Застава Краљевине Србије - - - - - - - - - - - - - - - - - Државни грб
Краљевина Србија обухвата историјски период од 1882. до 1918. године, док се у ширим оквирима под називом нововековна српска држава сматра период од 1804. године.
У овом периоду су се око власти надметале и смењивале две династије, чији су родоначелници били Ђорђе Петровић - Карађорђе, вођа Првог српског устанка против Турака и Милош Обреновић вођа Другог српског устанка. Даљи развој Србије је био обележен општим напретком у економији, култури и уметности, чему је пре свега допринела мудра државна политика, која је слала младе људе на школовање у европске метрополе, одакле су доносили нови дух и нови систем вредости. Један од спољних израза трансформације кроз коју је сада пролазила некадашња турска провинције било је и проглашење краљевине,1882. године.
Период пре проглашења краљевине:
Српски отпор Отоманској доминацији, дуго година латентан, нарочито је узео маха почетком 19. века букнувши у Првом и Другом српском устанку 1804. и 1815. године. Турска се у то време већ налазила у стању дубоке кризе без перспективе на опоравак, што се посебно тешко одражавало на хришћанске народе који су у њој живели.
Срби су подигли не само националну него и социјалну револуцију, након које је Србија почела да хвата корак са осталим европским државама, прихвативши вредности грађанског друштва. Као резултат ових устанака и потоњих ратова против Отоманске империје, формирана је независна Кнежевина Србија, која је била међународно призната 1878. године.
Детаљније о устанцима се може писати на другој теми.
По окончању Другог српског устанка, кнез Милош Обреновић се определио за стварање и јачање српске државности кроз дипломатске методе и постепено освајање државних овлашћења од Турске. Период од 1815, до 1830. године обележен је стварањем аутономних српских органа по селима, окрузима и нахијама, чија су овлашћења постепено расла. Но, карактеристичан је и апсолутизам кнеза Милоша, који је практично преузео турске методе власти, успоставио сопствени феудални систем и успоставио монополе на трговину од којих се обогатио. Практично, живот просечног становника није се битније побољшао од турског времена. За будућност Србије од значаја је Хатишериф 1830. године, којим је Србија прешла од провинцијског у статус вазалне кнежевине, уз друге значајне одредбе. Србија је хатишерифом добила слободу вероисповести и да у Београду за митрополита може бити биран Србин уместо дотадашњих Грка, тако је 1831. изабран митрополит Мелентије Павловић.
У народним масама јачао је отпор према Милошевом апсолутизму, који ће довести до неколико већих буна, а после Милетине буне и до доношења Сретењског устава од 1835. године, првог српског устава. У овом периоду основан је Лицеј, претеча Универзитета у Београду. Престоница Кнежевине Србије је у том периоду више година била у Крагујевцу.
Период Краљевине Србије:
На престо је 1842. дошао Карађорђев син кнез Александар Карађорђевић. Тада је и престоница пренета у Београд.
У Србији се уводе политичке странке званично 1881. године. Кнежевина Србија је, захваљујући подршци Аустро.Угарске 1882. године уздигнута на ранг краљевине и постаје Краљевина Србија, а Милан Обреновић постаје њен први нововековни краљ.
Краљ Милан, на спољашњем плану је водио аустрофилску политику која је у земљи изазивала незадовољство, поготово после окупације Босне и Херцеговине. 1878. године. С друге стране, ослањање на Аустрију омогућило је да Србија буде боље заступљена на Берлинском конгресу, после разочаравајућег Санстефанског мира за који се залагала Русија.
На унутрашњем плану, краљ је био приморан на нагодбе са најјачом странком у земљи, радикалима, што ће довести до усвајања модерног устава 188. године, који ће у Србију увести демократски парламентаризам, широке политичке слободе и друга начела демократског и грађанског друштва. Краљ Милан је абдицирао 1889. године.
--------------------------------------------------------------------------
Свечана песма „Боже правде“ је првобитно била химна Кнежевине Србије а од 1882. године и Краљевине Србије и у оригиналним стиховима се велича српски кнез. Текст је написао Јован Ђорђевић 1872. године.
Боже правде
Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас.
Моћном руком води, брани
будућности српске ток,
Боже спаси, Боже храни,
српског краља, српски род!
Сложи српску браћу драгу
на свак дичан славан рад,
слога биће пораз врагу
а најјачи српству спас.
Нек на српској блиста грани
братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже храни
српског краља, српски род!
Нек на српско ведро чело
твог не падне гнева гром
Благослови Србу село
поље, њиву, град и дом!
Кад наступе борбе дани
к’ победи му води ход
Боже спаси, Боже храни
српског краља, српски род!
Из мрачнога сину гроба
српске круне нови сјај,
настало је ново доба
више среће, Боже дај!
Краљевину српску брани
много вековне борбе плод
Српског краља, Боже храни
моли ти се српски род!
Садашња химна Србије се разликује у неколико стихова:
1 Српског краља, српски род! -------- српске земље, српски род!
2 Српске круне нови сјај, -------- српске славе нови сјај
3 Краљевину српску брани -------- Отаџбину српску брани
4 Српског краља, Боже храни ------- Боже спаси, Боже брани
Србија у доба краљевине:
-----------------------------------------------------------------------
Краљевина Србија до Првог светског рата:
Краљ Александар проглашава се пунолетним и преузима власт државним ударом 1. априла 1893. године. Период његове власти обележен је на спољном плану извесним враћањем ка русофилској политици, али без неких значајних спољнополитичких догађаја. На унутрашњем плану краљ Александар тежи личном режиму, што посебно тешко пада круговима навиклим на политичке слободе Устава 1888. године. Падови блада су врло чести. Велики пад популарности у народу краљу доноси венчање са дворском дамом Драгом Машин, као и изгледи на брак без деце.
Ситуација у земљи даље се радикализује, а то обележавају велике демонстрације, јачање цензуре, али и превирања у војсци. Ситуација ће кулминирати 29. маја 1903. године када ће у планираној официрској завери бити извршен атентат на краља и краљицу. Атентат ће изазвати велико запрепашћење у Европи. Читав догађај је познат као Мајски преврат.
На престо долази Петар I Карађорђевић, а бива враћен на снагу стари устав из 1888. године, уз измене које ће даље учврстити демократски парламентаризам у Србији.
Државни удар 1903. године који је довео на трон Карађорђевог унука, краља Петра Првог Карађорђевића, отворио је пут парламентарној демократији у Србији. Европски образован, овај либерални краљ је и дао својој земљи демократски устав , који је Србију увео у период парламентаризма и политичких слобода, а који је прекинут новим ослободилачким ратовима.
Балкански ратови 1912. - 1913. године окончали су турску доминацију на Балкану. Турска је потиснута све до мореуза, а од њених европских територија формиране су националне државе балканских народа.
Неспорна је извесна друштвена стабилност тог периода (мада не и политичка), као и значајан развој државе у различитим правцима (војска, одређене привредене гране). Србија ће између осталог издржати Царински рат са Аустро-Угарском, који је уследио после анексије Босне и Херцеговине 1908. године. Био је то увод у судбоносне догађаје 1914. године.
Истиче се такође да је у политичком животу такође био присутан и утицај Црне руке, која ће тежити да спроводи сопствену политику преко државних органа. Тежња ове организације ка уједињењу Срба у једну државу допринеће атентату на Франца Фердинанда, а склоност ка уценама врха државне власти биће узрок анимозитета краља Александра и Драгутина Димитријевића Аписа, што ће кулминирати Солунским процесом (судски процес против пуковника Аписа за наводни покушај убиства српског регента Александра Карађорђевића).
Атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. године послужио је као повод за њен напад на Србију, чиме је и започео Први светски рат. Српска војска је храбро бранила независност своје земље и однела велике победе, али супротстављена надмоћним непријатељским снагама Немачке, Аустро-Угарске и Бугарске, морала је да се преко Албаније повуче са националне територије и касније настави борбу на Солунском фронту, заједно са осталим снагама Антанте, коју су чиниле Француска, Енглеска, Русија, Италија и Сједињене Америчке Државе. У току овог рата, Србија је изгубила 1.264.000 (28%) становника од укупне популације од 4.529.000 и то 58% мушког становништва, од чега се никада није опоравила. Овим огромним жртвама Србија је дала значајан допринос победи савезника и преуређењу Европе и Света након рата.
Крај Првог светског рата донеће и крај самосталне српске државности и њено утапање у југословенску државну творевину - Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (СХС).
Друштво и култура:
Српско друштво прошло је кроз велике промене. Српско друштво је од изразито сеоског и изолованог према новим токовима, успело да створи један грађански слој, пре свега од обогаћених трговаца и интелигенције. Србија је успела да се у овом периоду укључи у европске токове у мери у којој је то било могуће с обзиром на релативно периферан географски положај и економску неразвијеност. Велики утицај на друштвени развој имали су интелектуалци образовани на престижним европским универзитетима (тзв. бечлије, паризлије). Градови, пре свега Београд, постаће временом центри друштвеног живота и културних дешавања, али ће и на крају овог периода већина становништва живети на селу. Култура овог периода дала је нека од најеминентнијих имена српске уметности и науке. Почевши од великог језичког реформатора Вука Караџића па преко имена као што су у књижевности Ђура Јакшић, Лаза Костић, Јован Јовановић Змај, Јован Стерија Поповић, Бранислав Нушић па до научника као што су Михајло Петровић Алас и Слободан Јовановић (и многи други српски научници и уметници који су живели ван територије Србије као Никола Тесла, Михајло Пупин...), ова имена оставиће неизбрисив траг у српској култури.
Економија:
Србија је током читавог овог периода остала превасходно пољопривредна земља. У првој половини деветнаестог века индустријска постројења практично уопште нису постојала. Ни касније индустрија није узела већег маха, а оно што је развијано првенствено је било под утицајем и за потребе државе. Поред познате тополивнице у Крагујевцу, нешто је развијеније било рударство и лака, пре свега прехрамбена индустрија.
Највећи део становништва бавио се пољопривредом, а најважнији извозни артикал Србије је била стока, која је највише извожена у Аустро-Угарску. Занатство и трговина су се постепено развијали. У сваком случају, према западним стандардима Србија је била неразвијена земља, а ослањање на аграрну производњу биће у великој мери карактеристика Србије и у време Краљевине Југославије.
Подаци за период од 1910—1912 године по броју становника у појединим српским градовима:
Београд — 100 000, Призрен — 60 000, Битољ — 54 000, Скопље — 50 000, Ниш —
25 000, Велес — 24 000, Приштина — 20 000, Прилеп — 20 000, Крагујевац — 18
500, Охрид — 18 000, Лесковац — 14 300, Тетово — 14 000.
Преузето у деловима према личној процени са сајта Wikipedia.
Какво је ваше лично мишљење о овом периоду историје Србије, има ли неких ствари и догађаја на које бисмо могли да будемо поносни и неких открића и ствари које бисмо могли и у данашње време да поново уведемо у свакодневицу?
Ако имате нешто да додате на тему или питате ово је право место за то...
:hi2:
Poslednja izmena:
