da većina radnika prihvata ovakav predlog, ali da zebnju unosi to što nije navedeno do kog datuma bi novac bio isplaćen.
Pavlović je objasnio da su radnici danas potpisivali da je za njih prihvatljiv ovakav predlog, a da bi konačan potpis trebalo da stave na dokument o vansudskom poravnanju.
Prema dopisu koji je ministar ekonomije Nabojša Ćirić uputio rukovodstvu, bivšim i sadašnjim radnicima "Magnohroma", koji su Tanjugu dostavili učesnici protesta, Fond za razvoj bi ovom preduzeću odobrio kredit od 375 miliona dinara.
"Sredstva bi bila korišćena za izmirenje obaveza po osnovu neisplaćenih zarada čiji je ukupan iznos oko 510 miliona dinara", navodi se u dopisu, dok bi sudske takse izmirila država.
Sredstva će radnicima biti isplaćena "samo pod uslovom da se kroz vansudsko poravnanje sa svakim pojedinačno obezbedi da budu stavljena van snage sva resenja o izvršenju i da se prihvatanjem ovog iznosa odriču bilo kakavih drugih potraživanja od "Magnohroma".
Ministarstvo ekonomije će, kako se navodi, predložiti vladi da donese neophodne zaključke za realizaciju ovog predloga, imajući u vidu značaj planirane privatizacije "Magnohroma" i efekte dogovorenih investicija.
